Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
OVO JE NAJVAŽNIJE DA URADITE NA ĐURĐEVDAN: Iguman Danilo upozorava - tradicija i običaji bez toga ne vrede
Jedna je od najvećih slava kod Srba i veliki prolećni praznik kojim se odvaja novi, letnji period godine od zimskog.
Duhovna riznica
30.09.2025 | 16:48
KAKO SE PRAVILNO PROSLAVLJA SLAVA: Sveštenik Ugrin Popović podseća na ono što većina zaboravlja kada obeležava zaštitnika svog doma
rina/SPC
Jerej Srpske pravoslavne crkve ističe da se krsna slava ne obeležava radi običaja, već radi očuvanja vere i kontinuiteta.
Da li je slava i danas misionarski pečat pravoslavlja u srpskom narodu ili se pretvorila u još jedan društveni ritual, često praćen više ili manje ukusa u obeležavanju? Odakle uopšte potiče ovaj jedinstveni običaj i zašto je toliko duboko ukorenjen u našem identitetu? Prema rečima sveštenika dr Ugrina Popovića, slava je u naš narod ušla kao hrišćanski odgovor na paganske svetkovine i kao trajna garancija da će se vera u Hrista ukoreniti i održati kroz vekove. Njena misija, kako ističe, bila je da prelazak od paganstva ka hrišćanstvu učini prirodnim, lakšim i trajnim.
– I, zaista, od tada, a ima tome oko 1000 godina, Srbin i kad je siromašan i kad je bogat, i kad ima i kad nema, i kad je srećan i kad je nesrećan, bolestan i zdrav, i kad sme i kad mu se brani, u miru i u ratu, i kad „veruje“ i kad „ne veruje“, srpski seljak, radnik, ratnik, učitelj, profesor, direktor… slavi Slavu – kaže otac Ugrin, prenosi portal cudo.rs.
– U čast onog sveca, kojeg je njegov daleki pra-pra predak prihvatio za zaštitnika svog doma, on priprema manje ili više bogatu trpezu. Kuva se žito, sveštenik ili domaćin zareže kolač u obliku krsta i zalije crvenim vinom, pali se slavska sveća uz čitanje molitve, te ukućani pristupaju trpezi koja je tog dana znatno bogatija od svakodnevne. –
Slava je, kako kaže otac Ugrin, jedini običaj u našem narodu koji nije izgubio svoj kontinuitet u vremenu. Dakle, nije bilo vremena kada Srbin nije slavio slavu. I pod Turcima, i pod komunistima, Ugarima, Bugarima, Nemcima, Austrijancima… taj se običaj održao i pokoljenjima predao.
– Danas se slava obeležava u skladu sa vremenom u kojem smo – dodaje on.
MOLITVA ZA SLAVU
U ime Oca i Sina i Svetoga Duha. Amin.
Gospode Bože naš, Tebi prinosimo hvalu i slavu u dan kada proslavljamo svetitelja Tvog, (ime sveca, npr. Svetog Nikolu), zaštitnika našeg doma i naše porodice.
Blagodarimo Ti na svemu što si nam darovao — na zdravlju, na hlebu, na ljubavi i na veri koju si posadio u srcima naših predaka, a preko njih i u naša srca.
Pogledaj, Gospode, na ovu skromnu trpezu, blagoslovi hleb, žito, vino i svako jelo i piće koje smo pripremili u čast Tvog svetitelja.
Podari mir, ljubav i slogu ovom domu i svima koji danas zajedno sa nama slave.
Neka nas molitve Svetog (ime svetitelja) prate kroz život, čuvaju od zla i približe Tvojoj svetlosti.
Pomeni, Gospode, sve naše žive i upokojene pretke koji su ovu slavu slavili pre nas, i udostoj ih Carstva Tvoga.
Ojačaj nas u veri, da ovu svetu tradiciju očuvamo i prenesemo deci našoj, kao što su naši preci preneli nama.
Jer Tebi priliči svaka slava, čast i poklonjenje, sa Ocem i Svetim Duhom, sada i uvek i u vekove vekova. Amin.
Međutim, on ukazuje i na savremene izazove:
– Svakako da ima odudaranja i malograđanske prenaglašenosti, ali ipak… mi smo, zbog komunizma i urođene potrebe da budemo ono što nismo, ipak duhovni skorojevići. Probuđeni tek devedesetih i onda stihijski gurnuti u crkve, skoro isto kad smo gurnuti i u rat. Taj miks krsta i bajoneta nas je pratio celokupne te decenije, tako da se, više ili manje uspešno, od toga još uvek oporavljamo – ističe sveštenik Ugrin Popović
– Jednostavno, zbog toga imamo taj skorojevićki pristup svemu – pa i slavi i običajima. Nije to ništa strašno. Samo etapa na putu nacionalnog uzrastanja – dodaje on.
Upravo to nas, kaže on, vraća suštinskoj misiji slave:
– Što nas opet vraća pojmu slave kao misionarskog oruđa. Jednom rečju, ako smo skorojevići mi, ne mora da znači da će to da budu i naša deca. Te je baš zbog toga važno slavu održati i njima predati. Prosto, nema veze… neka ove godine ili ove decenije to bude uz Mitra Mirića ili čak tehno, ali akcenat i nije na načinu proslave koliko na samom kontinuitetu.
I kao što bi rekao jedan naš daroviti pesnik: "Što ja počeh ti produži!"
Slava nije samo porodična tradicija ili kulturni simbol. Ona je duboko ukorenjena hrišćanska svetinja, spomen na dan kada je naša porodica kroz jednog sveca ušla u Crkvu. I kada znamo da je svako od nas karika u tom dugom lancu predaka i potomaka, onda znamo i šta nam je činiti: očuvati i preneti.
DA LI JE VIDOVDAN ZAISTA PAGANSKI PRAZNIK? Dimitrije Marković rešio misteriju najvažnijeg srpskog datuma
Iako se veruje da Vidovdan vuče korene iz paganstva, Dimitrije Marković objašnjava zašto ovaj dan ima isključivo hrišćansko značenje i kakvu vezu ima sa sicilijanskim mučenikom Svetim Vitom
MLADI BRAČNI PAROVI OVO TREBA DA ZNAJU: Ako počinjete da živite zajedno, obavezno ispoštujte ovaj važan običaj, poručuje otac Stefan
Jeromonah Stefan Rajčić savetuje da krsna slava treba da postane deo života para već u prvoj godini zajedničkog života.
NA DAN KRSNE SLAVE VEĆINA ZABORAVI NA NAJVAŽNIJU STVAR: Ovu molitvu svaka porodica treba da izgovori kada obeležava zaštitnika svog doma
Otkrijte duhovni značaj svetih običaja koji se prenose vekovima: kako slavska molitva, kolač i žito čuvaju veru, identitet i zajedništvo.
Budi deo Religija.rs zajednice.
Google News
