Ruski svetitelj govorio je o borbi sa strastima, promeni misli i delima koja čoveka vode ka Bogu.
Čoveka ponekad više optereti ono što nosi u sebi nego ono što mu se događa oko njega. Zlopamćenje, zavist, gordost, osuđivanje drugih i nemirne misli mogu postati deo svakodnevice, toliko ukorenjen da ih čovek više i ne primećuje. Upravo u takvom stanju Sveti Luka Krimski vidi opasnost: ono što čovek čuva u srcu može ga udaljiti od Hrista.
Izlaz, prema njegovoj pouci, počinje promenom misli i oslobađanjem od strasti koje zarobljavaju dušu. Hrišćanin je pozvan da se okrene dobru, molitvi i pravednosti. Sveti Luka Krimski je to ovako objasnio:
- Gospod zahteva od nas da izmenimo misli i raspoloženja, da s korenom iščupamo rđave strasti koje ispunjavaju dušu i odvode nas od Hrista. Odstraniti sve nečisto iz duše i znači pogubiti dušu; ko tako pogubi svoju dušu naći će je i sačuvati za večni život, jer će njegova duša postati laka i neometano će se vinuti ka Bogu. Ona će naći najviše blago u opštenju s Njim. Dakle, da bi čovek stekao večni život treba da postane sluga pravednosti. Svako dobro delo i svaka usrdna molitva ostavljaju dubok i blagodatan trag u čovekovoj duši, osvećuju njegovo srce - govorio je Sveti Luka Krimski.
Pouka Svetog Luke Krimskog usmerava pažnju na ono što se događa u čovekovom srcu, ali i na ono što iz njega izlazi kroz dela. Za njega, čišćenje duše nije samo odbacivanje onoga što je loše. Dobro delo i usrdna molitva ostavljaju trag u srcu i približavaju čoveka Bogu.
Večernja
Druga knjiga Mojsijeva (15,22-27; 16,1)
22. Potom krenu Mojsije sinove Izrailjeve od Mora Crvenoga, i pođoše u pustinju Sur; i tri dana išavši po pustinji ne nađoše vode. 23. Odande dođoše u Meru, ali ne mogoše piti vode u Meri, jer bješe gorka; otuda se prozva mjesto Mera. 24. Tada stade narod vikati na Mojsija govoreći: šta ćemo piti? 25. I Mojsije zavapi ka Gospodu, a Gospod mu pokaza drvo, te ga metnu u vodu, i voda posta slatka. Ondje mu dade uredbu i zakon, i ondje ga okuša.
26. I reče: ako dobro uzaslušaš glas Gospoda Boga svojega, i uščiniš što je pravo u očima njegovijem, i ako prigneš uho k zapovijestima njegovijem i uščuvaš sve uredbe njegove, nijedne bolesti koju sam pustio na Misir neću pustiti na tebe; jer sam ja Gospod, ljekar tvoj. 27. I dođoše u Elim, gdje bijaše dvanaest izvora i sedamdeset palama; i onde stadoše u oko kod vode.
Prva knjiga Mojsijeva (3,11-18)
11. A Bog reče: „Ko ti kaza da si go? Da nisi jeo s onoga drveta što sam ti zabranio da ne jedeš s njega?” 12. A Adam reče: „Žena koju si udružio sa mnom, ona mi dade s drveta, te jedoh.” 13. A Gospod Bog reče ženi: „Zašto si to učinila?” A žena odgovori: „Zmija me prevari, te jedoh.” 14. Tada reče Gospod Bog zmiji: „Kad si to učinila, da si prokleta mimo svako živinče i mimo sve zveri poljske; na trbuhu da se vučeš i prah da jedeš do svog veka.
