Što se čovek više oslobađa svoje gordosti i svoje volje, to u njegovoj duši ostaje više mesta za Božju blagodat.
Smirenje u pravoslavlju nije samo jedna od mnogih hrišćanskih vrlina, već temelj celokupnog duhovnog života. Sveti oci su govorili da bez smirenja nema ni istinske molitve, ni pokajanja, ni ljubavi, jer je upravo gordost ono što čoveka udaljava od Boga, a smirenje ono što ga vraća u njegovo naručje.
Zbog toga Crkva vekovima uči da se put ka spasenju ne gradi uzdizanjem sebe, već tihim i iskrenim prihvatanjem Božje volje.
U savremenom svetu, u kojem se čovek podstiče da neprestano dokazuje svoju vrednost, nameće svoju volju i traži priznanje od drugih, smirenje se često pogrešno tumači kao slabost.
Međutim, u pravoslavnom predanju ono je znak najveće duhovne snage. Smiren čovek ne ponižava sebe, već realno sagledava i svoje vrline i svoje slabosti, znajući da je svaki dar primio od Boga. On ne traži da bude iznad drugih, ne hrani svoju dušu sujetom i ne dopušta da gordost upravlja njegovim mislima i postupcima.
Svetitelji su učili da se smirenje ne stiče rečima, već životom. Ono se rađa kroz iskreno pokajanje, molitvu, trpljenje, praštanje i prihvatanje svega što Gospod dopušta radi našeg duhovnog dobra. Čovek koji se smirava prestaje da ropće zbog iskušenja, jer veruje da Božji promisao vidi dalje od ljudskog razuma.
Smirenje gasi gnev, leči zavist, razara sujetu i oslobađa čoveka potrebe da stalno dokazuje da je u pravu. Ono donosi unutrašnji mir koji ne zavisi od spoljašnjih okolnosti, već od poverenja u Boga. Upravo zato su najveći podvižnici Crkve smatrali da je smirenje najveće bogatstvo koje čovek može da stekne još za života.
Pravoslavna duhovnost uči da se Bog ne otkriva gordom i samodovoljnom srcu, već onome koje je ispunjeno ljubavlju, krotkošću i smirenjem. Što se čovek više oslobađa svoje gordosti i svoje volje, to u njegovoj duši ostaje više mesta za Božju blagodat. Zato je smirenje mnogo više od vrline - ono je način života koji čoveka vodi u susret sa Gospodom.
O tome je govorio i Sveti Serafim Rouz:
"Čovek susreće Boga kada mirno prihvata sve situacije. A za to je potrebno srce koje ume da voli."
Mnogi podvižnici kroz vekove svedočili su da je upravo dar suza bio jedan od najvećih darova koje su primili tokom svog duhovnog života.
Gospod i pre nego što ga zamolimo sve čuje i sve zna, opominjao je starac Ilija.
Bolest podseća čoveka na njegovu prolaznost i krhkost, primoravajući ga da zastane i preispita svoj život.
Pouka svetogorskog starca otkriva šta čovek treba da učini kada mu se učini da je izgubio pravac i da su mu se svi planovi raspali, i zašto upravo tada počinje najvažniji preokret.
Što se čovek više oslobađa svoje gordosti i svoje volje, to u njegovoj duši ostaje više mesta za Božju blagodat.
Sveto pismo nas iznova podseća da je Gospod onaj koji upravlja istorijom, narodima i životom svakog čoveka.
Od dvora Marine Mnišek do reformi Petra Velikog, put jednog malog predmeta pokazuje kako su vera, tradicija i strah od novina oblikovali svakodnevni život ruskog naroda.
Kombinacija voća, indijskih oraha i kakaa donosi laganu letnju poslasticu kojoj se rado vraćaju i oni koji ne poste.
U besedi za četvrtak 6. sedmice po Duhovima Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava kako greh rađa nemir, sumnju i osećaj progonjenosti, dok čistota duše donosi snagu, slobodu i hrabrost pred životnim iskušenjima.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
Kada voliš u Hristu, tada ne gledaš na tuđe slabosti, već vidiš u svakom čoveku lik Božiji.
Gospod Isus Hristos, koji je svojim životom i smrću pokazao šta znači služiti drugome, poziva sve ljude da idu tim putem - putem smirenja, opraštanja, saosećanja.
Sveto pismo nas iznova podseća da je Gospod onaj koji upravlja istorijom, narodima i životom svakog čoveka.
Veliki duhovnik našeg vremena objasnio je zašto ne treba ostajati zarobljen u teškim mislima i otkrio jednostavne korake koji čoveka mogu vratiti molitvi, miru i unutrašnjoj radosti.
Sveto pismo nas iznova podseća da je Gospod onaj koji upravlja istorijom, narodima i životom svakog čoveka.
Od dvora Marine Mnišek do reformi Petra Velikog, put jednog malog predmeta pokazuje kako su vera, tradicija i strah od novina oblikovali svakodnevni život ruskog naroda.
U besedi za četvrtak 6. sedmice po Duhovima Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava kako greh rađa nemir, sumnju i osećaj progonjenosti, dok čistota duše donosi snagu, slobodu i hrabrost pred životnim iskušenjima.
Probajte tavče sa orasima po receptu iz „Pravoslavnog posnog kuvara“, pročitajte Molitvu Presvetoj Bogorodici za četvrtak i duhovno se nadahnite poukom Svetog Jovana Kronštatskog.
Na praznik Rođenja Svetog Jovana Krstitelja vernici pletu venčiće od ivanjskog cveća. Saznajte šta oni simbolizuju u pravoslavnoj tradiciji i zašto ih Crkva smatra lepim izrazom narodne pobožnosti.
Iverska ikona na severu Rusije neprekidno mirotoči već četvrt veka, ali je to ostalo skriveno sve do upokojenja monahinje koja je čuvala ovu tajnu.
Jedanaestogodišnji dečak i njegova sestra pronašli su na staroj hartiji poruku koja otkriva da najveća vrednost svakog talenta nije u aplauzu, već u dobru koje njime činimo drugima.
Pripovetka o prazniku koji nas uči da se prava vera vidi kroz ljubav, dobrotu i dela učinjena za druge
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Prepodobnog Davida Solunskog po starom, dok se po novom kalendaru obeležava Sveti mučenik Pankratije Tavromenijski. Katolička crkva obeležava spomendan Blažene Marije Petković, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Veliki duhovnik našeg vremena objasnio je zašto ne treba ostajati zarobljen u teškim mislima i otkrio jednostavne korake koji čoveka mogu vratiti molitvi, miru i unutrašnjoj radosti.
Opelo će biti služeno u metohu ostroške svetinje Jovan Do, gde će otac Jelisej biti i sahranjen.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
