Pravoslavlje uči da ne očekujemo život bez bola, već život u kojem bol ima smisao.
U pravoslavlju, Bog nije samo stvoritelj sveta, već i njegov neprestani upravitelj. On je iznad svega, svemoćan i sveznajući, ali istovremeno beskrajno blizak svakom čoveku.
Njegova volja je savršena, i premda ne razumemo uvek puteve kojima nas vodi, vera nas uči da Bog daje ono što je zaista najbolje za nas - ne ono što mi želimo, već ono što nam je za spasenje duše potrebno.
Mnogo toga što doživljavamo kao gubitak, nepravdu ili poraz, s vremenom se pokaže kao deo šireg plana koji nas je sačuvao od veće nesreće ili nas pripremio za nešto što još nismo mogli da razumemo.
U tom smislu, pravoslavlje nas uči da ne očekujemo život bez bola, već život u kojem bol ima smisao. Bog ne daje uvek ono što želimo, ali daje ono što je potrebno – za dušu, za rast, za spasenje.
U tom kontekstu treba posmatrati i međuljudske odnose, naročito kada naiđemo na nerazumevanje, izdaju, odbacivanje ili poniženje. Ljudi često ne vide jedni druge jasno. Pokreću ih sujeta, strah, pogrešne predstave. Ponekad nas ljudi napuste onda kada nam je najpotrebnija njihova blizina. Ponekad budemo nepravedno osuđeni, neshvaćeni, gurnuti u stranu. I tada je prirodna reakcija – da se branimo, da dokazujemo, da tražimo da se čuje naša istina.
Ali pravoslavni podvižnici, monasi i duhovnici koji su se celog života učili tišini i razumevanju Božijeg delanja, govore drugačije. Oni podsećaju da je najdublja snaga upravo u smirenju.
Takva je i poruka shiarhimandrita Ilije Nozdrina, jednog od najpoštovanijih duhovnika savremene ruske pravoslavne tradicije:
"Kad se okrenu od tebe, ne ponižavaj se molbama i ne dokazuj ništa! Tiho se udalji. Onaj ko ne vidi tvoju vrednost, slep je, i nije tvoj posao da ga isceliš. Ne sveti se, ne dokazuj! Budi mudriji i pažljiviji. Zapamti – Bog će sve postaviti na svoje mesto i svakome će dati po delima njegovim."
Pravoslavna vera uči da čovek nikad nije prepušten sam sebi, naročito u trenucima najtežih iskušenja.
Ako nekome Bog ne podari decu, to ne znači da je taj nedostojan, naglašava otac Ananije.
Islam se temelji na verovanje u anđele, od kojih su mnogi zajednički sa judaizmom i hrišćanstvom.
Između Brankovića i Dositeja, između fresaka i moštiju svetitelja, Novo Hopovo čuva priču o vekovima u kojima su se vera, umetnost i istorija ispisivale na istom mestu i još uvek traju u tišini fruškogorskih padina.
U besedi Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog za petak 5. sedmice po Duhovima otvara se slika čoveka koji čini sve što može, ali poslednji korak ostaje izvan njegove vlasti.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
Crkva uči da Gospod nije dužan da ispuni svaku ljudsku želju, već da čoveku daruje ono što je za njegovo spasenje.
Oprost ne znači zaboraviti sve što se dogodilo niti opravdati zlo koje je učinjeno, već osloboditi srce mržnje i prepustiti sud Bogu.
Pravoslavna vera uči da čovek nikad nije prepušten sam sebi, naročito u trenucima najtežih iskušenja.
Ako nekome Bog ne podari decu, to ne znači da je taj nedostojan, naglašava otac Ananije.
U besedi Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog za petak 5. sedmice po Duhovima otvara se slika čoveka koji čini sve što može, ali poslednji korak ostaje izvan njegove vlasti.
Probajte palentu sa maslinama, pročitajte Molitvu Svetog Jefrema Sirina za zdravlje i duhovno se nadahnite uz pouku Svetog Grigorija Bogoslova.
Pripovetka o prazniku koji nas uči da se prava vera vidi kroz ljubav, dobrotu i dela učinjena za druge
Na mestu gde se čuva sećanje na Kosovsku bitku služen je pomen knezu Lazaru i kosovskim mučenicima, dok su završetak okupljanja obeležila privođenja posle intervencije Kosovske policije.
I zaista, svaki Srbin danas domaćin, i svaka majka Srpkinja danas na Kosovu je na putu svetoga kneza Lazara i majke Jugovića, istakao je mitropolit Joanikije.
Mozaična ikona Presvete Bogorodice Odigitrije, pred kojom je, prema predanju, poslednje trenutke proveo otac Svetog Save, prvi put je izneta iz riznice Manastira Hilandar i predstavljena javnosti u prestonom gradu Srbije.
Kada život postane pretežak i izgubi se osećaj smisla, pravoslavno predanje nudi drugačije viđenje: iskušenja nisu znak napuštanja, već put koji se kasnije otkriva kao vođenje kroz veru i istrajnost.
Nema izuzetaka kada je u pitanju krštenje upokojenih.
Rukopoloženje koje se dogodilo u sredu je prvo rukopoloženje biskupa koje je to bratstvo obavilo od 1988. godine.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
