Kada je svetitelj došao u carski dvor i položio ruku na mesto gde je car trpeo najveće bolove, bolest je nestala i Justinijan je potpuno ozdravio.
Srpska pravoslavna crkva 10. jula molitveno proslavlja Prepodobnog Sampsona Stranoprimca, svetitelja koji je čitav svoj život posvetio služenju Bogu i ljudima.
Ostao je upamćen kao lekar velikog znanja, ali još više kao čovek neizmerne ljubavi i milosrđa, koji nikada nije naplaćivao pomoć bolesnima, već ih je lečio i telom i dušom, podsećajući ih da je prava uteha u veri i životu po Hristovim zapovestima.
Prepodobni Sampson rođen je u starom Rimu, u uglednoj i veoma bogatoj porodici. Stekao je vrhunsko obrazovanje svog vremena, a naročito se posvetio izučavanju lekarske veštine.
Iako je mogao da vodi lagodan i raskošan život, bogatstvo nije smatrao najvećim darom. Svoje znanje koristio je kako bi pomagao ljudima, ne tražeći nikakvu nagradu za trud i lečenje.
Njegova vrata bila su otvorena svima koji su patili, bez obzira na poreklo ili imovinsko stanje. Uz lekove kojima je lečio telesne bolesti, svakoga je poučavao hrišćanskoj veri, pozivajući ljude na pokajanje, molitvu i život ispunjen ljubavlju prema bližnjima.
Kasnije je napustio Rim i preselio se u Carigrad, gde je živeo veoma skromno, u malom domu. Upravo odatle širio je dobrotu na sve strane, pomažući siromašnima, nemoćnima, putnicima, bolesnima i svima kojima je bila potrebna uteha. Njegov dom postao je utočište za one koji nisu imali nikoga, a njegov život primer istinske hrišćanske ljubavi.
Za njegove vrline je čuo i carigradski patrijarh, koji ga je rukopoložio za sveštenika. Ubrzo potom dogodio se događaj koji će Prepodobnog Sampsona proslaviti širom Vizantije.
Car Justinijan Veliki teško se razboleo, a svi tadašnji lekari izgubili su nadu da će ozdraviti. Predanje kaže da se car usrdno molio Bogu, nakon čega mu je u snu bilo otkriveno da jedino Sampson može da ga izleči.
Kada je svetitelj došao u carski dvor i položio ruku na mesto gde je car trpeo najveće bolove, bolest je nestala i Justinijan je potpuno ozdravio.
Zahvalni car želeo je da bogato nagradi svetitelja zlatom, srebrom i velikim blagom. Međutim, Prepodobni Sampson je sve odbio, rekavši da je nekada imao veliko bogatstvo, ali da ga je ostavio radi Hrista kako bi zadobio neprolazna nebeska dobra.
Umesto lične nagrade, zamolio je cara da podigne dom u kojem će biti zbrinuti siromašni, bolesni i nemoćni. Justinijan je ispunio njegovu želju, a Sampson je u tom domu nastavio da služi ljudima kao brižni otac svojoj deci, negujući ih, hraneći i lečeći sa istom ljubavlju kojom je služio čitavog života.
Prepodobni Sampson Stranoprimac mirno se upokojio 530. godine. Sahranjen je u crkvi Svetog mučenika Mokija, svog srodnika.
Crkveno predanje beleži da je i posle svog upokojenja mnogima pritekao u pomoć, javljajući se onima koji su mu se sa verom molili i prizivali njegovo zastupništvo pred Bogom.
Kada je tokom progona hrišćana u vreme cara Dioklecijana izveden pred sud, imao je svega osamnaest godina. Vaspitavana u hrišćanskom duhu, čuvala je devičku čistotu, celomudrenost i veru, smatrajući da je najveće bogatstvo služiti Gospodu. Prema Svetom pismu i crkvenom predanju, njegovo rođenje bilo je unapred najavljeno. Ne želeći da stupi u brak sa smrtnim čovekom, Fevronija je svoj život posvetila Hristu i zamonašila se u ženskom manastiru u Asiriji, kojim je upravljala njena tetka Vriena.
SPC
Praznici i sveci
00:01 | 04.07.2026
STRAŠNO MUČENIŠTVO I VEČNA SLAVA: Danas obeležavamo Svetog Julijana Tarsijskog!
