Od reportaža iz najvećih svetinja do svetih mesta koja mediji retko obilaze, portal obeležava drugi rođendan uz priče o svom razvoju i akciju darivanja čitalaca.
Pre dve godine, na Spasovdan, 13. juna 2024. godine, pokrenut je portal Religija.rs sa jednostavnom, ali ambicioznom idejom: da na jednom mestu okupi proverene informacije o veri, crkvenom životu, svetinjama, praznicima, duhovnim poukama i ljudima čije priče nadilaze svakodnevicu.
Danas, dve godine kasnije, portal iza sebe ima hiljade objavljenih tekstova i zajednicu čitalaca koja mu se svakodnevno pridružuje. Prema podacima Google analitike, Religija.rs beleži više od 180.000 jedinstvenih korisnika koji sajt posećuju svakodnevno i u proseku na njemu provode više od dva minuta, što ukazuje na to da sadržaj uspeva da privuče i zadrži pažnju publike.
Od samog početka Religija.rs nastojala je da bude više od mesta na kojem se prenose vesti. Kako su se nizale aktuelnosti iz života Srpske pravoslavne crkve, Islamske zajednice Srbije, Beogradske nadbiskupije i Jevrejske zajednice, priče o svetiteljima, reportaže iz manastira, tumačenja praznika i razgovori sa duhovnicima, postajalo je sve jasnije da čitaoci traže sadržaj koji ne donosi samo informacije već i dublje razumevanje vere.
Tokom protekle dve godine objavljeni su tekstovi o najvećim pravoslavnim svetinjama Srbije, Svete Gore, Jerusalima, Rusije i Grčke, kao i ostatka pravoslavnog sveta, te reportaže sa mesta hodočašća koja su deo glavnih hodočasničkih ruta, ali i sa onih koja se ređe nalaze u medijskim izveštajima i na putokazima vernika. Među njima, portal Religija.rs posetio je i rodno imanje patrijarha Pavla u Kućancima u Hrvatskoj, kao i manastir Mrkonjići u Hercegovini, podignut na temeljima kuće u kojoj je rođen i odrastao Sveti Vasilije Ostroški.
NA ROĐENDAN NE PRIMAMO POKLONE, VEĆ DARUJEMO ČITAOCE
Manastir Tumane
Konak Manastira Tumane
Drugi rođendan portal Religija.rs obeležava i kroz niz akcija darivanja koje će tokom narednih nedelja, sve do kraja Petrovskog posta, biti realizovane na društvenim mrežama.
Centralni deo akcije nosi naziv „Darujemo duhovni predah“ i podrazumeva boravak za dve osobe u konacima manastira Tumane. Učesnici se prijavljuju preko sajta, a potrebno je da odgovore na pitanje: „Koja vas je priča sa Religija.rs najviše inspirisala i zašto?“ Najinspirativniji odgovor biće nagrađen boravkom u manastiru.
Narednih dana na portalu Religija.rs objavićemo više detalja o samoj akciji „Darujemo duhovni predah“ i načinu na koji čitaoci mogu da učestvuju i osvoje nagradu.
Pored terenskih reportaža i razgovora sa sveštenicima i monasima, portal je organizovao i duhovne događaje i susrete sa publikom. Među njima se izdvaja duhovna tribina o Svetoj Kseniji Petrogradskoj, održana u prepunoj Velikoj sali Ruskog doma, gde su mnogi posetioci ostali ispred vrata i pratili izlaganja govornika zbog velike posećenosti. Objavljivani su životopisi svetitelja, istorijske priče koje su vekovima čuvane u predanju, kao i svakodnevni vodiči kroz verski kalendar. Posebnu pažnju čitalaca privukle su duhovne pouke Svetih Otaca, koje su vremenom postale jedno od prepoznatljivih obeležja portala.
Republika
Duhovna tribija koju je portal Religija.rs organizovao o Svetoj Kseniji Petrogradskoj, bila je izuzetno posećena
Pojedine teme privukle su stotine hiljada čitalaca. Među najčitanijim sadržajima našli su se tekstovi o pravilima posta, crkvenim običajima, čudesnim ikonama i moštima svetitelja, velikim praznicima, kao i ekskluzivne vesti iz pravoslavnog sveta. Među najznačajnijim temama bilo je praćenje istorijske posete Časnog pojasa Presvete Bogorodice Srbiji, događaja koji je okupio više od milion poklonika i ostavio dubok trag u životu Crkve i vernog naroda. Portal Religija.rs bio je prisutan na licu mesta, od dočeka svetinje do njenog svečanog ispraćaja, donoseći informacije, svedočanstva vernika i reči sveštenika.
Portal je tokom vremena proširio svoje delovanje i van matičnog sajta. Prisustvo na društvenim mrežama, kao i pokretanje zvaničnog Telegram kanala, otvorili su nove mogućnosti za svakodnevnu komunikaciju sa čitaocima. Tako se okupila zajednica koja danas ne samo da prati sadržaje već ih deli, komentariše i često svojim predlozima utiče na izbor tema.