15. I još mećem neprijateljstvo između tebe i žene i između semena tvog i semena njena; ono će ti na glavu stajati a ti ćeš ga u petu ujedati.” 16. A ženi reče: „Tebi ću mnoge muke zadati kad zatrudniš, s mukama ćeš decu rađati, i volja će tvoja stajati pod vlašću muža tvog, i on će ti biti gospodar.” 17. Pa onda reče Adamu: „Što si poslušao ženu i okusio s drveta s kog sam ti zabranio rekavši da ne jedeš s njega, zemlja da je prokleta s tebe, s mukom ćeš se od nje hraniti do svog veka; 18. trnje i korov će ti rađati, a ti ćeš jesti zelje poljsko;
Knjiga proroka Isaije (60,11-16)
11. I tvoja će vrata biti svagda otvorena, neće se zatvoriti ni danju ni noću, da ti se dovede sila naroda, i carevi njihovi da se dovedu. 12. Jer narod i carstvo, koje ti ne bi služilo, poginuće, takvi će se narodi sasvim zatrti. 13. Slava Livanska tebi će doći, jela, brijest i šimšir, da ukrase mjesto svetinje moje da bi proslavio mesto nogu svojih. 14. I sinovi onih koji su te mučili doći će k tebi klanjajući se, i svi koji te preziraše padaće k stopalima nogu tvojih, i zvaće te gradom Gospodnjim, Sionom sveca Izrailjeva. 15. Što si bio ostavljen i mrzak tako da niko nije prolazio kroza te, mesto toga ću ti učiniti večnu slavu, i veselje od koljena do koljena. 16. Jer ćeš mleko naroda ssisati, i sise carske dojićeš, i poznaćeš da sam ja Gospod spasitelj tvoj i izbavitelj tvoj, silni Jakovljev.
Jutrenja
Jevanđelje po Jovanu, začalo 42 (12,28-36)
28. Oče, proslavi ime svoje!“ Tada glas dođe s neba: „I proslavih, i opet ću proslaviti!“ 29. A narod koji stajaše, kada to ču, govoraše da je grom zagrmio; a drugi govorahu: „Anđeo mi je govorio.“ 30. Isus odgovori i reče: „Ovaj glas nije bio mene radi no vas radi. 31. Sad je sud ovome svetu; sad će knez ovoga sveta biti izbačen napolje. 32. I kada ja budem podignut sa zemlje, sve ću privući sebi.“ 33. A ovo govoraše, ukazujući kakvom će smrću umreti.
34. Narod mu odgovori: „Mi čusmo iz Zakona da Hristos ostaje vavek; i kako ti govoriš da se Sinu Čovečijem valja podignuti? Ko je taj Sin Čovečiji?“ 35. A Isus im reče: „Još je malo vremena svetlost sa vama; idite dok svetlost imate da vas tama ne obuzme; a ko ide po tami ne zna kuda ide.“36. „Dok svetlost imate verujte u svetlost, da budete sinovi svetlosti.“ Rekavši ovo, Isus otide i sakri se od njih.
Na liturgiji
Prva Poslanica Svetog apostola Pavla Korinćanima, začalo 125 (1,18-24)
18. Jer je reč o krstu ludost onima koji ginu, a sila Božija nama koji se spasavamo. 19. Jer je napisano: „Pogubiću mudrost mudrih, i razum razumnih odbaciću.” 20. Gde je mudrac? Gde književnik? Gde prepirač ovoga veka? Zar ne pretvori Bog mudrost ovoga sveta u ludost? 21. Pošto, dakle, u premudrosti Božijoj svet mudrošću ne pozna Boga, izvoli se Bogu da ludošću propovedi spase one koji veruju. 22. Jer i Judejci ištu znake, i Jelini traže mudrost. 23. A mi propovedamo Hrista raspetoga, Judejcima sablazan, a Jelinima ludost; 24. Onima pak pozvanima, i Judejcima i Jelinima, Hrista, Božiju silu i Božiju premudrost.