Praznici i sveci
00:00 | 06.07.2026
NEUSTRAŠIVA HRISTOVA NEVESTA KOJA JE BEZ OKLEVANJA ŽIVOT POLOŽILA ZA VERU! Srpska crkva danas slavi Svetu mučenicu Agripinu!
Praznici i sveci
00:00 | 07.07.2026
DANAS JE CRVENO SLOVO I SLAVA VELIKOG BROJA SRBA! Obeležavamo Rođenje Svetog Jovana Preteče i Krstitelja - IVANJDAN!
Praznici i sveci
00:00 | 08.07.2026
NJENOG MUČITELJA STIGLA JE NEZAMISLIVA BOŽJA KAZNA: Danas slavimo Svetu prepodobnomučenicu Fevroniju
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Kada je svetitelj došao u carski dvor i položio ruku na mesto gde je car trpeo najveće bolove, bolest je nestala i Justinijan je potpuno ozdravio.
U autorskom tekstu, koji prenosimo u celosti, pozivajući se na Jevanđelje i crkveno predanje, đakon Igor Cukanov iznosi svedočenja o životima, veri, propovedi i stradanju Isusovih srodnika.
Što se čovek više oslobađa svoje gordosti i svoje volje, to u njegovoj duši ostaje više mesta za Božju blagodat.
Sveto pismo nas iznova podseća da je Gospod onaj koji upravlja istorijom, narodima i životom svakog čoveka.
Od dvora Marine Mnišek do reformi Petra Velikog, put jednog malog predmeta pokazuje kako su vera, tradicija i strah od novina oblikovali svakodnevni život ruskog naroda.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
Živeo je u strogom uzdržanju, neumorno se moleći i proučavajući Sveto pismo i žitija svetih, nastojeći da u svemu podražava njihove vrline, a naročito velike stolpnike.
Sveti Jevsevije ostao je upamćen kao nepokolebljiv episkop koji je čitav život posvetio očuvanju pravoslavlja.
Pored duhovnog rada, ostavio je dubok trag u hrišćanskoj književnosti.
Iako je bio iz porodice bliske Gospodu Isusu Hristu, nije isticao svoje poreklo, već je život posvetio propovedanju Jevanđelja i vernosti Hristu, zbog čega je postao jedan od Njegovih najpoštovanijih učenika.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Prepodobnog Davida Solunskog po starom, dok se po novom kalendaru obeležava Sveti mučenik Pankratije Tavromenijski. Katolička crkva obeležava spomendan Blažene Marije Petković, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Živeo je u strogom uzdržanju, neumorno se moleći i proučavajući Sveto pismo i žitija svetih, nastojeći da u svemu podražava njihove vrline, a naročito velike stolpnike.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetu velikomučenicu Fevroniju po starom i Svetog velikomučenika Prokopija po novom kalendaru. Katolička crkva obeležava spomendan Svetih Priscile i Akvila, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Ne želeći da stupi u brak sa smrtnim čovekom, Fevronija je svoj život posvetila Hristu i zamonašila se u ženskom manastiru u Asiriji, kojim je upravljala njena tetka Vriena.
Na praznik Rođenja Svetog Jovana Krstitelja vernici pletu venčiće od ivanjskog cveća. Saznajte šta oni simbolizuju u pravoslavnoj tradiciji i zašto ih Crkva smatra lepim izrazom narodne pobožnosti.
Iverska ikona na severu Rusije neprekidno mirotoči već četvrt veka, ali je to ostalo skriveno sve do upokojenja monahinje koja je čuvala ovu tajnu.
Jedanaestogodišnji dečak i njegova sestra pronašli su na staroj hartiji poruku koja otkriva da najveća vrednost svakog talenta nije u aplauzu, već u dobru koje njime činimo drugima.
Pripovetka o prazniku koji nas uči da se prava vera vidi kroz ljubav, dobrotu i dela učinjena za druge
Probajte tavče sa orasima po receptu iz „Pravoslavnog posnog kuvara“, pročitajte Molitvu Presvetoj Bogorodici za četvrtak i duhovno se nadahnite poukom Svetog Jovana Kronštatskog.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Prepodobnog Davida Solunskog po starom, dok se po novom kalendaru obeležava Sveti mučenik Pankratije Tavromenijski. Katolička crkva obeležava spomendan Blažene Marije Petković, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Veliki duhovnik našeg vremena objasnio je zašto ne treba ostajati zarobljen u teškim mislima i otkrio jednostavne korake koji čoveka mogu vratiti molitvi, miru i unutrašnjoj radosti.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
