Pouka svetogorskog starca otkriva šta čovek treba da učini kada mu se učini da je izgubio pravac i da su mu se svi planovi raspali, i zašto upravo tada počinje najvažniji preokret.
Malo šta čoveka može toliko da uzdrma kao trenutak kada se planovi iznenada sruše, a put kojim je krenuo odvede ga u sasvim drugom pravcu. Tada se lako rađaju sumnja, razočaranje i pitanje da li je sve krenulo pogrešnim tokom. Upravo u takvim trenucima jedna pouka starca Pajsija Svetogorca poziva na drugačiji pogled, na poverenje u Božji promisao i strpljenje pred onim što još ne razumemo.
Starac Pajsije Svetogorac je govorio:
- Bog je čudan matematičar. Mi ljudi mislimo da je najkraći i najbolji put između dve tačke prava linija, ali On često bira zaobilazne puteve, pune krivina i neočekivanih stanica. To je zato što On, za razliku od nas, vidi prepreke i provalije koje stoje ispred nas, a koje su za naše oči nevidljive. Kada ti se čini da su ti se planovi srušili, da si zaglavljen ili da te je život odveo u pogrešnom smeru - smiri se.
Ova misao jednog od najvoljenijih savremenih pravoslavnih staraca podseća da vera ne počiva na tome da čovek razume svaki događaj, već na tome da s poverenjem prihvati da Bog vidi ono što ljudski um ne može da sagleda. Ono što danas izgleda kao gubitak ili neuspeh, sutra se može pokazati kao zaštita od mnogo većeg pada ili kao put koji vodi ka istinskom dobru.
Zato ova pouka ne poziva na pasivnost, već na strpljenje, molitvu i poverenje u Božji promisao. Umesto da očajava zbog zatvorenih vrata, hrišćanin je pozvan da sačuva mir i veruje da Gospod vodi njegov život čak i kada put izgleda nejasan.
Tek se posle mnogo vremena otkrije da je upravo zaobilazni put bio najbezbedniji. Zato reči starca Pajsija ostaju snažan podsetnik da se vera najviše pokazuje onda kada čovek, uprkos neizvesnosti, ne izgubi poverenje u Boga.
Poslanica Svetog apostola Pavla Rimljanima, začalo 97 (8,14-21)
14. Jer koje vodi Duh Božiji oni su sinovi Božiji. 15. Jer ne primiste duha ropstva, da se opet bojite; nego primiste Duha usinovljenja, kojim vičemo: „Ava, Oče!” 16. Ovaj Duh svedoči našemu duhu da smo deca Božija. 17. A kad smo deca, i naslednici smo: naslednici, dakle, Božiji a sunaslednici Hristovi; pošto s njim stradamo da se s njim i proslavimo.
18. Jer mislim da stradanja sadašnjega vremena nisu ništa prema slavi koja će nam se otkriti. 19. Jer žarkim iščekivanjem tvorevina očekuje da se jave sinovi Božiji. 20. Jer se tvar pokori taštini, ne od svoje volje, nego zbog onoga koji je pokori, sa nadom 21. Da će se i sama tvar osloboditi od robovanja propadljivosti na slobodu slave dece Božije.
Prva Poslanica Svetog apostola Pavla Solunjanima, začalo 270 (4,13-17)
13. Nećemo pak, braćo, da vam bude nepoznato šta je sa onima koji su usnuli, da ne biste tugovali kao oni koji nemaju nade. 14. Jer ako verujemo da Isus umre i vaskrse, tako će i Bog one koji su usnuli u Isusu dovesti s Njim. 15. Jer vam ovo kazujemo rečju Gospodnjom da mi koji budemo živi o dolasku Gospodnjem, nećemo preteći one koji su usnuli.
16. Jer će sam Gospod sa zapovešću, glasom arhanđela i sa trubom Božijom, sići s neba, i prvo će mrtvi u Hristu vaskrsnuti; 17. a potom mi živi koji ostanemo bićemo zajedno s njima uzneseni na oblacima u sretanje Gospodu u vazduhu, i tako ćemo svagda s Gospodom biti.
Jevanđelje po Mateju, začalo 30. (9,9-13)
9. I odlazeći Isus odande vide čoveka gde sedi na carini, po imenu Mateja, i reče mu: „Hajde za mnom.” I ustavši otide za njim. 10. I kad jeđaše u kući, gle, mnogi carinici i grešnici dođoše i jeđahu sa Isusom i sa učenicima njegovim. 11. I videvši to, fariseji rekoše učenicima njegovim: „Zašto sa carinicima i grešnicima učitelj vaš jede i pije?” 12. A Isus čuvši reče im: „Ne trebaju zdravi lekara nego bolesni.” 13. Nego idite i naučite se šta znači: „Milost hoću, a ne žrtvoprinošenje.” Jer nisam došao da zovem pravednike no grešnike na pokajanje.
