Što se čovek više oslobađa svoje gordosti i svoje volje, to u njegovoj duši ostaje više mesta za Božju blagodat.
Smirenje u pravoslavlju nije samo jedna od mnogih hrišćanskih vrlina, već temelj celokupnog duhovnog života. Sveti oci su govorili da bez smirenja nema ni istinske molitve, ni pokajanja, ni ljubavi, jer je upravo gordost ono što čoveka udaljava od Boga, a smirenje ono što ga vraća u njegovo naručje.
Zbog toga Crkva vekovima uči da se put ka spasenju ne gradi uzdizanjem sebe, već tihim i iskrenim prihvatanjem Božje volje.
U savremenom svetu, u kojem se čovek podstiče da neprestano dokazuje svoju vrednost, nameće svoju volju i traži priznanje od drugih, smirenje se često pogrešno tumači kao slabost.
Međutim, u pravoslavnom predanju ono je znak najveće duhovne snage. Smiren čovek ne ponižava sebe, već realno sagledava i svoje vrline i svoje slabosti, znajući da je svaki dar primio od Boga. On ne traži da bude iznad drugih, ne hrani svoju dušu sujetom i ne dopušta da gordost upravlja njegovim mislima i postupcima.
Svetitelji su učili da se smirenje ne stiče rečima, već životom. Ono se rađa kroz iskreno pokajanje, molitvu, trpljenje, praštanje i prihvatanje svega što Gospod dopušta radi našeg duhovnog dobra. Čovek koji se smirava prestaje da ropće zbog iskušenja, jer veruje da Božji promisao vidi dalje od ljudskog razuma.
Smirenje gasi gnev, leči zavist, razara sujetu i oslobađa čoveka potrebe da stalno dokazuje da je u pravu. Ono donosi unutrašnji mir koji ne zavisi od spoljašnjih okolnosti, već od poverenja u Boga. Upravo zato su najveći podvižnici Crkve smatrali da je smirenje najveće bogatstvo koje čovek može da stekne još za života.
Pravoslavna duhovnost uči da se Bog ne otkriva gordom i samodovoljnom srcu, već onome koje je ispunjeno ljubavlju, krotkošću i smirenjem. Što se čovek više oslobađa svoje gordosti i svoje volje, to u njegovoj duši ostaje više mesta za Božju blagodat. Zato je smirenje mnogo više od vrline - ono je način života koji čoveka vodi u susret sa Gospodom.
O tome je govorio i Sveti Serafim Rouz:
"Čovek susreće Boga kada mirno prihvata sve situacije. A za to je potrebno srce koje ume da voli."
Mnogi podvižnici kroz vekove svedočili su da je upravo dar suza bio jedan od najvećih darova koje su primili tokom svog duhovnog života.
Gospod i pre nego što ga zamolimo sve čuje i sve zna, opominjao je starac Ilija.
Bolest podseća čoveka na njegovu prolaznost i krhkost, primoravajući ga da zastane i preispita svoj život.
Pouka svetogorskog starca otkriva šta čovek treba da učini kada mu se učini da je izgubio pravac i da su mu se svi planovi raspali, i zašto upravo tada počinje najvažniji preokret.
Na praznik Svetog kralja Vladislava, na ktitorskoj slavi u Mileševi okupili su se arhijereji, sveštenstvo, monaštvo, vernici i brojni ugledni gosti.
Dok jedni prvi put dolaze na Gazimestan, drugi mu se vraćaju godinama, a prizor stotina Srba koji u tišini i molitvi odaju počast knezu Lazaru i kosovskim junacima svedoči da sećanje na stradale ne bledi.
Mitropolit Siluan poručio je da dolazak poglavara Crkve okuplja duhovnu decu rasutu hiljadama kilometara od matice, dok su folkloraši u narodnim nošnjama uveličali svečani doček.
Niko u manastiru nije znao njen pravi identitet.
Liturgijskom sabranju u Himelstiru prisustvovali su brojni sveštenici, monaštvo i verni narod, kao i princ naslednik Filip Karađorđević sa princezom Danicom, dok je ktitor obnove Drago Vuković odlikovan Ordenom Svetog Save drugog stepena.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
Napuštanje boli posebno onda kada dolazi od osobe kojoj smo verovali.
Ljubav nije samo osećanje niti prolazna emocija, već način života, izraz vere i spremnosti da čovek u drugome prepozna ikonu Božju.
Kada neko više ne želi da bude deo našeg života, insistiranje i pokušaj da ga zadržimo može samo produbiti bol.
U besedi za sredu 19. sedmice po Duhovima Sveti Nikolaj Ohridski i Žički podseća da dobro delo ne treba koristiti za sopstvenu slavu, već ga sa ljubavlju prepustiti drugima da prepoznaju njegovu vrednost.
Dok jedni prvi put dolaze na Gazimestan, drugi mu se vraćaju godinama, a prizor stotina Srba koji u tišini i molitvi odaju počast knezu Lazaru i kosovskim junacima svedoči da sećanje na stradale ne bledi.
Liturgijskom sabranju u Himelstiru prisustvovali su brojni sveštenici, monaštvo i verni narod, kao i princ naslednik Filip Karađorđević sa princezom Danicom, dok je ktitor obnove Drago Vuković odlikovan Ordenom Svetog Save drugog stepena.
Slavski kolač nije obična pogača, naglašava sveštenik.
Kada neko više ne želi da bude deo našeg života, insistiranje i pokušaj da ga zadržimo može samo produbiti bol.
Dok jedni prvi put dolaze na Gazimestan, drugi mu se vraćaju godinama, a prizor stotina Srba koji u tišini i molitvi odaju počast knezu Lazaru i kosovskim junacima svedoči da sećanje na stradale ne bledi.
Niko u manastiru nije znao njen pravi identitet.
Crkva ne odbacuje medicinu, ali ističe da lekovi samo umiruju telo, dok se duša leči ispovešću, liturgijom i menjanjem sebe.
Na Belom kamenu iznad metohijske ravnice čuva se priča o srednjovekovnom čudu, starim rukopisima koji su stigli do Sankt Peterburga, ikonama iz različitih epoha i monahinjama koje danas čuvaju ovu svetinju.
Oslovljavanje sveštenih lica mora da bude primereno okolnostima i prilici.
Bez rerne i komplikovanog postupka, mekano testo za tili čas postaje mirisno pecivo koje se na trpezu iznosi uz sir, kajmak ili jogurt.
U besedi za sredu 19. sedmice po Duhovima Sveti Nikolaj Ohridski i Žički podseća da dobro delo ne treba koristiti za sopstvenu slavu, već ga sa ljubavlju prepustiti drugima da prepoznaju njegovu vrednost.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
