Kada je svetitelj došao u carski dvor i položio ruku na mesto gde je car trpeo najveće bolove, bolest je nestala i Justinijan je potpuno ozdravio.
Srpska pravoslavna crkva 10. jula molitveno proslavlja Prepodobnog Sampsona Stranoprimca, svetitelja koji je čitav svoj život posvetio služenju Bogu i ljudima.
Ostao je upamćen kao lekar velikog znanja, ali još više kao čovek neizmerne ljubavi i milosrđa, koji nikada nije naplaćivao pomoć bolesnima, već ih je lečio i telom i dušom, podsećajući ih da je prava uteha u veri i životu po Hristovim zapovestima.
Prepodobni Sampson rođen je u starom Rimu, u uglednoj i veoma bogatoj porodici. Stekao je vrhunsko obrazovanje svog vremena, a naročito se posvetio izučavanju lekarske veštine.
Iako je mogao da vodi lagodan i raskošan život, bogatstvo nije smatrao najvećim darom. Svoje znanje koristio je kako bi pomagao ljudima, ne tražeći nikakvu nagradu za trud i lečenje.
Njegova vrata bila su otvorena svima koji su patili, bez obzira na poreklo ili imovinsko stanje. Uz lekove kojima je lečio telesne bolesti, svakoga je poučavao hrišćanskoj veri, pozivajući ljude na pokajanje, molitvu i život ispunjen ljubavlju prema bližnjima.
Kasnije je napustio Rim i preselio se u Carigrad, gde je živeo veoma skromno, u malom domu. Upravo odatle širio je dobrotu na sve strane, pomažući siromašnima, nemoćnima, putnicima, bolesnima i svima kojima je bila potrebna uteha. Njegov dom postao je utočište za one koji nisu imali nikoga, a njegov život primer istinske hrišćanske ljubavi.
Za njegove vrline je čuo i carigradski patrijarh, koji ga je rukopoložio za sveštenika. Ubrzo potom dogodio se događaj koji će Prepodobnog Sampsona proslaviti širom Vizantije.
Car Justinijan Veliki teško se razboleo, a svi tadašnji lekari izgubili su nadu da će ozdraviti. Predanje kaže da se car usrdno molio Bogu, nakon čega mu je u snu bilo otkriveno da jedino Sampson može da ga izleči.
Kada je svetitelj došao u carski dvor i položio ruku na mesto gde je car trpeo najveće bolove, bolest je nestala i Justinijan je potpuno ozdravio.
Zahvalni car želeo je da bogato nagradi svetitelja zlatom, srebrom i velikim blagom. Međutim, Prepodobni Sampson je sve odbio, rekavši da je nekada imao veliko bogatstvo, ali da ga je ostavio radi Hrista kako bi zadobio neprolazna nebeska dobra.
Umesto lične nagrade, zamolio je cara da podigne dom u kojem će biti zbrinuti siromašni, bolesni i nemoćni. Justinijan je ispunio njegovu želju, a Sampson je u tom domu nastavio da služi ljudima kao brižni otac svojoj deci, negujući ih, hraneći i lečeći sa istom ljubavlju kojom je služio čitavog života.
Prepodobni Sampson Stranoprimac mirno se upokojio 530. godine. Sahranjen je u crkvi Svetog mučenika Mokija, svog srodnika.
Crkveno predanje beleži da je i posle svog upokojenja mnogima pritekao u pomoć, javljajući se onima koji su mu se sa verom molili i prizivali njegovo zastupništvo pred Bogom.
Kada je tokom progona hrišćana u vreme cara Dioklecijana izveden pred sud, imao je svega osamnaest godina. Vaspitavana u hrišćanskom duhu, čuvala je devičku čistotu, celomudrenost i veru, smatrajući da je najveće bogatstvo služiti Gospodu. Prema Svetom pismu i crkvenom predanju, njegovo rođenje bilo je unapred najavljeno. Ne želeći da stupi u brak sa smrtnim čovekom, Fevronija je svoj život posvetila Hristu i zamonašila se u ženskom manastiru u Asiriji, kojim je upravljala njena tetka Vriena.