Međutim, ono najvrednije što je Religija.rs stekla tokom dve godine rada ne može se izmeriti statistikom niti prikazati brojkama. To su hiljade poruka čitalaca koji su u nekoj priči pronašli utehu, odgovor, podsticaj za povratak veri ili inspiraciju da posete svetinje o kojima su prvi put pročitali upravo na ovom portalu. Svaka takva poruka podseća na razlog zbog kojeg je portal i pokrenut.
U periodu koji dolazi očekuju nas novi projekti i sadržaji. Neki noviteti već su počeli, poput feljtona u kojem ćemo svakodnevno objavljivati sadržajne tekstove o temama koje najviše zanimaju čitaoce. Pored toga, biće još više autorskih tekstova, reportaža iz svetinja, razgovora sa sagovornicima iz crkvenog života, multimedijalnih sadržaja i projekata koji će bogato duhovno nasleđe približavati savremenom čitaocu. Cilj ostaje isti kao i prvog dana: da čuvamo priče koje traju vekovima i da ih približavamo novim generacijama.
Religija
Religija.rs jedini je specijalizovani portal koji svakodnevno objavljuje verski kalendar za sve monoteističke religije
Jedan od načina na koji se vrednosti prenose kroz vekove jesu priče. Kroz njih su generacije učile o dobroti, hrabrosti, poštenju, saosećanju i veri.
Upravo zato Religija.rs posebnu pažnju posvećuje sadržajima namenjenim najmlađima. Religija.rs je jedini specijalizovani verski portal koji redovno objavljuje pravoslavne priče za decu, kroz koje se na jednostavan i razumljiv način prenose univerzalne životne vrednosti.
Nakon kraće pauze, ove priče ponovo će biti objavljivane svake nedelje u 18 časova, kao deo šireg plana da najmlađim čitaocima ponudimo više sadržaja prilagođenih njihovom uzrastu. Cilj nije samo upoznavanje sa verskim nasleđem već i podsticanje vrednosti koje povezuju ljude bez obzira na njihove razlike.
Kada se uklone predrasude i buka svakodnevice, ostaju poruke koje su vekovima nadahnjivale čovečanstvo. Među njima su mir, dobrota, milosrđe, porodica i praštanje.
Povodom druge godišnjice rada želimo da zahvalimo svim čitaocima koji su bili deo ovog puta. Svaki pročitani tekst, komentar, podeljena priča i poslata poruka doprineli su tome da Religija.rs postane ono što je danas.
Dve godine možda nisu dug period u životu jednog medija. Ali su dovoljne da se okupi zajednica ljudi koje povezuju vrednosti koje odolevaju vremenu. I zato je ova godišnjica mnogo više od obeležavanja jednog datuma. To je prilika da se osvrnemo na pređeni put, zahvalimo svima koji su bili njegov deo i sa istom posvećenošću nastavimo dalje. Jer priče koje čuvamo nisu samo svedočanstva prošlosti. One su putokazi za budućnost.
Na izraelskim poljima počinje žetva pšenice za „šmura macu“, koja se mesecima čuva pod strogim nadzorom i kroz svaki korak priprema za Pesah, uz pravila u kojima nema mesta ni za najmanju grešku.
Na praznik Trećeg obretenja glave Svetog Jovana Krstitelja, patrijarh srpski predvodio je svečanu arhijerejsku liturgiju i u besedi govorio o neprekidnoj molitvi, unutrašnjem miru i prisustvu Presvete Bogorodice u životu vernika.
Sveti Otac tokom posete Španiji poručio da Crkva mora da čuje žrtve, prizna odgovornost i obezbedi obeštećenje, uz jačanje mera zaštite i prevencije zloupotreba.
Praznik počinje u petak, 11. septembra, a završava se u nedelju, 13. septembra. Tokom tih dana vernici se sećaju stvaranja, preispituju svoje postupke, izgovaraju posebne molitve i kroz drevne običaje simbolično ostavljaju grehe iza sebe.
Zašto ljudi vole da traže znakove u snovima, datumima i običajima, gde se nalazi granica između simbola i sujeverja i zbog čega Crkva upozorava da svetinje ne mogu biti "magijska zaštita".
U besedi za petak 15. sedmice po Duhovima svetitelj govori o ljudskoj nemoći, Hristovoj čistoti i sili Njegove žrtve, objašnjavajući zašto samo ono što je čisto može da isceli ono što je ranjeno grehom.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Usekovanje glave Svetog Jovana Krstitelja po starom kalendaru, dok se po novom kalendaru obeležava Prepodobna Teodora Aleksandrijska. Katolička crkva obeležava spomendan Svetih mučenika Prota i Hijacinta, dok Jevreji večeras dočekuju Roš Hašanu, a za muslimane je petak dan džuma-namaza.
Pouka svetogorskog starca otvara pitanje zbog čega se greh više ne krije, već se često predstavlja kao sloboda, dok se moral, uzdržanje i pobožan život sve češće proglašavaju zaostalima.
Plamen se širi planinskim područjem u blizini jedne od najvećih pravoslavnih svetinja na Balkanu, dok se sa posebnom pažnjom prati situacija oko manastirskog kompleksa i dalje širenje požara.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
