Veliki duhovnik sa Svete Gore objasnio je da se promena ponašanja najmlađih ne traži samo u njihovim postupcima, već i u preispitivanju odraslih, jer iskreno pokajanje roditelja može doneti blagoslov celoj kući.
Kada dete krene putem neposlušnosti, roditelji često prvo traže uzrok u njegovom karakteru, društvu ili okolnostima koje ga okružuju. Retko ko tada zastane i zapita se da li ponašanje deteta možda otkriva nešto što nedostaje u sopstvenom životu. Upravo tu, u preispitivanju roditeljske odgovornosti i iskrenom pokajanju, starac Pajsije Svetogorac video je put ka promeni koja ne dotiče samo decu već i njihove roditelje.
Veliki duhovnik sa Svete Gore podsećao je da vaspitanje nije samo pitanje pravila, zabrana i saveta, već pre svega primer koji dete svakodnevno vidi u porodici. Prema njegovim rečima, roditelji najpre treba da pogledaju sebe pred Hristom, jer se duhovno stanje odraslih često odražava i na ponašanje najmlađih.
Starac Pajsije Svetogorac je govorio:
- Vaspitanju dece jako pomaže kada se roditelji smatraju odgovornim za sve dečije greške, shvatajući da njihov sopstveni život nije onakav kakav bi trebalo da bude pred Hristom i da se upravo zbog toga njihova deca vladaju kako ne treba. Kada se roditelji tako smiruju i tako iskreno se kaju, tada svemogući Hristos baca skrušenim roditeljima „pojas za spasavanje“ koji ujedno spasava i njih i njihovu nerazumnu decu.
Pouka starca Pajsija ne govori o krivici koja treba da slomi roditelja, već o smirenju koje otvara prostor za promenu. Umesto da se odgovornost prebacuje samo na dete, porodica se poziva na zajedničko ispravljanje, molitvu i povratak Hristovim vrednostima. Jer dete najdublje uči ne iz onoga što mu se govori, već iz onoga što svakodnevno prepoznaje u životu svojih roditelja.
Poslanica Svetog apostola Pavla Rimljanima, začalo 109 (12,4-5; 15-21)
4. Jer kao što u jednom telu imamo mnoge ude, a svi udi nemaju isti posao, 5. Tako smo mnogi jedno telo u Hristu, a pojedinačno udi smo jedni drugima.
15. Radujte se sa radosnima, i plačite sa onima koji plaču. 16. Budite jedne misli među sobom. Nemojte gordo misliti, nego se družite sa smirenima. Ne smatrajte sami sebe mudrim. 17. Nikome ne uzvraćajte zlo za zlo; nastojte dobro činiti pred svima ljudima. 18. Ako je moguće, koliko do vas stoji, imajte mir sa svima ljudima. 19. Ne činite osvetu za sebe, ljubljeni, nego podajte mesto gnevu (Božijem), jer je napisano: „Moja je osveta ja ću vratiti”, govori Gospod. 20. Ako je, dakle, gladan neprijatelj tvoj, nahrani ga; ako je žedan, napoj ga; jer to čineći zgrnućeš živo ugljevlje na glavu njegovu. 21. Ne daj da te zlo pobedi, nego pobedi zlo dobrim.
Jevanđelje po Mateju, začalo 45 (12,10-13)
10. I gle, tu beše čovek sa rukom suhom; i zapitaše ga govoreći: „Valja li subotom lečiti?” - da bi ga optužili. 11. A On im reče: „Koji je među vama čovek koji ima ovcu jednu, pa ako ona u subotu upadne u jamu, da je neće uzeti i izvaditi? 12. A koliko li je čovek pretežniji od ovce? Dakle, valja subotom dobro činiti.” 13. Tada reče čoveku: „Pruži ruku svoju.” I pruži. I postade zdrava kao i druga.
Kiparski arhijerej objašnjava kako preopterećenost brigama postaje navika koja polako razgrađuje odnose i unutrašnji mir.
Govoreći o mitarstvima, veliki srpski svetitelj upozorava da čovek pred večnom istinom ne odgovara samo za dela koja su drugi videli, već i za reči, namere i skrivene izbore koje je nosio kroz život.
Pouka protojereja Valerijana Krečetova otkriva kako se duhovni život ne urušava naglo, već kroz male prekide koji deluju bezazleno, ali vremenom menjaju sve, i zašto je povratak moguć samo kroz upornost bez odlaganja.
