Ovaj stari slatkiš posebno je prikladan za dane posta na vodi, ali su ga deca rado jela i danima kada je po tipiku dozvoljena mrsna hrana.
U pravoslavnoj tradiciji dani posta često vraćaju na jednostavne recepte u kojima nema mnogo sastojaka, ali ima mnogo sećanja. Takva je i ova stara vojvođanska poslastica, koja se pravila čim bi zamirisale prve dunje: kitnikez, poznat i kao sir od dunja.
Dok su ga bake nekada pripremale i ostavljale da se danima hladi i suši, deca su sa nestrpljenjem čekala da konačno može da se iseče na kriške ili kocke. Ovaj mirisni slatkiš posebno lepo pristaje trpezi tokom dana posta na vodi, ali ga deca nisu čekala samo u posne dane, već su ga obožavala i kada nije bio post.
1 kg očišćenih dunja
Po želji se mogu dodati i seckani orasi, što je takođe česta varijanta ovog starinskog slatkiša.
Dunje dobro operite i obrišite. Uklonite semenke i eventualne oštećene delove kore, a zatim plodove isecite na manje kocke. Kod ovog tradicionalnog recepta koru nije potrebno skidati. Isečene dunje stavite u šerpu i nalijte toliko vode da ogreznu. Kuvajte približno 20 do 30 minuta, odnosno dok potpuno ne omekšaju.
Kada su kuvane, ocedite tečnost, a dunje dobro ispasirajte kako biste dobili gustu i što ujednačeniju kašu.
U pasirane dunje dodajte šećer i limun, a zatim nastavite sa kuvanjem uz mešanje. Masa postepeno postaje sve gušća, pa je posebno pred kraj potrebno često mešati kako se ne bi uhvatila za dno šerpe.
Kitnikez treba da bude znatno gušći od običnog džema. Upravo ta gustina omogućava da se kasnije stegne i seče. Ako želite varijantu sa orasima, seckane orahe dodajte pred kraj kuvanja i dobro ih rasporedite kroz smesu.
Kada masa dostigne potrebnu gustinu, sipajte je u odgovarajući kalup ili posudu.
Možete koristiti manju tepsiju ili kalup za hleb obložen papirom za pečenje ili blago podmazan. Zatim dolazi deo koji su naše bake dobro poznavale, čekanje. Kitnikez treba da se ohladi, stegne i prosuši. U zavisnosti od debljine mase i uslova, potrebno mu je nekoliko dana da dobije karakterističnu čvrstinu. Tek tada se vadi iz kalupa i seče na kriške ili kocke.
BONUS VIDEO
Hrskave kore, orasi, kuvana pšenica i slatki sirup daju ovoj poslastici sasvim drugačiji karakter, a recept čuva zanimljiv trag tradicionalne kuhinje. Četiri jednostavne mere dovoljne su za prepoznatljivu teksturu i bogat ukus, uz maslinovo ulje, griz, orahe, suvo grožđe i mirisne začine. Testo se mesi od svega nekoliko sastojaka, a u sredini krije džem i orahe.
shutterstock.com/nito
Priprema
Posni recepti
17:16 | 22.08.2026
KO BI REKAO DA SE U BAKLAVU SA ORASIMA STAVLJA I KUVANO ŽITO: Starinski recept mnoge će iznenaditi neodoljivim ukusom
Posni recepti
23:30 | 23.08.2026
1-2-3-4 I ALVA JE GOTOVA: Stari svetogorski recept za posnu poslasticu koja osvaja na prvi zalogaj
Posni recepti
13:34 | 11.09.2026
OVAKVE RUŽICE SA DŽEMOM PRAVILE SU NAŠE BAKE: Poslastica kojoj se svi obraduju jer miriše na detinjstvo
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Ovaj stari slatkiš posebno je prikladan za dane posta na vodi, ali su ga deca rado jela i danima kada je po tipiku dozvoljena mrsna hrana.
Jedna kratka pouka ruskog svetitelja govori o trenutku kada razgovor prestaje da bude razgovor i postaje borba za prevlast u kojoj na kraju svi nešto izgube.
Jedni žive u braku i brinu o porodici, dok drugi daju zavete bezbračnosti, poslušanja i nestjažanja, a razlikuju se i po svakodnevnim obavezama i načinu života.
Autori pisma traže da poglavar Carigradske patrijaršije otkaže posetu Rilskom manastiru, navodeći primedbe na ekumenizam, Ukrajinu i međureligijski dijalog.
U besedi za sredu 18. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava zašto su Hristove reči izazvale tako burnu reakciju.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
Med, slad, suve šljive i orasi spojeni su u starinsku poslasticu koja se vezuje za Trojice-Sergijevu lavru i grad Sergijev Posad.
Zamrznuto voće, voda i prirodni zaslađivač dovoljni su za osvežavajući desert, a jedan tradicionalni sastojak daje mu neobično glatku teksturu.
Kremast, hladan i jednostavan za pripremu, ovaj recept donosi pravo osveženje kada temperature ne popuštaju.
Kombinacija voća, indijskih oraha i kakaa donosi laganu letnju poslasticu kojoj se rado vraćaju i oni koji ne poste.
Kulinarski tim Artis centra rekonstruisao je jelo nadahnuto srednjovekovnom kuhinjom, a završni premaz od meda i crnog vina daje mesu rubinsku, hrskavu koricu.
Čokoladni keks, nežni vanil-krem, mlečna čokolada i kikiriki spajaju se u poslasticu koja se priprema bez mnogo truda, baš kao nekada kada bi se nešto slatko na brzinu iznosilo pred porodicu i iznenadne goste.
Bukovače, sremuš, orasi i povrće stvaraju pun ukus bez mesa, po receptu prilagođenom danima kada crkveni tipik propisuje post.
Kremast, mirisan i bogat, ovaj namaz od nekoliko dostupnih sastojaka odlično se slaže sa vrućom projom, hlebom, ali i kao dodatak jutarnjem ili glavnom obroku.
Posle razaranja 2004. godine, u Prizren su se vratili učenici, nastava i crkveno pojanje, a obnovljeni kompleks danas ponovo služi svojoj prvobitnoj nameni.
U Pećkoj patrijaršiji raste crni dud star oko 750 godina koji čuva narodna kazivanja o opstanku i obnovi srpskog naroda na Kosmetu.
Crkva Pokrova Presvete Bogorodice podignuta je na mestu za koje predanje kaže da je kneginja Milica na njemu podigla oltar u spomen na kosovske junake, a sada je dobila dar koji treba da traje generacijama.
Mila i Anja kreću sa majkom i bakom do stare crkve, ali kada iz šume začuju neobično zvonce, njihovo putovanje pretvara se u uzbudljivu avanturu koja će ih odvesti do svetog izvora i otkriti dragocenu porodičnu uspomenu.
Jedna kratka pouka velikog duhovnika i pustinjaka govori o tri misli koje lako mogu da zaokupe čoveka i zbog kojih zaboravlja da ceni ono što već ima.
U Rimu za vreme cara Adrijana četiri hrišćanke odbile su da prinesu žrtvu idolskoj boginji Artemidi, a majka je svoje kćeri do poslednjeg trenutka učvršćivala u veri i učila ih da ne pokleknu pred strahom.
Posle razaranja 2004. godine, u Prizren su se vratili učenici, nastava i crkveno pojanje, a obnovljeni kompleks danas ponovo služi svojoj prvobitnoj nameni.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
