Sveštenik Jevgenije Murzin objašnjava zbog čega su radost spasenja i sećanje na Hristovo stradanje neraskidivo povezani.
Na Vozdviženje Časnog krsta, Krstovdan, u hramovima se iznosi Časni krst, vernici mu se poklanjaju, a praznik se proslavlja kao jedan od dvanaest velikih praznika Pravoslavne crkve. Ipak, kada dođe vreme za trpezu, praznična radost ima drugačiji oblik: Vozdviženje Časnog krsta Gospodnjeg je strogo posni dan.
Zašto se na dan tako velikog praznika ne priprema mrsna trpeza? Odgovor nije u kalendaru posta kao pukom pravilu, već u onome na šta ovaj praznik usmerava pažnju vernika. Krstovdan pred nas stavlja Hristov Krst, Njegovo stradanje i smrt, ali istovremeno i pobedu nad grehom i smrću.
Zašto se, dakle, na praznik koji govori o pobedi posti? Odgovor na ovu dilemu daje sveštenik Jevgenije Murzin, objašnjavajući zbog čega su bogosluženje Vozdviženja i strogi post neraskidivo povezani sa porukom samog praznika.
- Praznik Vozdviženja ustanovljen je u spomen na pronalazak Krsta na kojem je bio raspet Isus Hristos. Međutim, ovaj praznik nema samo istorijski značaj. On ima i dubok duhovni smisao, jer Crkva naš pogled usmerava na sam Hristov Krst, na Njegovo stradanje i iskupiteljsku smrt.
Zato je i svečano bogosluženje u hramu prožeto temom Hristovog stradanja, pokajanja i dubokog poštovanja prema Žrtvi Gospodnjoj. Uoči praznika služi se svenoćno bdenje sa litijom i svečanim činom Vozdviženja Časnog krsta. Na liturgiji se pevaju posebni antifoni, ulazni stih i zadostojnik. Celokupno bogoslužbeno slavlje podseća na Hrista, koji je dobrovoljno prihvatio stradanje radi spasenja roda ljudskog i na Krstu izvojevao pobedu nad grehom i smrću - kaže otac Jevgenije i ističe:
- Upravo zato je na dan Vozdviženja ustanovljen strogi post. On vernicima pomaže da se podsete cene te pobede i da praznik ne dožive samo kao radosno sećanje na jedan događaj iz istorije Crkve. Tako se u ovom prazniku sjedinjuju dve teme koje na prvi pogled mogu delovati suprotno: radost zbog spasenja i pobožno sećanje na Hristovo stradanje, zahvaljujući kojem je spasenje postalo moguće - zaključuje sveštenik Jevgenije Murzin, prenosi portal foma.ru.
BONUS VIDEO
U pojedinim danima crkveni tipik dopušta umerenu upotrebu vina, ali se ti propisi ne mogu poistovetiti sa savremenim shvatanjem alkohola.
Ovaj praznik čuva sećanje na pronalazak svetinje na Golgoti, njeno odnošenje u Persiju i povratak u Jerusalim, uz priču o caru Irakliju koji je Krst poneo bosonog.
Praznik Vozdviženja Časnog krsta posvećen je sećanju na pronalazak svetinje na Golgoti i njeno vraćanje u Jerusalim, a crkveni tipik za ovaj dan propisuje poseban oblik uzdržanja.
Od večernjeg bdenija do praznične liturgije, čina Vozdviženja i celivanja Časnog krsta, ovo su najvažniji trenuci bogosluženja koje bi parohijani trebalo da poznaju.
Sveštenik Jevgenije Murzin objašnjava zbog čega su radost spasenja i sećanje na Hristovo stradanje neraskidivo povezani.
: U besedi za nedelju 17. sedmice po Duhovima Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava šta takvo jedinstvo zaista znači i kako se čovek po blagodati Božjoj približava Gospodu kroz ljubav, poslušnost, dobrotu i žrtvu.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Vozdviženje časnog Krsta, Krstovdan, po starom kalendaru, dok se po novom obeležavaju Sveti mučenik Kalistrat i 49 mučenika sa njim. Katolička crkva obeležava Svetog Vinka Paulskog, dok Jevreji danas praznuju drugi dan Sukota, a muslimani nemaju neki veliki praznik.
Od večernjeg bdenija do praznične liturgije, čina Vozdviženja i celivanja Časnog krsta, ovo su najvažniji trenuci bogosluženja koje bi parohijani trebalo da poznaju.
Ruski svetitelj govorio je o borbi sa strastima, promeni misli i delima koja čoveka vode ka Bogu.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
Pored posta, vernici se uzdržavaju i od različitih oblika telesnog zadovoljstva i luksuza, među kojima su intimni odnosi, upotreba kozmetike i parfema, kao i nošenje kožne odeće.
Sveti oci nisu slučajno uzdržanje od hrane, kao i od alkohola, smatrali važnim delom duhovne borbe.
Iako se na Veliku Gospojinu završava dvonedeljno uzdržanje, pravilo zavisi i od dana u koji praznik pada.
Probajte čorbu od karfiola po receptu iz knjige „Ko posti, dušu gosti“ monahinje Atanasije Rašić, pročitajte Molebnu molitvu Bogomajci i duhovno se nadahnite poukom Svetog Amfilohija Makrisa.
: U besedi za nedelju 17. sedmice po Duhovima Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava šta takvo jedinstvo zaista znači i kako se čovek po blagodati Božjoj približava Gospodu kroz ljubav, poslušnost, dobrotu i žrtvu.
Ruski svetitelj govorio je o borbi sa strastima, promeni misli i delima koja čoveka vode ka Bogu.
Neke navike prenose se generacijama, ali nisu deo pravoslavnog predanja: evo šta treba izbegavati prilikom posete grobovima bližnjih.
Praznik Vozdviženja Časnog krsta posvećen je sećanju na pronalazak svetinje na Golgoti i njeno vraćanje u Jerusalim, a crkveni tipik za ovaj dan propisuje poseban oblik uzdržanja.
U Pećkoj patrijaršiji raste crni dud star oko 750 godina koji čuva narodna kazivanja o opstanku i obnovi srpskog naroda na Kosmetu.
Crkva Pokrova Presvete Bogorodice podignuta je na mestu za koje predanje kaže da je kneginja Milica na njemu podigla oltar u spomen na kosovske junake, a sada je dobila dar koji treba da traje generacijama.
Mila i Anja kreću sa majkom i bakom do stare crkve, ali kada iz šume začuju neobično zvonce, njihovo putovanje pretvara se u uzbudljivu avanturu koja će ih odvesti do svetog izvora i otkriti dragocenu porodičnu uspomenu.
Bog ih je, prema predanju, obdario i darom čudotvorstva, pa su kod njih dolazili brojni bolesnici tražeći isceljenje.
Neke navike prenose se generacijama, ali nisu deo pravoslavnog predanja: evo šta treba izbegavati prilikom posete grobovima bližnjih.
Svetogorski starac govorio je o čoveku koji se posle pada obraća Gospodu i otkrio šta, prema njegovom iskustvu, može da bude presudno za takvu molitvu.
Kremast, mirisan i bogat, ovaj namaz od nekoliko dostupnih sastojaka odlično se slaže sa vrućom projom, hlebom, ali i kao dodatak jutarnjem ili glavnom obroku.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
