Svetitelj našeg vremena uči da vera nije samo lična borba za duhovni mir, već poziv da u molitvu uključimo i bližnje.
Čovek može godinama da govori o ljubavi, molitvi i veri, a da ipak ne primeti da se njegova duhovnost polako zatvara u brigu samo za sopstveno spasenje. Kada molitva postane usmerena isključivo na lične potrebe, lako se zaboravlja suština hrišćanske poruke: ljubav prema drugom čoveku. Na tu opasnost ukazivao je Sveti Porfirije Kavsokalivit, podsećajući da se pravi smisao vere otkriva tek onda kada u molitvu i ljubav uključimo i druge.
Sveti Porfirije je učio da čovek ne može da posmatra spasenje kao lični cilj odvojen od života drugih ljudi. Za njega je ljubav prema Bogu neraskidivo bila povezana sa ljubavlju prema bližnjem, a molitva nije bila namenjena samo sopstvenim potrebama, već i svakome kome su potrebni pomoć, uteha i Božija milost.
Govorio je:
- Ne možeš se spasiti ti sam ako se ne spasu i drugi. Pogrešno je da se bilo ko moli za sebe, odnosno za svoje spasenje. Treba da volimo druge, svet... Da niko ne bude izgubljen.
Ove reči Svetog Porfirija Kavsokalivita podsećaju da vera nije samo lični odnos čoveka sa Bogom, već i odgovornost prema drugima. Molitva koja izvire iz ljubavi ne zaustavlja se na sopstvenim potrebama, već obuhvata porodicu, prijatelje, nepoznate ljude i čitav svet.
Pouka Svetog Porfirija poziva čoveka da izađe iz okvira sopstvenih briga i da u drugima prepozna bližnje za koje se treba moliti. Jer ljubav koja ne obuhvata drugog čoveka ostaje nedovršena, a vera koja se ne pretvara u ljubav gubi svoju najdublju snagu.
Poslanica Svetog apostola Pavla Rimljanima, začalo 98 (8,22-27)
22. Jer znamo da sva tvar zajedno uzdiše i tuguje do sada. 23. A ne samo ona, nego i mi koji prve darove Duha imamo, i mi sami u sebi uzdišemo čekajući usinovljenje, izbavljenje tela našega. 24. Jer se nadom spasosmo. A nada koja se vidi nije nada. Jer kad ko vidi nešto, kako i da se nada? 25. Ako li se nadamo onome što ne vidimo, čekamo sa strpljenjem. 26. A takođe nam i Duh pomaže u našim nemoćima: jer ne znamo šta ćemo se moliti kao što treba, nego sam Duh se moli za nas uzdisajima neizrecivim. 27. A Onaj što ispituje srca, zna šta je želja Duha, jer po volji Božijoj posreduje za svete.
Jevanđelje po Mateju, začalo 37. (10,23-31)
23. A kad vas poteraju u jednom gradu, bežite u drugi. Jer zaista vam kažem: Nećete obići gradova Izrailjevih dok ne dođe Sin Čovječiji. 24. Nema učenika iznad učitelja svoga ni sluge iznad gospodara svoga. 25. Dosta je učeniku da bude kao učitelj njegov i slugi kao gospodar njegov. Ako su domaćina nazvali Veelzevulom, koliko će pre domaće njegove? 26. Ne bojte ih se, dakle; jer nema ništa sakriveno što se neće otkriti, ni tajno što se neće doznati.
27. Što vam govorim u tami, kazujte na vidiku; i što vam se šapće na uši, propovedajte sa krovova. 28. I ne bojte se onih koji ubijaju telo, a dušu ne mogu ubiti; nego se više bojte onoga koji može i dušu i telo pogubiti u paklu. 29. Ne prodaju li se dva vrapca za jedan novčić? Pa ni jedan od njih ne padne na zemlju bez Oca vašega. 30. A vama je i kosa na glavi sva izbrojana. 31. Ne bojte se, dakle; vi ste bolji od mnogo vrabaca.
U svojoj knjizi "Lestvica" svetitelj je opisao kako se u molitvi javljaju zevanje, smeh i rasejanost, ukazujući da iza tih prekida pažnje stoji dublja borba za sabranost pred Bogom.
Svetitelj ukazuje da uslišenje molitve zavisi od unutrašnjeg stanja čoveka, pre svega od trpljenja i ljubavi prema bližnjima, jer upravo oni otvaraju ili zatvaraju put Božijem odgovoru.