Jedna navika koju mnogi smatraju bezazlenom može da donese svađe, udaljavanje i unutrašnji nemir, a svetogorski starac pokazuje kako se kroz tišinu i pažljivo birane reči čuva duhovna snaga.
Ispod poda svetinje u Jerusalimu pronađeni su ostaci drevnog kamenoloma, uklesani grobovi i tragovi vrta, a svetogorski starac podseća na dublji smisao svetog znamenja koje je kroz vekove ostalo središte hrišćanske vere.
U prazničnoj besedi vladika Ilarion govorio o Krstu kao putokazu koji vraća Hristu, dok je poglavar Srpske pravoslavne crkve pozvao na dobro, vrlinu, žrtvu, darivanje i jedinstvo među ljudima.
Pouka svetogorskog starca govori o monahu koji je pokušao da se skloni pred napadima demona, ali i o onome što se od vernika traži u trenutku kada ga savladaju strah, nemir i osećaj nemoći.
U središtu je jerarh koji uzdiže Krst, ali pažnju privlače i dve carske ličnosti i dvojica đakona. Stručni izvori objašnjavaju šta predstavljaju i kako je nastala ova upečatljiva kompozicija.
Sveštenik Jevgenije Murzin objašnjava zbog čega su radost spasenja i sećanje na Hristovo stradanje neraskidivo povezani.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
U knjizi "Kod starca Porfirija" Konstantinos Janicijotis beleži susret sa supružnicima kojima je svetitelj ukazao na posledice manjka ljubavi među roditeljima, koje mogu uticati na dete još pre rođenja.
Mila i Anja kreću sa majkom i bakom do stare crkve, ali kada iz šume začuju neobično zvonce, njihovo putovanje pretvara se u uzbudljivu avanturu koja će ih odvesti do svetog izvora i otkriti dragocenu porodičnu uspomenu.
Sveti oci su uvek naglašavali da, ma kakvo dete da je, ne treba ga posmatrati kao problem koji treba "slomiti“, već kao ličnost koju treba oblikovati.
Obraćajući se roditeljima i prosvetnim radnicima, mitropolit crnogorsko-primorski istakao odgovornost odraslih i značaj vrednosti koje se deci usađuju od najranijeg uzrasta.
Ispod poda svetinje u Jerusalimu pronađeni su ostaci drevnog kamenoloma, uklesani grobovi i tragovi vrta, a svetogorski starac podseća na dublji smisao svetog znamenja koje je kroz vekove ostalo središte hrišćanske vere.
Pouka svetogorskog starca govori o monahu koji je pokušao da se skloni pred napadima demona, ali i o onome što se od vernika traži u trenutku kada ga savladaju strah, nemir i osećaj nemoći.
U središtu je jerarh koji uzdiže Krst, ali pažnju privlače i dve carske ličnosti i dvojica đakona. Stručni izvori objašnjavaju šta predstavljaju i kako je nastala ova upečatljiva kompozicija.
Sveštenik Jevgenije Murzin objašnjava zbog čega su radost spasenja i sećanje na Hristovo stradanje neraskidivo povezani.
U Pećkoj patrijaršiji raste crni dud star oko 750 godina koji čuva narodna kazivanja o opstanku i obnovi srpskog naroda na Kosmetu.
Crkva Pokrova Presvete Bogorodice podignuta je na mestu za koje predanje kaže da je kneginja Milica na njemu podigla oltar u spomen na kosovske junake, a sada je dobila dar koji treba da traje generacijama.
Mila i Anja kreću sa majkom i bakom do stare crkve, ali kada iz šume začuju neobično zvonce, njihovo putovanje pretvara se u uzbudljivu avanturu koja će ih odvesti do svetog izvora i otkriti dragocenu porodičnu uspomenu.
Bog ih je, prema predanju, obdario i darom čudotvorstva, pa su kod njih dolazili brojni bolesnici tražeći isceljenje.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Vozdviženje časnog Krsta, Krstovdan, po starom kalendaru, dok se po novom obeležavaju Sveti mučenik Kalistrat i 49 mučenika sa njim. Katolička crkva obeležava Svetog Vinka Paulskog, dok Jevreji danas praznuju drugi dan Sukota, a muslimani nemaju neki veliki praznik.
Od večernjeg bdenija do praznične liturgije, čina Vozdviženja i celivanja Časnog krsta, ovo su najvažniji trenuci bogosluženja koje bi parohijani trebalo da poznaju.
Ruski svetitelj govorio je o borbi sa strastima, promeni misli i delima koja čoveka vode ka Bogu.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