Jevanđelje po Jovanu, začalo 60 (19, 6-11; 13-20; 25-28; 30-35)
6. Kada ga, dakle, videše prvosveštenici i sluge, povikaše govoreći: „Raspni ga, raspni!” Pilat im reče: „Uzmite ga vi i raspnite, jer ja ne nalazim na njemu krivicu.” 7. Odgovoriše mu Judejci: „Mi imamo zakon i po zakonu našem mora da umre, jer načini sebe Sinom Božijim.” 8. Kada, dakle, Pilat ču ovu reč, poboja se većma. 9. I opet uđe u sudnicu, i reče Isusu: „Odakle si ti?” A Isus mu ne dade odgovora. 10. Pilat mu tad reče: „Zar meni ne odgovaraš? Ne znaš li da imam vlast da te raspnem i vlast imam da te pustim?” 11. Isus odgovori: „Ne bi imao vlasti nikakve nada mnom kada ti ne bi bilo dano odozgo; zato onaj koji me predade tebi ima veći greh.”
13. Pilat, dakle, čuvši ovu reč, izvede Isusa napolje, i sede na sudijsku stolicu, na mestu zvanom Litostroton, a jevrejski Gavata. 14. A beše petak uoči Pashe, oko šestoga časa; i on reče Judejcima: „Evo car vaš!” 15. A oni povikaše: „Uzmi, uzmi, raspni ga!” Pilat im reče: „Zar cara vašega da razapnem?” Odgovoriše prvosveštenici: „Nemamo cara osim ćesara.” 16. Tada, dakle, predade ga njima da se razapne. A oni uzeše Isusa i odvedoše. 17. I noseći krst svoj iziđe na mesto zvano Lobanja, a jevrejski Golgota. 18. Onde ga razapeše, i sa njim drugu dvojicu, s jedne i sa druge strane, a Isusa u sredini. 19. Pilat pak napisa i natpis, pa postavi na krst; a beše napisano: „Isus Nazarećanin car judejski.” 20. I ovaj natpis čitaše mnogi Judejci, jer blizu grada beše mesto gde razapeše Isusa; i beše napisano jevrejski, jelinski i rimski.
25. A stajahu kod Isusova krsta mati njegova, i sestra matere njegove Marija Kleopova, i Marija Magdalina. 26. A Isus videvši mater i učenika koga ljubljaše gde stoji pored nje, reče materi svojoj: „Ženo, eto ti sina!” 27. Potom reče učeniku: „Evo ti majke!” I od onoga časa uze je učenik k sebi. 28. Posle toga, znajući Isus da se već sve svršilo, da se sasvim ispuni Pismo reče: „Žedan sam!”
30. A kad Isus okusi ocat reče: „Svrši se!” I preklonivši glavu, predade duh. 31. A budući da beše petak, pa da ne bi tela ostala na krstu u subotu, jer beše veliki dan ona subota, Judejci zamoliše Pilata da im se prebiju goleni, pa da ih skinu. 32. Onda dođoše vojnici, i prvome prebiše goleni i drugome raspetome s njim: 33. a došavši do Isusa, kad videše da je već umro, ne prebiše mu goleni, 34. Nego jedan od vojnika probode mu rebra kopljem; i odmah iziđe krv i voda. 35. I onaj koji je video, posvedočio je, i istinito je svedočanstvo njegovo, i on zna da istinu govori, da i vi verujete.
BONUS VIDEO
Kratka, ali snažna pouka starca Georgija govori o vezi između odnosa prema Bogu i spremnosti da se pomogne onima kojima je pomoć najpotrebnija.
Pouka ruskog svetitelja govori o trenutku kada nas povreda i ljutnja potpuno savladaju, a sopstvena snaga više nije dovoljna da zaustavi ono što se događa u nama.
Oštra pouka ave Justina Popovića ne ostavlja prostor za opravdanja, već svakoga suočava sa pitanjem kako svojim postupcima služi Bogu.
U knjizi "Kod starca Porfirija" Konstantinos Janicijotis beleži susret sa supružnicima kojima je svetitelj ukazao na posledice manjka ljubavi među roditeljima, koje mogu uticati na dete još pre rođenja.