Umesto uobičajenog unutrašnjeg otpora, svetitelj opisuje neočekivan pristup i ukazuje da se izlaz ne nalazi u pojačanoj borbi, već u smirenju koje prekida napad i menja njegov pravac.
Jedna kratka pouka gruzijskog svetitelja objašnjava zašto se molitva često pretvara u naviku bez unutrašnjeg reda i kako se, kroz jednostavan duhovni poredak, vraća svojoj punoj snazi i smislu.
Veliki svetitelj pravoslavlja upozoravao je da ljutnja ne povređuje samo druge ljude, već zarobljava i onoga koji joj se prepusti, a u njegovim rečima nalazi se put ka smirenju i duhovnoj slobodi.
Iako je bio iz porodice bliske Gospodu Isusu Hristu, nije isticao svoje poreklo, već je život posvetio propovedanju Jevanđelja i vernosti Hristu, zbog čega je postao jedan od Njegovih najpoštovanijih učenika.
Verski kalendar Srpske pravoslavne crkve za 6. mesec 2026. godine, sa detaljima o postu, slavama i danima posvećenim svetiteljima.
Vekovima ljudi odlaze na posebna mesta tražeći utehu, zdravlje i pomoć, ali Crkva jasno govori šta osvećena voda zaista jeste, zašto joj vernici prilaze sa poštovanjem i gde se nalazi granica između vere i praznoverja.
Svetogorski podvižnici i tokom najtoplijih dana biraju jednostavnu hranu iz prirode, a njihov vekovni način ishrane zasniva se na meri, postu i zahvalnosti za Božje darove.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
Svetitelj našeg vremena podseća da izlaz ne dolazi iz mirovanja, već iz odlučnog duhovnog pokreta i obraćanja Hristu.
Svetitelj objašnjava zašto se čovek i nakon izgovorenog praštanja vraća u vrtlog samoprekora i kako se iz tog začaranog kruga izlazi ka miru koji ne traži novo suđenje sebi.
Reči svetitelja razotkrivaju zašto ono što vas danas muči nije ni približno veliko kao što izgleda i kako da povratite unutrašnji mir, bez obzira na okolnosti
Veliki svetitelj našeg vremena objasnio je zašto ni bogatstvo ni uspeh ne ispunjavaju čoveka i gde se zapravo nalazi smisao koji ne bledi.
Veliki svetitelj pravoslavlja upozoravao je da ljutnja ne povređuje samo druge ljude, već zarobljava i onoga koji joj se prepusti, a u njegovim rečima nalazi se put ka smirenju i duhovnoj slobodi.
Vekovima ljudi odlaze na posebna mesta tražeći utehu, zdravlje i pomoć, ali Crkva jasno govori šta osvećena voda zaista jeste, zašto joj vernici prilaze sa poštovanjem i gde se nalazi granica između vere i praznoverja.
Svetogorski podvižnici i tokom najtoplijih dana biraju jednostavnu hranu iz prirode, a njihov vekovni način ishrane zasniva se na meri, postu i zahvalnosti za Božje darove.
Savremni čovek brine po ceo dan, a razloga za to nema.
Pripovetka o prazniku koji nas uči da se prava vera vidi kroz ljubav, dobrotu i dela učinjena za druge
Na mestu gde se čuva sećanje na Kosovsku bitku služen je pomen knezu Lazaru i kosovskim mučenicima, dok su završetak okupljanja obeležila privođenja posle intervencije Kosovske policije.
I zaista, svaki Srbin danas domaćin, i svaka majka Srpkinja danas na Kosovu je na putu svetoga kneza Lazara i majke Jugovića, istakao je mitropolit Joanikije.
Mozaična ikona Presvete Bogorodice Odigitrije, pred kojom je, prema predanju, poslednje trenutke proveo otac Svetog Save, prvi put je izneta iz riznice Manastira Hilandar i predstavljena javnosti u prestonom gradu Srbije.
U autorskom tekstu koji prenosimo u celosti, protojerej-stavrofor dr Velibor Džomić, pozivajući se na dokumenta iz 2012. godine, tvrdi da Temeljni ugovor nije odstupio od stava blaženopočivšeg mitropolita crnogorsko-primorskog.
Savremni čovek brine po ceo dan, a razloga za to nema.
Ovaj predlog iz posne kuhinje pokazuje da od prirodnih sastojaka može nastati hranljiv obrok, prilagođen danima posta na vodi.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
