Jedni žive u braku i brinu o porodici, dok drugi daju zavete bezbračnosti, poslušanja i nestjažanja, a razlikuju se i po svakodnevnim obavezama i načinu života.
Kada čovek počne bolje da upoznaje pravoslavlje, pre ili kasnije shvati da nisu svi koji nose mantiju sveštenici. Tada se često nameće pitanje: koja je razlika između monaha i sveštenika?
Sveštenstvo se tradicionalno deli na belo i crno. Belo sveštenstvo čine đakoni i sveštenici koji su u braku i žive u svetu. Crno sveštenstvo čine monasi koji su primili monaški postrig. Monah može biti rukopoložen za đakona ili sveštenika. Tada dobija čin jerođakona, odnosno jeromonaha. Ipak, postoje i monasi koji nemaju sveštenički čin.
Osnovna razlika je u načinu života i zavetima koje monah daje. Monaštvo je poseban put koji podrazumeva odricanje od sveta i posvećenost duhovnom životu. Prilikom monaškog postriga monah daje tri glavna zaveta: devstvenosti, odnosno bezbračnosti, poslušanja i nestjažanja, što znači odricanje od lične svojine.
Zbog toga monah ne zasniva porodicu, a imovina kojom se služi pripada manastiru. Ni kada postane jeromonah, odnosno primi sveštenički čin, ti zaveti ne prestaju da važe. Jeromonah i dalje živi prema manastirskom ustavu, podređen je igumanu i nema ličnu imovinu.
Sveštenik iz belog sveštenstva može da stupi u brak pre rukopoloženja, ima decu i vodi porodični život. Njegova služba je najčešće vezana za parohiju: brine o vernicima, vrši Svete tajne i učestvuje u prosvetnom radu Crkve. Za razliku od monaha, on živi sa porodicom, bilo u kući pri hramu, bilo u stanu u gradu ili na selu, i ima odgovornost prema svojim ukućanima.
Razlike postoje i u bogoslužbenom životu. Monasi, naročito oni koji žive u manastiru, pridržavaju se posebnog manastirskog ustava, koji često podrazumeva duža bogosluženja, dodatna kelijna molitvena pravila, stroži post i utvrđen poredak molitava i čitanja. Tako, na primer, jutarnje molitveno pravilo u manastiru može trajati znatno duže nego kod parohijskog sveštenika, koji pored bogosluženja ima i brojne obaveze prema vernicima, kao i druge sveštene radnje i susrete.
Razlika postoji i u načinu upravljanja. Na čelu manastira nalazi se iguman, odnosno igumanija u ženskom manastiru. Njima su poslušni svi koji žive u manastiru, pa i jeromonasi. Na parohiji životom zajednice rukovodi parohijski sveštenik, odnosno nastojatelj. On se stara o bogosluženju, vernicima i poslovima vezanim za život parohije, ali je u svemu tome podređen episkopu.
Belo i crno sveštenstvo razlikuju se i po odeći. Monah nosi mantiju, dugu i široku odeću bez rukava, kao i klobuk i brojanicu. Parohijski sveštenik najčešće nosi podrasnik, a preko njega može obući mantiju. Na glavi nosi kamilavku, visoku cilindričnu kapu ljubičaste boje, ili skufiju, meku kapu koja je najčešće crne boje.
BONUS VIDEO
Snimci sveštenika i vladika na društvenim događajima često izazivaju burne polemike na društvenim mrežama.
Veliki duhovnik sa Svete Gore objašnjava zašto svakodnevne brige i rasuta pažnja zahtevaju dodatni trud onih koji žele da sačuvaju mir srca i sabranost uma.
Da li treba tražiti blagoslov pri svakom susretu, kako se obratiti kada ne znate ime sveštenika i šta učiniti kada sretnete episkopa, odgovori su jednostavniji nego što se često misli.
Odgovor jereja Viktora Nikišova donosi zanimljivo objašnjenje o odnosu prema svetinji, ličnoj nameri i utisku koji ostavljamo na druge.
