Svetitelj našeg vremena uči da vera nije samo lična borba za duhovni mir, već poziv da u molitvu uključimo i bližnje.
Čovek može godinama da govori o ljubavi, molitvi i veri, a da ipak ne primeti da se njegova duhovnost polako zatvara u brigu samo za sopstveno spasenje. Kada molitva postane usmerena isključivo na lične potrebe, lako se zaboravlja suština hrišćanske poruke: ljubav prema drugom čoveku. Na tu opasnost ukazivao je Sveti Porfirije Kavsokalivit, podsećajući da se pravi smisao vere otkriva tek onda kada u molitvu i ljubav uključimo i druge.
Sveti Porfirije je učio da čovek ne može da posmatra spasenje kao lični cilj odvojen od života drugih ljudi. Za njega je ljubav prema Bogu neraskidivo bila povezana sa ljubavlju prema bližnjem, a molitva nije bila namenjena samo sopstvenim potrebama, već i svakome kome su potrebni pomoć, uteha i Božija milost.
Govorio je:
- Ne možeš se spasiti ti sam ako se ne spasu i drugi. Pogrešno je da se bilo ko moli za sebe, odnosno za svoje spasenje. Treba da volimo druge, svet... Da niko ne bude izgubljen.
Ove reči Svetog Porfirija Kavsokalivita podsećaju da vera nije samo lični odnos čoveka sa Bogom, već i odgovornost prema drugima. Molitva koja izvire iz ljubavi ne zaustavlja se na sopstvenim potrebama, već obuhvata porodicu, prijatelje, nepoznate ljude i čitav svet.
Pouka Svetog Porfirija poziva čoveka da izađe iz okvira sopstvenih briga i da u drugima prepozna bližnje za koje se treba moliti. Jer ljubav koja ne obuhvata drugog čoveka ostaje nedovršena, a vera koja se ne pretvara u ljubav gubi svoju najdublju snagu.
Poslanica Svetog apostola Pavla Rimljanima, začalo 98 (8,22-27)
22. Jer znamo da sva tvar zajedno uzdiše i tuguje do sada. 23. A ne samo ona, nego i mi koji prve darove Duha imamo, i mi sami u sebi uzdišemo čekajući usinovljenje, izbavljenje tela našega. 24. Jer se nadom spasosmo. A nada koja se vidi nije nada. Jer kad ko vidi nešto, kako i da se nada? 25. Ako li se nadamo onome što ne vidimo, čekamo sa strpljenjem. 26. A takođe nam i Duh pomaže u našim nemoćima: jer ne znamo šta ćemo se moliti kao što treba, nego sam Duh se moli za nas uzdisajima neizrecivim. 27. A Onaj što ispituje srca, zna šta je želja Duha, jer po volji Božijoj posreduje za svete.
Jevanđelje po Mateju, začalo 37. (10,23-31)
23. A kad vas poteraju u jednom gradu, bežite u drugi. Jer zaista vam kažem: Nećete obići gradova Izrailjevih dok ne dođe Sin Čovječiji. 24. Nema učenika iznad učitelja svoga ni sluge iznad gospodara svoga. 25. Dosta je učeniku da bude kao učitelj njegov i slugi kao gospodar njegov. Ako su domaćina nazvali Veelzevulom, koliko će pre domaće njegove? 26. Ne bojte ih se, dakle; jer nema ništa sakriveno što se neće otkriti, ni tajno što se neće doznati.
27. Što vam govorim u tami, kazujte na vidiku; i što vam se šapće na uši, propovedajte sa krovova. 28. I ne bojte se onih koji ubijaju telo, a dušu ne mogu ubiti; nego se više bojte onoga koji može i dušu i telo pogubiti u paklu. 29. Ne prodaju li se dva vrapca za jedan novčić? Pa ni jedan od njih ne padne na zemlju bez Oca vašega. 30. A vama je i kosa na glavi sva izbrojana. 31. Ne bojte se, dakle; vi ste bolji od mnogo vrabaca.
U svojoj knjizi "Lestvica" svetitelj je opisao kako se u molitvi javljaju zevanje, smeh i rasejanost, ukazujući da iza tih prekida pažnje stoji dublja borba za sabranost pred Bogom.