Umesto uobičajenog unutrašnjeg otpora, svetitelj opisuje neočekivan pristup i ukazuje da se izlaz ne nalazi u pojačanoj borbi, već u smirenju koje prekida napad i menja njegov pravac.
Veliki duhovnik sa Svete Gore objasnio je da se promena ponašanja najmlađih ne traži samo u njihovim postupcima, već i u preispitivanju odraslih, jer iskreno pokajanje roditelja može doneti blagoslov celoj kući.
Jedna od najdubljih pouka ruskog svetitelja otkriva da krst svakog čoveka nije samo simbol stradanja.
Njegove reči o grehu, pokajanju i unutrašnjem miru podsećaju vernike da se uzrok mnogih životnih borbi ne traži samo spolja, već i u stanju sopstvenog srca.
Nekadašnji rimski vojskovođa Plakida posle krštenja izgubio je ženu i sinove i 15 godina živeo kao najamnik, a kada ih je ponovo pronašao, zajedno sa njima stradao je za Hrista.
Obeležavanje godišnjice okupilo je predstavnike Srbije i Severne Makedonije, pripadnike Vojske Srbije i brojne Srbe, uz molitvu za 1.321 vojnika koji počivaju na bitoljskom vojničkom groblju.
Kada među ljudima ostanu povreda, ljutnja i ćutanje, poznati duhovnik savetuje da se ne odustaje od drugoga, već da se za njega učini ono što može doneti ispravljenje, pomirenje i drugačiji odnos.
Ne kuva se na šporetu, već se svaki plod puni četvrtinom jezgra oraha i peče u šećeru i cimetu. Iz rerne izlazi sočan, mirisan i gust zalogaj, a u tegli može da sačeka hladnije dane.
Kao dečaci ostali su bez oba roditelja, a sada se jedan od njih bori sa teškim oboljenjem jetre i čeka priliku za nastavak lečenja.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
Čovek teži smirenju, a istovremeno teško priznaje da je pogrešio.
Duhovi zla u ljudski um unose misli koje podstiču strah, očajanje, mržnju, zavist, gordost i beznađe.
Grčki duhovnik ostavio je snažnu pouku o važnosti tihovanja, molitve i pažljivog izbora društva, upozoravajući da čovek treba da čuva svoju dušu od svega što ga udaljava od Boga i unutrašnjeg mira.
Što se čovek više oslobađa svoje gordosti i svoje volje, to u njegovoj duši ostaje više mesta za Božju blagodat.
Kada među ljudima ostanu povreda, ljutnja i ćutanje, poznati duhovnik savetuje da se ne odustaje od drugoga, već da se za njega učini ono što može doneti ispravljenje, pomirenje i drugačiji odnos.
Na kraju otac Bojan upozorava da stalno pucanje zbog sitnica ne može biti način života.
U besedi za petak 18. sedmice po Duhovima Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava kako se u tim rečima otkriva istinita ljudska priroda Gospoda Isusa Hrista i zašto je, uprkos strahu od smrti, prihvatio put Golgote.
Razbojnik sa krsta i Hristov apostol našli su se na potpuno različitim stranama večnosti, a mitropolit objašnjava šta njihov primer govori o pokajanju, očajanju i našoj sklonosti da drugome prerano presudimo.
Na Belom kamenu iznad metohijske ravnice čuva se priča o srednjovekovnom čudu, starim rukopisima koji su stigli do Sankt Peterburga, ikonama iz različitih epoha i monahinjama koje danas čuvaju ovu svetinju.
Posle razaranja 2004. godine, u Prizren su se vratili učenici, nastava i crkveno pojanje, a obnovljeni kompleks danas ponovo služi svojoj prvobitnoj nameni.
U Pećkoj patrijaršiji raste crni dud star oko 750 godina koji čuva narodna kazivanja o opstanku i obnovi srpskog naroda na Kosmetu.
Crkva Pokrova Presvete Bogorodice podignuta je na mestu za koje predanje kaže da je kneginja Milica na njemu podigla oltar u spomen na kosovske junake, a sada je dobila dar koji treba da traje generacijama.
U besedi za petak 18. sedmice po Duhovima Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava kako se u tim rečima otkriva istinita ljudska priroda Gospoda Isusa Hrista i zašto je, uprkos strahu od smrti, prihvatio put Golgote.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Svete mučenike Trofima, Savatija i Dorimedonta po starom kalendaru, dok po novom obeležavaju Svetog sveštenomučenika Kiprijana. Katolička crkva proslavlja Svete anđele čuvare. Jevreji obeležavaju Hošana Raba, dok muslimani danas nemaju veliki praznik.
Razbojnik sa krsta i Hristov apostol našli su se na potpuno različitim stranama večnosti, a mitropolit objašnjava šta njihov primer govori o pokajanju, očajanju i našoj sklonosti da drugome prerano presudimo.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