Ruski svetitelj govorio je o borbi sa strastima, promeni misli i delima koja čoveka vode ka Bogu.
Ovaj praznik čuva sećanje na pronalazak svetinje na Golgoti, njeno odnošenje u Persiju i povratak u Jerusalim, uz priču o caru Irakliju koji je Krst poneo bosonog.
Neke navike prenose se generacijama, ali nisu deo pravoslavnog predanja: evo šta treba izbegavati prilikom posete grobovima bližnjih.
Praznik Vozdviženja Časnog krsta posvećen je sećanju na pronalazak svetinje na Golgoti i njeno vraćanje u Jerusalim, a crkveni tipik za ovaj dan propisuje poseban oblik uzdržanja.
Svetogorski starac govorio je o čoveku koji se posle pada obraća Gospodu i otkrio šta, prema njegovom iskustvu, može da bude presudno za takvu molitvu.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
Svetogorski starac govorio je o čoveku koji se posle pada obraća Gospodu i otkrio šta, prema njegovom iskustvu, može da bude presudno za takvu molitvu.
U besedi za subotu 17. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o Hristu koji je svojom rečju i životom razotkrivao zlo i upozorava na strah zbog kojeg čovek ćuti pred onim što zna da nije dobro.
Pouka velikog svetitelja govori zašto bliskost lako preraste u očekivanje i kako ljubav može da bude pravi temelj odnosa.
U besedi za petak 17. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava zbog čega čovekov unutrašnji rast zavisi od onoga čime ispunjava svoje srce i kakvu ulogu u tome ima Hristos.
Neke navike prenose se generacijama, ali nisu deo pravoslavnog predanja: evo šta treba izbegavati prilikom posete grobovima bližnjih.
Praznik Vozdviženja Časnog krsta posvećen je sećanju na pronalazak svetinje na Golgoti i njeno vraćanje u Jerusalim, a crkveni tipik za ovaj dan propisuje poseban oblik uzdržanja.
Svetogorski starac govorio je o čoveku koji se posle pada obraća Gospodu i otkrio šta, prema njegovom iskustvu, može da bude presudno za takvu molitvu.
Od neprestane potrage za sigurnošću i zadovoljstvom do tišine, molitve i prihvatanja sopstvenog Krsta, put izlaska iz unutrašnjeg nemira počinje tamo gde savremeni čovek najmanje očekuje.
U Pećkoj patrijaršiji raste crni dud star oko 750 godina koji čuva narodna kazivanja o opstanku i obnovi srpskog naroda na Kosmetu.
Crkva Pokrova Presvete Bogorodice podignuta je na mestu za koje predanje kaže da je kneginja Milica na njemu podigla oltar u spomen na kosovske junake, a sada je dobila dar koji treba da traje generacijama.
Mila i Anja kreću sa majkom i bakom do stare crkve, ali kada iz šume začuju neobično zvonce, njihovo putovanje pretvara se u uzbudljivu avanturu koja će ih odvesti do svetog izvora i otkriti dragocenu porodičnu uspomenu.
Bog ih je, prema predanju, obdario i darom čudotvorstva, pa su kod njih dolazili brojni bolesnici tražeći isceljenje.
Od neprestane potrage za sigurnošću i zadovoljstvom do tišine, molitve i prihvatanja sopstvenog Krsta, put izlaska iz unutrašnjeg nemira počinje tamo gde savremeni čovek najmanje očekuje.
Pred novim hramom Sabora Svetog arhangela Gavrila patrijarha srpskog dočekali mitropolit Hrizostom, arhijereji, sveštenstvo, monaštvo i brojni verni narod.
U besedi za subotu 17. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o Hristu koji je svojom rečju i životom razotkrivao zlo i upozorava na strah zbog kojeg čovek ćuti pred onim što zna da nije dobro.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
