Pravoslavlje uči da ne očekujemo život bez bola, već život u kojem bol ima smisao.
U pravoslavlju, Bog nije samo stvoritelj sveta, već i njegov neprestani upravitelj. On je iznad svega, svemoćan i sveznajući, ali istovremeno beskrajno blizak svakom čoveku.
Njegova volja je savršena, i premda ne razumemo uvek puteve kojima nas vodi, vera nas uči da Bog daje ono što je zaista najbolje za nas - ne ono što mi želimo, već ono što nam je za spasenje duše potrebno.
Mnogo toga što doživljavamo kao gubitak, nepravdu ili poraz, s vremenom se pokaže kao deo šireg plana koji nas je sačuvao od veće nesreće ili nas pripremio za nešto što još nismo mogli da razumemo.
U tom smislu, pravoslavlje nas uči da ne očekujemo život bez bola, već život u kojem bol ima smisao. Bog ne daje uvek ono što želimo, ali daje ono što je potrebno – za dušu, za rast, za spasenje.
U tom kontekstu treba posmatrati i međuljudske odnose, naročito kada naiđemo na nerazumevanje, izdaju, odbacivanje ili poniženje. Ljudi često ne vide jedni druge jasno. Pokreću ih sujeta, strah, pogrešne predstave. Ponekad nas ljudi napuste onda kada nam je najpotrebnija njihova blizina. Ponekad budemo nepravedno osuđeni, neshvaćeni, gurnuti u stranu. I tada je prirodna reakcija – da se branimo, da dokazujemo, da tražimo da se čuje naša istina.
Ali pravoslavni podvižnici, monasi i duhovnici koji su se celog života učili tišini i razumevanju Božijeg delanja, govore drugačije. Oni podsećaju da je najdublja snaga upravo u smirenju.
Takva je i poruka shiarhimandrita Ilije Nozdrina, jednog od najpoštovanijih duhovnika savremene ruske pravoslavne tradicije:
"Kad se okrenu od tebe, ne ponižavaj se molbama i ne dokazuj ništa! Tiho se udalji. Onaj ko ne vidi tvoju vrednost, slep je, i nije tvoj posao da ga isceliš. Ne sveti se, ne dokazuj! Budi mudriji i pažljiviji. Zapamti – Bog će sve postaviti na svoje mesto i svakome će dati po delima njegovim."
Ajet 47:2 iz sure Muhamed otkriva kako vera i dobra dela vode ka oprostu i duhovnom ispunjenju.
Jedna lekcija sa Svete gore pokazuje kako traženje pravde i „učtivo“ proklinjanje udaljavaju čoveka od istine – jer oprost oslobađa i nas same.
Posle decenija čekanja, nastavnici verske nastave dobijaju zakonsku sigurnost, pravo na dugoročne kredite i povratak na radno mesto – simbolična potvrda značaja vere u školskom sistemu.
Sinod Grčke pravoslavne crkve razmatra stroge mere protiv samozvanih klirika koji zloupotrebljavaju monašku odoru i crkvene titule za ličnu korist i kriminalne aktivnosti.
Molitveno se sećamo Prepodobnog Avramija i sinovice mu Marije, svetitelja koji svedoči da se ljubav prema Bogu ne meri rečima, već delima i trpljenjem.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Od pažljivo prženog luka do mirisa ljute paprika - otkrijte tajnu starinskog monaškog ribljeg paprikaša koji spaja duh pravoslavnog života i prazničnih trpeza.
Skromne namirnice, otmen ukus – manastirski zapis iz 1855. godine vraća na trpezu zalogaj koji je nekada krasilo srpsko dvorsko posluženje.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Smederevska kapama od jagnjetine i zelja nije samo gastronomska retkost, već i simbol stare srpske gostoljubivosti, vere i porodičnog zajedništva.
Jedna lekcija sa Svete gore pokazuje kako traženje pravde i „učtivo“ proklinjanje udaljavaju čoveka od istine – jer oprost oslobađa i nas same.
Sinod Grčke pravoslavne crkve razmatra stroge mere protiv samozvanih klirika koji zloupotrebljavaju monašku odoru i crkvene titule za ličnu korist i kriminalne aktivnosti.
Olujni vetar u severnom Egeju zaustavio sve hidroglisere i poremetio planove vernika iz Grčke, Kipra, Rumunije i Srbije koji su želeli da se poklone svetinjama Atosa.
Jeroshimonah Mihailo Pitkevič upozorava da previše poznanstava iscrpljuje dušu i objašnjava zašto pažljivo biranje s kim delimo srce može biti ključ istinske ravnoteže i duhovnog zdravlja.
Kad su mu rekli da je jedina šansa transplantacija srca, brat Goran nije odustao. Iz bolničke sobe krenuo je na put duhovnog isceljenja ka Hilandaru, gde je pronašao snagu za novi život.
Na trpezi ljubavi u porti Crkve Ružica, poglavar Srpske pravoslavne crkve poručio je vernicima da najveća bitka svakog čoveka nije spoljašnja, već u srcu.
Sabrani verni narod zajedno sa državnim zvaničnicima u tišini i molitvi odali poštovanje stradalima dok su patrijarhove reči o miru i jedinstvu dirnule srca svih prisutnih.
Uz nekoliko sastojaka i malo strpljenja, svaka domaćica može da oblikuje ruže, listiće i cvetove od testa koji će slavski kolač pretvoriti u istinski simbol vere, lepote i porodičnog blagoslova.
Ime, ističe Crkva, nije samo oznaka ili izraz ličnog ukusa roditelja, već nosi duhovni smisao i vezu sa tradicijom i verom naroda.
Hilandarska svetinja trajno ostaje u hramu Svetog Tri Jerarha – vernici ikonu dočekali u svečanoj litiji i satima čekali da je celivaju.
Miris pečenih oraha, šum varjače i toplina doma — sve to staje u ovaj jednostavan, ali neponovljiv recept koji su naše bake čuvale s posebnom pažnjom.