Jedna kratka pouka ruskog svetitelja govori o trenutku kada razgovor prestaje da bude razgovor i postaje borba za prevlast u kojoj na kraju svi nešto izgube.
Jedni žive u braku i brinu o porodici, dok drugi daju zavete bezbračnosti, poslušanja i nestjažanja, a razlikuju se i po svakodnevnim obavezama i načinu života.
Autori pisma traže da poglavar Carigradske patrijaršije otkaže posetu Rilskom manastiru, navodeći primedbe na ekumenizam, Ukrajinu i međureligijski dijalog.
U besedi za sredu 18. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava zašto su Hristove reči izazvale tako burnu reakciju.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Svete mučenice Veru, Nadu i Ljubav i majku im Sofiju po starom kalendaru, dok po novom slave Svetog Grigorija Jermenskog. Katolička crkva obeležava Svetog Jeronima. Jevreji obeležavaju peti dan Sukota, dok muslimani nemaju veliki praznik.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
Jereju Grčke pravoslavne crkve pozlilo je tokom Svetog pričešća, a jedna od prisutnih vernica pružala mu je KPR do dolaska hitne.
U istraživanju je razmatrano kako se teško iskustvo povezuje sa čovekovim padom, podvigom i borbom sa strastima, ali i kako kroz život u Hristu može postati deo puta ka duhovnom očišćenju i zajednici sa Bogom.
Protojerej Aleksej Mitjušin objašnjava da li ovaj čin ima veze sa spasenjem, može li se obaviti nakon sahrane i kako vernici treba da učestvuju u molitvenom ispraćaju pokojnika.
Protojerej Andrej Efanov objašnjava ko može da pominje imena na proskomidiji.
Jedna kratka pouka ruskog svetitelja govori o trenutku kada razgovor prestaje da bude razgovor i postaje borba za prevlast u kojoj na kraju svi nešto izgube.
Autori pisma traže da poglavar Carigradske patrijaršije otkaže posetu Rilskom manastiru, navodeći primedbe na ekumenizam, Ukrajinu i međureligijski dijalog.
U besedi za sredu 18. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava zašto su Hristove reči izazvale tako burnu reakciju.
Jedna kratka pouka velikog duhovnika i pustinjaka govori o tri misli koje lako mogu da zaokupe čoveka i zbog kojih zaboravlja da ceni ono što već ima.
Posle razaranja 2004. godine, u Prizren su se vratili učenici, nastava i crkveno pojanje, a obnovljeni kompleks danas ponovo služi svojoj prvobitnoj nameni.
U Pećkoj patrijaršiji raste crni dud star oko 750 godina koji čuva narodna kazivanja o opstanku i obnovi srpskog naroda na Kosmetu.
Crkva Pokrova Presvete Bogorodice podignuta je na mestu za koje predanje kaže da je kneginja Milica na njemu podigla oltar u spomen na kosovske junake, a sada je dobila dar koji treba da traje generacijama.
Mila i Anja kreću sa majkom i bakom do stare crkve, ali kada iz šume začuju neobično zvonce, njihovo putovanje pretvara se u uzbudljivu avanturu koja će ih odvesti do svetog izvora i otkriti dragocenu porodičnu uspomenu.
U Rimu za vreme cara Adrijana četiri hrišćanke odbile su da prinesu žrtvu idolskoj boginji Artemidi, a majka je svoje kćeri do poslednjeg trenutka učvršćivala u veri i učila ih da ne pokleknu pred strahom.
Posle razaranja 2004. godine, u Prizren su se vratili učenici, nastava i crkveno pojanje, a obnovljeni kompleks danas ponovo služi svojoj prvobitnoj nameni.
U istraživanju je razmatrano kako se teško iskustvo povezuje sa čovekovim padom, podvigom i borbom sa strastima, ali i kako kroz život u Hristu može postati deo puta ka duhovnom očišćenju i zajednici sa Bogom.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
