Jedni žive u braku i brinu o porodici, dok drugi daju zavete bezbračnosti, poslušanja i nestjažanja, a razlikuju se i po svakodnevnim obavezama i načinu života.
Kada čovek počne bolje da upoznaje pravoslavlje, pre ili kasnije shvati da nisu svi koji nose mantiju sveštenici. Tada se često nameće pitanje: koja je razlika između monaha i sveštenika?
Sveštenstvo se tradicionalno deli na belo i crno. Belo sveštenstvo čine đakoni i sveštenici koji su u braku i žive u svetu. Crno sveštenstvo čine monasi koji su primili monaški postrig. Monah može biti rukopoložen za đakona ili sveštenika. Tada dobija čin jerođakona, odnosno jeromonaha. Ipak, postoje i monasi koji nemaju sveštenički čin.
Osnovna razlika je u načinu života i zavetima koje monah daje. Monaštvo je poseban put koji podrazumeva odricanje od sveta i posvećenost duhovnom životu. Prilikom monaškog postriga monah daje tri glavna zaveta: devstvenosti, odnosno bezbračnosti, poslušanja i nestjažanja, što znači odricanje od lične svojine.
Zbog toga monah ne zasniva porodicu, a imovina kojom se služi pripada manastiru. Ni kada postane jeromonah, odnosno primi sveštenički čin, ti zaveti ne prestaju da važe. Jeromonah i dalje živi prema manastirskom ustavu, podređen je igumanu i nema ličnu imovinu.
Sveštenik iz belog sveštenstva može da stupi u brak pre rukopoloženja, ima decu i vodi porodični život. Njegova služba je najčešće vezana za parohiju: brine o vernicima, vrši Svete tajne i učestvuje u prosvetnom radu Crkve. Za razliku od monaha, on živi sa porodicom, bilo u kući pri hramu, bilo u stanu u gradu ili na selu, i ima odgovornost prema svojim ukućanima.
Razlike postoje i u bogoslužbenom životu. Monasi, naročito oni koji žive u manastiru, pridržavaju se posebnog manastirskog ustava, koji često podrazumeva duža bogosluženja, dodatna kelijna molitvena pravila, stroži post i utvrđen poredak molitava i čitanja. Tako, na primer, jutarnje molitveno pravilo u manastiru može trajati znatno duže nego kod parohijskog sveštenika, koji pored bogosluženja ima i brojne obaveze prema vernicima, kao i druge sveštene radnje i susrete.
Razlika postoji i u načinu upravljanja. Na čelu manastira nalazi se iguman, odnosno igumanija u ženskom manastiru. Njima su poslušni svi koji žive u manastiru, pa i jeromonasi. Na parohiji životom zajednice rukovodi parohijski sveštenik, odnosno nastojatelj. On se stara o bogosluženju, vernicima i poslovima vezanim za život parohije, ali je u svemu tome podređen episkopu.
Belo i crno sveštenstvo razlikuju se i po odeći. Monah nosi mantiju, dugu i široku odeću bez rukava, kao i klobuk i brojanicu. Parohijski sveštenik najčešće nosi podrasnik, a preko njega može obući mantiju. Na glavi nosi kamilavku, visoku cilindričnu kapu ljubičaste boje, ili skufiju, meku kapu koja je najčešće crne boje.
BONUS VIDEO
Snimci sveštenika i vladika na društvenim događajima često izazivaju burne polemike na društvenim mrežama.
Veliki duhovnik sa Svete Gore objašnjava zašto svakodnevne brige i rasuta pažnja zahtevaju dodatni trud onih koji žele da sačuvaju mir srca i sabranost uma.
Da li treba tražiti blagoslov pri svakom susretu, kako se obratiti kada ne znate ime sveštenika i šta učiniti kada sretnete episkopa, odgovori su jednostavniji nego što se često misli.
Odgovor jereja Viktora Nikišova donosi zanimljivo objašnjenje o odnosu prema svetinji, ličnoj nameri i utisku koji ostavljamo na druge.
Pouka velikog svetitelja usmerava pažnju na slobodu izbora, ličnu odgovornost i mogućnost povratka Gospodu čak i posle pada.
Niko u manastiru nije znao njen pravi identitet.
Na praznik Svetog kralja Vladislava, na ktitorskoj slavi u Mileševi okupili su se arhijereji, sveštenstvo, monaštvo, vernici i brojni ugledni gosti.
Dok jedni prvi put dolaze na Gazimestan, drugi mu se vraćaju godinama, a prizor stotina Srba koji u tišini i molitvi odaju počast knezu Lazaru i kosovskim junacima svedoči da sećanje na stradale ne bledi.
Mitropolit Siluan poručio je da dolazak poglavara Crkve okuplja duhovnu decu rasutu hiljadama kilometara od matice, dok su folkloraši u narodnim nošnjama uveličali svečani doček.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
Episkop niški podsetio je na apostolske korene ovog zvanja, njegove zadatke uz oltar i odgovornost prema episkopu i vernom narodu.
Jereju Grčke pravoslavne crkve pozlilo je tokom Svetog pričešća, a jedna od prisutnih vernica pružala mu je KPR do dolaska hitne.
Posebno je važno obratiti pažnju na nekoliko stvari pre nego što izgovorite ono što vas opterećuje, a jedan detalj mnogima može pomoći da se oslobode početne treme i lakše saberu misli.
Kao dečaci ostali su bez oba roditelja, a sada se jedan od njih bori sa teškim oboljenjem jetre i čeka priliku za nastavak lečenja.
Pouka velikog svetitelja usmerava pažnju na slobodu izbora, ličnu odgovornost i mogućnost povratka Gospodu čak i posle pada.
Dok jedni prvi put dolaze na Gazimestan, drugi mu se vraćaju godinama, a prizor stotina Srba koji u tišini i molitvi odaju počast knezu Lazaru i kosovskim junacima svedoči da sećanje na stradale ne bledi.
Liturgijskom sabranju u Himelstiru prisustvovali su brojni sveštenici, monaštvo i verni narod, kao i princ naslednik Filip Karađorđević sa princezom Danicom, dok je ktitor obnove Drago Vuković odlikovan Ordenom Svetog Save drugog stepena.
Slavski kolač nije obična pogača, naglašava sveštenik.
Niko u manastiru nije znao njen pravi identitet.
Dok jedni prvi put dolaze na Gazimestan, drugi mu se vraćaju godinama, a prizor stotina Srba koji u tišini i molitvi odaju počast knezu Lazaru i kosovskim junacima svedoči da sećanje na stradale ne bledi.
Crkva ne odbacuje medicinu, ali ističe da lekovi samo umiruju telo, dok se duša leči ispovešću, liturgijom i menjanjem sebe.
Na Belom kamenu iznad metohijske ravnice čuva se priča o srednjovekovnom čudu, starim rukopisima koji su stigli do Sankt Peterburga, ikonama iz različitih epoha i monahinjama koje danas čuvaju ovu svetinju.
Liturgijskom sabranju u Himelstiru prisustvovali su brojni sveštenici, monaštvo i verni narod, kao i princ naslednik Filip Karađorđević sa princezom Danicom, dok je ktitor obnove Drago Vuković odlikovan Ordenom Svetog Save drugog stepena.
Oslovljavanje sveštenih lica mora da bude primereno okolnostima i prilici.
Bez rerne i komplikovanog postupka, mekano testo za tili čas postaje mirisno pecivo koje se na trpezu iznosi uz sir, kajmak ili jogurt.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
