Ruski svetitelj govorio je o borbi sa strastima, promeni misli i delima koja čoveka vode ka Bogu.
Čoveka ponekad više optereti ono što nosi u sebi nego ono što mu se događa oko njega. Zlopamćenje, zavist, gordost, osuđivanje drugih i nemirne misli mogu postati deo svakodnevice, toliko ukorenjen da ih čovek više i ne primećuje. Upravo u takvom stanju Sveti Luka Krimski vidi opasnost: ono što čovek čuva u srcu može ga udaljiti od Hrista.
Izlaz, prema njegovoj pouci, počinje promenom misli i oslobađanjem od strasti koje zarobljavaju dušu. Hrišćanin je pozvan da se okrene dobru, molitvi i pravednosti. Sveti Luka Krimski je to ovako objasnio:
- Gospod zahteva od nas da izmenimo misli i raspoloženja, da s korenom iščupamo rđave strasti koje ispunjavaju dušu i odvode nas od Hrista. Odstraniti sve nečisto iz duše i znači pogubiti dušu; ko tako pogubi svoju dušu naći će je i sačuvati za večni život, jer će njegova duša postati laka i neometano će se vinuti ka Bogu. Ona će naći najviše blago u opštenju s Njim. Dakle, da bi čovek stekao večni život treba da postane sluga pravednosti. Svako dobro delo i svaka usrdna molitva ostavljaju dubok i blagodatan trag u čovekovoj duši, osvećuju njegovo srce - govorio je Sveti Luka Krimski.
Pouka Svetog Luke Krimskog usmerava pažnju na ono što se događa u čovekovom srcu, ali i na ono što iz njega izlazi kroz dela. Za njega, čišćenje duše nije samo odbacivanje onoga što je loše. Dobro delo i usrdna molitva ostavljaju trag u srcu i približavaju čoveka Bogu.
Večernja
Druga knjiga Mojsijeva (15,22-27; 16,1)
22. Potom krenu Mojsije sinove Izrailjeve od Mora Crvenoga, i pođoše u pustinju Sur; i tri dana išavši po pustinji ne nađoše vode. 23. Odande dođoše u Meru, ali ne mogoše piti vode u Meri, jer bješe gorka; otuda se prozva mjesto Mera. 24. Tada stade narod vikati na Mojsija govoreći: šta ćemo piti? 25. I Mojsije zavapi ka Gospodu, a Gospod mu pokaza drvo, te ga metnu u vodu, i voda posta slatka. Ondje mu dade uredbu i zakon, i ondje ga okuša.
26. I reče: ako dobro uzaslušaš glas Gospoda Boga svojega, i uščiniš što je pravo u očima njegovijem, i ako prigneš uho k zapovijestima njegovijem i uščuvaš sve uredbe njegove, nijedne bolesti koju sam pustio na Misir neću pustiti na tebe; jer sam ja Gospod, ljekar tvoj. 27. I dođoše u Elim, gdje bijaše dvanaest izvora i sedamdeset palama; i onde stadoše u oko kod vode.
Prva knjiga Mojsijeva (3,11-18)
11. A Bog reče: „Ko ti kaza da si go? Da nisi jeo s onoga drveta što sam ti zabranio da ne jedeš s njega?” 12. A Adam reče: „Žena koju si udružio sa mnom, ona mi dade s drveta, te jedoh.” 13. A Gospod Bog reče ženi: „Zašto si to učinila?” A žena odgovori: „Zmija me prevari, te jedoh.” 14. Tada reče Gospod Bog zmiji: „Kad si to učinila, da si prokleta mimo svako živinče i mimo sve zveri poljske; na trbuhu da se vučeš i prah da jedeš do svog veka.
15. I još mećem neprijateljstvo između tebe i žene i između semena tvog i semena njena; ono će ti na glavu stajati a ti ćeš ga u petu ujedati.” 16. A ženi reče: „Tebi ću mnoge muke zadati kad zatrudniš, s mukama ćeš decu rađati, i volja će tvoja stajati pod vlašću muža tvog, i on će ti biti gospodar.” 17. Pa onda reče Adamu: „Što si poslušao ženu i okusio s drveta s kog sam ti zabranio rekavši da ne jedeš s njega, zemlja da je prokleta s tebe, s mukom ćeš se od nje hraniti do svog veka; 18. trnje i korov će ti rađati, a ti ćeš jesti zelje poljsko;
Knjiga proroka Isaije (60,11-16)
11. I tvoja će vrata biti svagda otvorena, neće se zatvoriti ni danju ni noću, da ti se dovede sila naroda, i carevi njihovi da se dovedu. 12. Jer narod i carstvo, koje ti ne bi služilo, poginuće, takvi će se narodi sasvim zatrti. 13. Slava Livanska tebi će doći, jela, brijest i šimšir, da ukrase mjesto svetinje moje da bi proslavio mesto nogu svojih. 14. I sinovi onih koji su te mučili doći će k tebi klanjajući se, i svi koji te preziraše padaće k stopalima nogu tvojih, i zvaće te gradom Gospodnjim, Sionom sveca Izrailjeva. 15. Što si bio ostavljen i mrzak tako da niko nije prolazio kroza te, mesto toga ću ti učiniti večnu slavu, i veselje od koljena do koljena. 16. Jer ćeš mleko naroda ssisati, i sise carske dojićeš, i poznaćeš da sam ja Gospod spasitelj tvoj i izbavitelj tvoj, silni Jakovljev.