SPC
Praznici i sveci
00:01 | 04.07.2026
STRAŠNO MUČENIŠTVO I VEČNA SLAVA: Danas obeležavamo Svetog Julijana Tarsijskog!
Praznici i sveci
00:00 | 06.07.2026
NEUSTRAŠIVA HRISTOVA NEVESTA KOJA JE BEZ OKLEVANJA ŽIVOT POLOŽILA ZA VERU! Srpska crkva danas slavi Svetu mučenicu Agripinu!
Praznici i sveci
00:00 | 07.07.2026
DANAS JE CRVENO SLOVO I SLAVA VELIKOG BROJA SRBA! Obeležavamo Rođenje Svetog Jovana Preteče i Krstitelja - IVANJDAN!
Praznici i sveci
00:00 | 08.07.2026
NJENOG MUČITELJA STIGLA JE NEZAMISLIVA BOŽJA KAZNA: Danas slavimo Svetu prepodobnomučenicu Fevroniju
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Njemu je Isus Hristos poverio brigu o Presvetoj Bogorodici.
Strah nas ne približava Bogu i ne može zaštititi našu decu od svih tuga, naglašava čtec Sergije.
Ko zaboravi sopstveni put, lako može zaboraviti i šta ga je oblikovalo.
Nekada se ništa iz kuhinje nije olako bacalo, a naročito ne hleb. Od nekoliko skromnih sastojaka nastaje sočan obrok sa zlatnom koricom.
Vernici će se setiti svojih preminulih, a uz odlazak u hram i na groblje vezani su brojni običaji.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
Njemu je Isus Hristos poverio brigu o Presvetoj Bogorodici.
Strah nas ne približava Bogu i ne može zaštititi našu decu od svih tuga, naglašava čtec Sergije.
Ko zaboravi sopstveni put, lako može zaboraviti i šta ga je oblikovalo.
Nekada se ništa iz kuhinje nije olako bacalo, a naročito ne hleb. Od nekoliko skromnih sastojaka nastaje sočan obrok sa zlatnom koricom.
Njemu je Isus Hristos poverio brigu o Presvetoj Bogorodici.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Prepodobnu Efrosiniju po starom, a po novom kalendaru i Svetu Pelagiju. Katolička crkva obeležava Šimuna starca i Svetog Dimitrija Solunskog, dok Jevreji i muslimani nemaju veliki praznik.
Niko u manastiru nije znao njen pravi identitet.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Svetu prvomučenicu Teklu po starom kalendaru, dok po novom obeležavaju Svete mučenike Sergija i Vakha. Katolička crkva obeležava Blaženu Devicu Mariju od Krunice, dok Jevreji i muslimani nemaju veliki praznik.
Njemu je Isus Hristos poverio brigu o Presvetoj Bogorodici.
Ko zaboravi sopstveni put, lako može zaboraviti i šta ga je oblikovalo.
Niko u manastiru nije znao njen pravi identitet.
Dok jedni prvi put dolaze na Gazimestan, drugi mu se vraćaju godinama, a prizor stotina Srba koji u tišini i molitvi odaju počast knezu Lazaru i kosovskim junacima svedoči da sećanje na stradale ne bledi.
Pouka velikog svetitelja usmerava pažnju na slobodu izbora, ličnu odgovornost i mogućnost povratka Gospodu čak i posle pada.
Niko u manastiru nije znao njen pravi identitet.
Dok jedni prvi put dolaze na Gazimestan, drugi mu se vraćaju godinama, a prizor stotina Srba koji u tišini i molitvi odaju počast knezu Lazaru i kosovskim junacima svedoči da sećanje na stradale ne bledi.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
