Veliki duhovnik sa Svete Gore objasnio je da se promena ponašanja najmlađih ne traži samo u njihovim postupcima, već i u preispitivanju odraslih, jer iskreno pokajanje roditelja može doneti blagoslov celoj kući.
Kada dete krene putem neposlušnosti, roditelji često prvo traže uzrok u njegovom karakteru, društvu ili okolnostima koje ga okružuju. Retko ko tada zastane i zapita se da li ponašanje deteta možda otkriva nešto što nedostaje u sopstvenom životu. Upravo tu, u preispitivanju roditeljske odgovornosti i iskrenom pokajanju, starac Pajsije Svetogorac video je put ka promeni koja ne dotiče samo decu već i njihove roditelje.
Veliki duhovnik sa Svete Gore podsećao je da vaspitanje nije samo pitanje pravila, zabrana i saveta, već pre svega primer koji dete svakodnevno vidi u porodici. Prema njegovim rečima, roditelji najpre treba da pogledaju sebe pred Hristom, jer se duhovno stanje odraslih često odražava i na ponašanje najmlađih.
- Vaspitanju dece jako pomaže kada se roditelji smatraju odgovornim za sve dečije greške, shvatajući da njihov sopstveni život nije onakav kakav bi trebalo da bude pred Hristom i da se upravo zbog toga njihova deca vladaju kako ne treba. Kada se roditelji tako smiruju i tako iskreno se kaju, tada svemogući Hristos baca skrušenim roditeljima „pojas za spasavanje“ koji ujedno spasava i njih i njihovu nerazumnu decu.
Pouka starca Pajsija ne govori o krivici koja treba da slomi roditelja, već o smirenju koje otvara prostor za promenu. Umesto da se odgovornost prebacuje samo na dete, porodica se poziva na zajedničko ispravljanje, molitvu i povratak Hristovim vrednostima. Jer dete najdublje uči ne iz onoga što mu se govori, već iz onoga što svakodnevno prepoznaje u životu svojih roditelja.
Čitanje Jevanđelja za ponedeljak 5. sedmice po Duhovima
Foto: SPC
Jevanđelje
Poslanica Svetog apostola Pavla Rimljanima, začalo 109 (12,4-5; 15-21)
4. Jer kao što u jednom telu imamo mnoge ude, a svi udi nemaju isti posao, 5. Tako smo mnogi jedno telo u Hristu, a pojedinačno udi smo jedni drugima.
15. Radujte se sa radosnima, i plačite sa onima koji plaču. 16. Budite jedne misli među sobom. Nemojte gordo misliti, nego se družite sa smirenima. Ne smatrajte sami sebe mudrim. 17. Nikome ne uzvraćajte zlo za zlo; nastojte dobro činiti pred svima ljudima. 18. Ako je moguće, koliko do vas stoji, imajte mir sa svima ljudima. 19. Ne činite osvetu za sebe, ljubljeni, nego podajte mesto gnevu (Božijem), jer je napisano: „Moja je osveta ja ću vratiti”, govori Gospod. 20. Ako je, dakle, gladan neprijatelj tvoj, nahrani ga; ako je žedan, napoj ga; jer to čineći zgrnućeš živo ugljevlje na glavu njegovu. 21. Ne daj da te zlo pobedi, nego pobedi zlo dobrim.
10. I gle, tu beše čovek sa rukom suhom; i zapitaše ga govoreći: „Valja li subotom lečiti?” - da bi ga optužili. 11. A On im reče: „Koji je među vama čovek koji ima ovcu jednu, pa ako ona u subotu upadne u jamu, da je neće uzeti i izvaditi? 12. A koliko li je čovek pretežniji od ovce? Dakle, valja subotom dobro činiti.” 13. Tada reče čoveku: „Pruži ruku svoju.” I pruži. I postade zdrava kao i druga.
Govoreći o mitarstvima, veliki srpski svetitelj upozorava da čovek pred večnom istinom ne odgovara samo za dela koja su drugi videli, već i za reči, namere i skrivene izbore koje je nosio kroz život.
Pouka protojereja Valerijana Krečetova otkriva kako se duhovni život ne urušava naglo, već kroz male prekide koji deluju bezazleno, ali vremenom menjaju sve, i zašto je povratak moguć samo kroz upornost bez odlaganja.
Jedna navika koju mnogi smatraju bezazlenom može da donese svađe, udaljavanje i unutrašnji nemir, a svetogorski starac pokazuje kako se kroz tišinu i pažljivo birane reči čuva duhovna snaga.
Želja da u svakoj situaciji budemo u pravu, da se naš glas čuje i da drugi priznaju našu vrednost može postati prepreka ne samo u odnosima sa ljudima već i na duhovnom putu.
U pravoslavnom učenju porodica ima posebno mesto, a roditeljska odgovornost ne završava se na tome da deci samo obezbede sve što im je potrebno za život.
U pravoslavnoj tradiciji sveća je povezana sa Hristovim rečima: "Ja sam svetlost svetu; ko ide za mnom neće hoditi po tami, nego će imati svetlost života."
Peticija je predata crnogorskim državnim zvaničnicima, dok istorijski navodi i pismo mitropolita Amfilohija svedoče o starom hramu Svete Trojice i litijskoj tradiciji koja je vekovima okupljala vernike na vrhu Rumije.
Mitropolit bački Irinej, rođen kao Mirko Bulović 1947. godine u Stanišiću, decenijama zauzima značajno mesto u crkvenom životu i bogoslovskom radu Srpske pravoslavne crkve.
Želja da u svakoj situaciji budemo u pravu, da se naš glas čuje i da drugi priznaju našu vrednost može postati prepreka ne samo u odnosima sa ljudima već i na duhovnom putu.
U pravoslavnoj tradiciji sveća je povezana sa Hristovim rečima: "Ja sam svetlost svetu; ko ide za mnom neće hoditi po tami, nego će imati svetlost života."
U knjizi "Kod starca Porfirija" Konstantinos Janicijotis beleži susret sa supružnicima kojima je svetitelj ukazao na posledice manjka ljubavi među roditeljima, koje mogu uticati na dete još pre rođenja.
Mila i Anja kreću sa majkom i bakom do stare crkve, ali kada iz šume začuju neobično zvonce, njihovo putovanje pretvara se u uzbudljivu avanturu koja će ih odvesti do svetog izvora i otkriti dragocenu porodičnu uspomenu.
Obraćajući se roditeljima i prosvetnim radnicima, mitropolit crnogorsko-primorski istakao odgovornost odraslih i značaj vrednosti koje se deci usađuju od najranijeg uzrasta.
Želja da u svakoj situaciji budemo u pravu, da se naš glas čuje i da drugi priznaju našu vrednost može postati prepreka ne samo u odnosima sa ljudima već i na duhovnom putu.
Želja da u svakoj situaciji budemo u pravu, da se naš glas čuje i da drugi priznaju našu vrednost može postati prepreka ne samo u odnosima sa ljudima već i na duhovnom putu.
Celivanje pokojnika je duboko ukorenjen hrišćanski, pre svega pravoslavni, običaj koji simbolizuje poslednji pozdrav, izraz ljubavi, opraštanja i vere u večni život i vaskrsenje.
U pravoslavnom učenju porodica ima posebno mesto, a roditeljska odgovornost ne završava se na tome da deci samo obezbede sve što im je potrebno za život.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
Google News