Jutrenja
Jevanđelje po Jovanu, začalo 42 (12,28-36)
28. Oče, proslavi ime svoje!“ Tada glas dođe s neba: „I proslavih, i opet ću proslaviti!“ 29. A narod koji stajaše, kada to ču, govoraše da je grom zagrmio; a drugi govorahu: „Anđeo mi je govorio.“ 30. Isus odgovori i reče: „Ovaj glas nije bio mene radi no vas radi. 31. Sad je sud ovome svetu; sad će knez ovoga sveta biti izbačen napolje. 32. I kada ja budem podignut sa zemlje, sve ću privući sebi.“ 33. A ovo govoraše, ukazujući kakvom će smrću umreti.
34. Narod mu odgovori: „Mi čusmo iz Zakona da Hristos ostaje vavek; i kako ti govoriš da se Sinu Čovečijem valja podignuti? Ko je taj Sin Čovečiji?“ 35. A Isus im reče: „Još je malo vremena svetlost sa vama; idite dok svetlost imate da vas tama ne obuzme; a ko ide po tami ne zna kuda ide.“36. „Dok svetlost imate verujte u svetlost, da budete sinovi svetlosti.“ Rekavši ovo, Isus otide i sakri se od njih.
Na liturgiji
Prva Poslanica Svetog apostola Pavla Korinćanima, začalo 125 (1,18-24)
18. Jer je reč o krstu ludost onima koji ginu, a sila Božija nama koji se spasavamo. 19. Jer je napisano: „Pogubiću mudrost mudrih, i razum razumnih odbaciću.” 20. Gde je mudrac? Gde književnik? Gde prepirač ovoga veka? Zar ne pretvori Bog mudrost ovoga sveta u ludost? 21. Pošto, dakle, u premudrosti Božijoj svet mudrošću ne pozna Boga, izvoli se Bogu da ludošću propovedi spase one koji veruju. 22. Jer i Judejci ištu znake, i Jelini traže mudrost. 23. A mi propovedamo Hrista raspetoga, Judejcima sablazan, a Jelinima ludost; 24. Onima pak pozvanima, i Judejcima i Jelinima, Hrista, Božiju silu i Božiju premudrost.
Jevanđelje po Jovanu, začalo 60 (19, 6-11; 13-20; 25-28; 30-35)
6. Kada ga, dakle, videše prvosveštenici i sluge, povikaše govoreći: „Raspni ga, raspni!” Pilat im reče: „Uzmite ga vi i raspnite, jer ja ne nalazim na njemu krivicu.” 7. Odgovoriše mu Judejci: „Mi imamo zakon i po zakonu našem mora da umre, jer načini sebe Sinom Božijim.” 8. Kada, dakle, Pilat ču ovu reč, poboja se većma. 9. I opet uđe u sudnicu, i reče Isusu: „Odakle si ti?” A Isus mu ne dade odgovora. 10. Pilat mu tad reče: „Zar meni ne odgovaraš? Ne znaš li da imam vlast da te raspnem i vlast imam da te pustim?” 11. Isus odgovori: „Ne bi imao vlasti nikakve nada mnom kada ti ne bi bilo dano odozgo; zato onaj koji me predade tebi ima veći greh.”
13. Pilat, dakle, čuvši ovu reč, izvede Isusa napolje, i sede na sudijsku stolicu, na mestu zvanom Litostroton, a jevrejski Gavata. 14. A beše petak uoči Pashe, oko šestoga časa; i on reče Judejcima: „Evo car vaš!” 15. A oni povikaše: „Uzmi, uzmi, raspni ga!” Pilat im reče: „Zar cara vašega da razapnem?” Odgovoriše prvosveštenici: „Nemamo cara osim ćesara.” 16. Tada, dakle, predade ga njima da se razapne. A oni uzeše Isusa i odvedoše. 17. I noseći krst svoj iziđe na mesto zvano Lobanja, a jevrejski Golgota. 18. Onde ga razapeše, i sa njim drugu dvojicu, s jedne i sa druge strane, a Isusa u sredini. 19. Pilat pak napisa i natpis, pa postavi na krst; a beše napisano: „Isus Nazarećanin car judejski.” 20. I ovaj natpis čitaše mnogi Judejci, jer blizu grada beše mesto gde razapeše Isusa; i beše napisano jevrejski, jelinski i rimski.
25. A stajahu kod Isusova krsta mati njegova, i sestra matere njegove Marija Kleopova, i Marija Magdalina. 26. A Isus videvši mater i učenika koga ljubljaše gde stoji pored nje, reče materi svojoj: „Ženo, eto ti sina!” 27. Potom reče učeniku: „Evo ti majke!” I od onoga časa uze je učenik k sebi. 28. Posle toga, znajući Isus da se već sve svršilo, da se sasvim ispuni Pismo reče: „Žedan sam!”