Svetitelj ukazuje da uslišenje molitve zavisi od unutrašnjeg stanja čoveka, pre svega od trpljenja i ljubavi prema bližnjima, jer upravo oni otvaraju ili zatvaraju put Božijem odgovoru.
Umesto uobičajenog unutrašnjeg otpora, svetitelj opisuje neočekivan pristup i ukazuje da se izlaz ne nalazi u pojačanoj borbi, već u smirenju koje prekida napad i menja njegov pravac.
Jedna kratka pouka gruzijskog svetitelja objašnjava zašto se molitva često pretvara u naviku bez unutrašnjeg reda i kako se, kroz jednostavan duhovni poredak, vraća svojoj punoj snazi i smislu.
Ono što se pre braka zanemaruje kasnije može postati ozbiljan problem u zajedničkom životu.
Crkveno predanje pamti ga po strogom postu, brizi za narod i čudima koja se, prema žitiju, vezuju za Gortinu, Rim i Tivaidu.
Ovaj stari slatkiš posebno je prikladan za dane posta na vodi, ali su ga deca rado jela i danima kada je po tipiku dozvoljena mrsna hrana.
Jedna kratka pouka ruskog svetitelja govori o trenutku kada razgovor prestaje da bude razgovor i postaje borba za prevlast u kojoj na kraju svi nešto izgube.
Jedni žive u braku i brinu o porodici, dok drugi daju zavete bezbračnosti, poslušanja i nestjažanja, a razlikuju se i po svakodnevnim obavezama i načinu života.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
Ova neobična pouka poznatog svetitelja govori o pripremi duše za razgovor sa Bogom i objašnjava zašto nije lako odmah pronaći mir i pažnju čim stanemo pred ikonu.
Pouka velikog svetitelja našeg vremena pokazuje kako iskrena molitva i dobra namera mogu doneti utehu i snagu čoveku koji prolazi kroz težak period i pomoći mu da se približi Bogu
Pouka podvižnice iz Svetopsovske pustinje otkriva kako zemlja koja nas hrani, pokajanje i briga za bližnje mogu biti jedina zaštita u vreme nesigurnosti i straha.
Pouka ovog svetitelja našeg vremena pokazuje da roditeljska briga, vođena verom, može da posadi seme dobrih pomisli koje oblikuje život najmlađih.
Ono što se pre braka zanemaruje kasnije može postati ozbiljan problem u zajedničkom životu.
Jedna kratka pouka ruskog svetitelja govori o trenutku kada razgovor prestaje da bude razgovor i postaje borba za prevlast u kojoj na kraju svi nešto izgube.
Jedni žive u braku i brinu o porodici, dok drugi daju zavete bezbračnosti, poslušanja i nestjažanja, a razlikuju se i po svakodnevnim obavezama i načinu života.
Autori pisma traže da poglavar Carigradske patrijaršije otkaže posetu Rilskom manastiru, navodeći primedbe na ekumenizam, Ukrajinu i međureligijski dijalog.
Posle razaranja 2004. godine, u Prizren su se vratili učenici, nastava i crkveno pojanje, a obnovljeni kompleks danas ponovo služi svojoj prvobitnoj nameni.
U Pećkoj patrijaršiji raste crni dud star oko 750 godina koji čuva narodna kazivanja o opstanku i obnovi srpskog naroda na Kosmetu.
Crkva Pokrova Presvete Bogorodice podignuta je na mestu za koje predanje kaže da je kneginja Milica na njemu podigla oltar u spomen na kosovske junake, a sada je dobila dar koji treba da traje generacijama.
Mila i Anja kreću sa majkom i bakom do stare crkve, ali kada iz šume začuju neobično zvonce, njihovo putovanje pretvara se u uzbudljivu avanturu koja će ih odvesti do svetog izvora i otkriti dragocenu porodičnu uspomenu.
U besedi za sredu 18. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava zašto su Hristove reči izazvale tako burnu reakciju.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Svete mučenice Veru, Nadu i Ljubav i majku im Sofiju po starom kalendaru, dok po novom slave Svetog Grigorija Jermenskog. Katolička crkva obeležava Svetog Jeronima. Jevreji obeležavaju peti dan Sukota, dok muslimani nemaju veliki praznik.
Jedna kratka pouka velikog duhovnika i pustinjaka govori o tri misli koje lako mogu da zaokupe čoveka i zbog kojih zaboravlja da ceni ono što već ima.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
