Pravoslavlje uči da ne očekujemo život bez bola, već život u kojem bol ima smisao.
U pravoslavlju, Bog nije samo stvoritelj sveta, već i njegov neprestani upravitelj. On je iznad svega, svemoćan i sveznajući, ali istovremeno beskrajno blizak svakom čoveku.
Njegova volja je savršena, i premda ne razumemo uvek puteve kojima nas vodi, vera nas uči da Bog daje ono što je zaista najbolje za nas - ne ono što mi želimo, već ono što nam je za spasenje duše potrebno.
Mnogo toga što doživljavamo kao gubitak, nepravdu ili poraz, s vremenom se pokaže kao deo šireg plana koji nas je sačuvao od veće nesreće ili nas pripremio za nešto što još nismo mogli da razumemo.
U tom smislu, pravoslavlje nas uči da ne očekujemo život bez bola, već život u kojem bol ima smisao. Bog ne daje uvek ono što želimo, ali daje ono što je potrebno – za dušu, za rast, za spasenje.
U tom kontekstu treba posmatrati i međuljudske odnose, naročito kada naiđemo na nerazumevanje, izdaju, odbacivanje ili poniženje. Ljudi često ne vide jedni druge jasno. Pokreću ih sujeta, strah, pogrešne predstave. Ponekad nas ljudi napuste onda kada nam je najpotrebnija njihova blizina. Ponekad budemo nepravedno osuđeni, neshvaćeni, gurnuti u stranu. I tada je prirodna reakcija – da se branimo, da dokazujemo, da tražimo da se čuje naša istina.
Ali pravoslavni podvižnici, monasi i duhovnici koji su se celog života učili tišini i razumevanju Božijeg delanja, govore drugačije. Oni podsećaju da je najdublja snaga upravo u smirenju.
Takva je i poruka shiarhimandrita Ilije Nozdrina, jednog od najpoštovanijih duhovnika savremene ruske pravoslavne tradicije:
"Kad se okrenu od tebe, ne ponižavaj se molbama i ne dokazuj ništa! Tiho se udalji. Onaj ko ne vidi tvoju vrednost, slep je, i nije tvoj posao da ga isceliš. Ne sveti se, ne dokazuj! Budi mudriji i pažljiviji. Zapamti – Bog će sve postaviti na svoje mesto i svakome će dati po delima njegovim."
Crkva ne odbacuje medicinu, ali ističe da lekovi samo umiruju telo, dok se duša leči ispovešću, liturgijom i menjanjem sebe.
Kroz svetu tajnu ispovesti, razgovore, savete o molitvi i postu, duhovnik bi trebalo da pomogne čoveku da prepozna sopstvene slabosti, pobedi greh i napreduje u hrišćanskom životu.
U besedi za nedelju 18. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava šta apostol Filip nije mogao da vidi i zašto telesne oči nisu dovoljne da čovek prepozna Božije prisustvo.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Svetog apostola Kodrata po starom kalendaru, dok po novom obeležavaju Svetog Jeroteja Atinskog. Katolička crkva slave Svetog Franju Asiškog, Jevreji obeležavaju Simhat Toru, dok muslimani nemaju veliki praznik.
Jedna od pouka svetogorskog starca otkriva zašto i mali prinos pred Bogom ima posebnu vrednost kada se uz sveću setimo onih koji prolaze kroz patnju, nevolju i teške životne trenutke.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
Crkva uči da Gospod nije dužan da ispuni svaku ljudsku želju, već da čoveku daruje ono što je za njegovo spasenje.
Duhovi zla u ljudski um unose misli koje podstiču strah, očajanje, mržnju, zavist, gordost i beznađe.
Sveti oci učili su da hrišćanin ne sme da gradi svoje odnose na praznim rečima i prolaznim pohvalama.
Što se čovek više oslobađa svoje gordosti i svoje volje, to u njegovoj duši ostaje više mesta za Božju blagodat.
Crkva ne odbacuje medicinu, ali ističe da lekovi samo umiruju telo, dok se duša leči ispovešću, liturgijom i menjanjem sebe.
Kroz svetu tajnu ispovesti, razgovore, savete o molitvi i postu, duhovnik bi trebalo da pomogne čoveku da prepozna sopstvene slabosti, pobedi greh i napreduje u hrišćanskom životu.
U besedi za nedelju 18. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava šta apostol Filip nije mogao da vidi i zašto telesne oči nisu dovoljne da čovek prepozna Božije prisustvo.
Jedna od pouka svetogorskog starca otkriva zašto i mali prinos pred Bogom ima posebnu vrednost kada se uz sveću setimo onih koji prolaze kroz patnju, nevolju i teške životne trenutke.
Crkva ne odbacuje medicinu, ali ističe da lekovi samo umiruju telo, dok se duša leči ispovešću, liturgijom i menjanjem sebe.
Na Belom kamenu iznad metohijske ravnice čuva se priča o srednjovekovnom čudu, starim rukopisima koji su stigli do Sankt Peterburga, ikonama iz različitih epoha i monahinjama koje danas čuvaju ovu svetinju.
Posle razaranja 2004. godine, u Prizren su se vratili učenici, nastava i crkveno pojanje, a obnovljeni kompleks danas ponovo služi svojoj prvobitnoj nameni.
U Pećkoj patrijaršiji raste crni dud star oko 750 godina koji čuva narodna kazivanja o opstanku i obnovi srpskog naroda na Kosmetu.
Sveštenik Andrej Tkačov objašnjava kako iskušenja počinju, zašto čovek na putu ka Bogu nailazi na prepreke i na koji način se protiv zla može boriti.
Nekada se pravio kada gosti iznenada pokucaju na vrata, a danas je idealan izbor za sve koji žele raskošan desert bez dugog stajanja kraj šporeta.
Crkva predviđa jedan jedini izuzetak od redovnog načina vršenja Svete tajne krštenja, koji je strogo regulisan crkvenim zakonom.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