30. A kad Isus okusi ocat reče: „Svrši se!” I preklonivši glavu, predade duh. 31. A budući da beše petak, pa da ne bi tela ostala na krstu u subotu, jer beše veliki dan ona subota, Judejci zamoliše Pilata da im se prebiju goleni, pa da ih skinu. 32. Onda dođoše vojnici, i prvome prebiše goleni i drugome raspetome s njim: 33. a došavši do Isusa, kad videše da je već umro, ne prebiše mu goleni, 34. Nego jedan od vojnika probode mu rebra kopljem; i odmah iziđe krv i voda. 35. I onaj koji je video, posvedočio je, i istinito je svedočanstvo njegovo, i on zna da istinu govori, da i vi verujete.
BONUS VIDEO
Kratka, ali snažna pouka starca Georgija govori o vezi između odnosa prema Bogu i spremnosti da se pomogne onima kojima je pomoć najpotrebnija.
Pouka ruskog svetitelja govori o trenutku kada nas povreda i ljutnja potpuno savladaju, a sopstvena snaga više nije dovoljna da zaustavi ono što se događa u nama.
Oštra pouka ave Justina Popovića ne ostavlja prostor za opravdanja, već svakoga suočava sa pitanjem kako svojim postupcima služi Bogu.
U knjizi "Kod starca Porfirija" Konstantinos Janicijotis beleži susret sa supružnicima kojima je svetitelj ukazao na posledice manjka ljubavi među roditeljima, koje mogu uticati na dete još pre rođenja.
U Hramu Svete Trojice u Bransviku, nedaleko od Melburna, srpski pravoslavni vernici dočekali su poglavara Srpske pravoslavne crkve.
U besedi za petak 19. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički tumači Hristovu molitvu i otkriva šta ona govori o božanskoj ljubavi, jedinstvu Svete Trojice i očišćenju srca od greha.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Svetog apostola i jevanđelista Jovana Bogoslova po starom kalendaru, dok po novom obeležavaju Svetog apostola Jakova Alfejevog. Katolička crkva obeležava Svetog Jovana Henrija Njumana i Svetog Dionisija sa drugovima, dok Jevreji i muslimani nemaju veliki praznik.
Ruski svetitelj objašnjavao je kako neprestana potraga za razonodom može da prikrije unutrašnju prazninu i potisne brigu o bližnjima, molitvu i duhovni život.
Njemu je Isus Hristos poverio brigu o Presvetoj Bogorodici.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
U besedi za petak 19. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički tumači Hristovu molitvu i otkriva šta ona govori o božanskoj ljubavi, jedinstvu Svete Trojice i očišćenju srca od greha.
Ruski svetitelj objašnjavao je kako neprestana potraga za razonodom može da prikrije unutrašnju prazninu i potisne brigu o bližnjima, molitvu i duhovni život.
U besedi za četvrtak 19. sedmice po Duhovima Sveti Nikolaj Ohridski i Žički tumači Hristovo svedočanstvo o zajedničkom bogatstvu Oca i Sina i podseća da Božji darovi prevazilaze sve što ljudski um može da zamisli.
Pouka velikog svetitelja usmerava pažnju na slobodu izbora, ličnu odgovornost i mogućnost povratka Gospodu čak i posle pada.
U besedi za petak 19. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički tumači Hristovu molitvu i otkriva šta ona govori o božanskoj ljubavi, jedinstvu Svete Trojice i očišćenju srca od greha.
Ruski svetitelj objašnjavao je kako neprestana potraga za razonodom može da prikrije unutrašnju prazninu i potisne brigu o bližnjima, molitvu i duhovni život.
Posle više od godinu dana pripreme, molitve i proučavanja vere, članovi porodice krstili su se tokom liturgije.
Strah nas ne približava Bogu i ne može zaštititi našu decu od svih tuga, naglašava čtec Sergije.
Ko zaboravi sopstveni put, lako može zaboraviti i šta ga je oblikovalo.
Niko u manastiru nije znao njen pravi identitet.
Dok jedni prvi put dolaze na Gazimestan, drugi mu se vraćaju godinama, a prizor stotina Srba koji u tišini i molitvi odaju počast knezu Lazaru i kosovskim junacima svedoči da sećanje na stradale ne bledi.
Crkva ne odbacuje medicinu, ali ističe da lekovi samo umiruju telo, dok se duša leči ispovešću, liturgijom i menjanjem sebe.
Useljenje u novi životni prostor u kojem su ostale ikone prethodnih vlasnika može da otvori brojna pitanja, posebno ako se zna da su u njemu ranije živeli ljudi lošeg morala.
U besedi za četvrtak 19. sedmice po Duhovima Sveti Nikolaj Ohridski i Žički tumači Hristovo svedočanstvo o zajedničkom bogatstvu Oca i Sina i podseća da Božji darovi prevazilaze sve što ljudski um može da zamisli.
Pouka velikog svetitelja usmerava pažnju na slobodu izbora, ličnu odgovornost i mogućnost povratka Gospodu čak i posle pada.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
