Med, slad, suve šljive i orasi spojeni su u starinsku poslasticu koja se vezuje za Trojice-Sergijevu lavru i grad Sergijev Posad.
Kada se u ruskim manastirskim kuhinjama priprema nešto slatko tokom posta, među receptima koji privlače pažnju nalazi se i posadska medena kovriška. Ova starinska poslastica vezuje se za grad Sergijev Posad i Trojice-Sergijevu lavru, jedan od najpoznatijih ruskih manastira.
Posadska kovriška pravi se po starom receptu, a tradicionalno testo ne sadrži mleko ni jaja. Upravo zbog takvog sastava, poslastica je bila pogodna i za vreme posta, kada su je hodočasnici mogli poneti sa sobom. Kovriška se priprema od jednostavnih sastojaka, ali joj poseban karakter daju med i slad, dok se u smesu dodaju suve šljive i orasi. Cimet dodatno naglašava miris ovog kolača.
SOČAN MANASTIRSKI KOLAČ SA VIŠNJAMA: Bez jaja i mleka, a toliko mekan da se topi pri svakom zalogaju
Kovriška može imati različite dodatke i načine pripreme. Posadska varijanta posebno je povezana sa Sergijevim Posadom i Trojice-Sergijevom lavrom. U ovoj posnoj verziji nema mleka ni jaja, a osnovu čine voda, biljno ulje, brašno, med i šećer. Slad je jedan od sastojaka koji ovom kolaču daju karakterističnu tamniju boju i specifičan ukus. Suve šljive i orasi unose dodatnu punoću, pa kovriška može biti zanimljiva alternativa uobičajenim posnim kolačima.
170–200 ml vode
U odgovarajućoj posudi sjedinite vodu, biljno ulje, slad, šećer i med. Mešajte dok se sastojci ne sjedine, a zatim dodajte brašno, so, sodu bikarbonu i cimet.
Suve šljive sitno iseckajte, a orahe krupnije usitnite, pa ih umešajte u pripremljenu smesu. Dobijeno testo sipajte u odgovarajući kalup i stavite u prethodno zagrejanu rernu. Kovrišku pecite oko sat vremena na 180 stepeni.
Kada je pečena, ostavite je da se ohladi pre sečenja. Zbog meda, slada, suvih šljiva i cimeta, kolač ima izražen i bogat ukus, iako se priprema bez mleka i jaja.
BONUS VIDEO
Hrskave kore, orasi, kuvana pšenica i slatki sirup daju ovoj poslastici sasvim drugačiji karakter, a recept čuva zanimljiv trag tradicionalne kuhinje. Testo se mesi od svega nekoliko sastojaka, a u sredini krije džem i orahe. Testo se zamesi od nekoliko sastojaka, oblikuje za čas i kratko peče, a tokom posta mast može da se zameni posnim margarinom. Komadi uvijenih kora ređaju se uspravno, a hladan sirup dodaje se tek kada se kolač polako osuši u rerni; postoji i verzija sa tiritom, starinskom smesom od jaja i brašna.
40 g biljnog ulja
10 g slada
170 g pšeničnog brašna
120 g šećera
2 g soli
30 g meda
4 g sode bikarbone
2 g cimeta
90 g suvih šljiva
60 g oraha
Foto: Gemini
Priprema
Posni recepti
17:16 | 22.08.2026
KO BI REKAO DA SE U BAKLAVU SA ORASIMA STAVLJA I KUVANO ŽITO: Starinski recept mnoge će iznenaditi neodoljivim ukusom
Posni recepti
13:34 | 11.09.2026
OVAKVE RUŽICE SA DŽEMOM PRAVILE SU NAŠE BAKE: Poslastica kojoj se svi obraduju jer miriše na detinjstvo
Mrsni recepti
10:57 | 15.09.2026
250 GRAMA MASTI, 300 GRAMA ORAHA I 60 KOLAČIĆA: Stari recept koji se pravi bez miksera, a nestaje sa stola dok su još topli
Mrsni recepti
20:05 | 22.09.2026
TRI KORE, ORASI I JEDAN NEOBIČAN TRIK: Ovako se u raškom kraju pravi baklava koja se “posada” u pleh
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Med, slad, suve šljive i orasi spojeni su u starinsku poslasticu koja se vezuje za Trojice-Sergijevu lavru i grad Sergijev Posad.
Pouka velikog svetitelja govori zašto bliskost lako preraste u očekivanje i kako ljubav može da bude pravi temelj odnosa.
Sedam dana provode u posebno napravljenim kolibama, koriste četiri biljke u obredu, a na trpezi se pojavljuju med, sezonske namirnice i punjeni kupus.
Na praznik Svetih Joakima i Ane služena sveta arhijerejska Liturgija, a slavski darovi osvećeni u Kraljevoj crkvi.
Četvorodnevni boravak Svetog Oca doneće susrete sa stotinama hiljada vernika, mladima, preživelima seksualnog zlostavljanja u Katoličkoj crkvi i evropskim liderima, uz molitve u Notr Damu i Lurdu.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
Poslastica koju svetogorska bratija priprema u dane kada je dozvoljen mrs, mnogo je više od slatkiša — to je molitva pretočena u zalogaj, tihi poziv da i kroz kuhinju budemo bliže Bogu.
Sedmi Festival manastirskih proizvoda održan je 19. i 20. septembra ispred Hrama Svetog Save, gde su posetioci mogli da upoznaju rad monaških zajednica i da na jednom mestu vide njihove brojne proizvode.
Pržena pastrmka puni se smesom od tucanih oraha, prezle, peršuna, belog luka i limuna, a priprema je sasvim jednostavna.
Kretoš torta donosi spoj sočnog patišpanja, bogatog fila od oraha, čokolade i keksa i nežnog svilenog šlaga, pa je odličan izbor za slavu, praznik ili porodično okupljanje.
Karamelizovani šećer, krupno seckani orasi, žumanca i oblande čine poslasticu koja se brzo priprema, a posebno prija uz prazničnu mrsnu trpezu.
Komadi uvijenih kora ređaju se uspravno, a hladan sirup dodaje se tek kada se kolač polako osuši u rerni; postoji i verzija sa tiritom, starinskom smesom od jaja i brašna.
Bez skupih sastojaka i dugog kuvanja, ova neobična poslastica bila je doručak u danima kada je bio dozvoljen beli mrs.
Recept koji su stari Srbi iz Like poneli sa sobom u Vojvodinu, a jednostavne namirnice pretvorili u obilan ručak iz rerne.
U Pećkoj patrijaršiji raste crni dud star oko 750 godina koji čuva narodna kazivanja o opstanku i obnovi srpskog naroda na Kosmetu.
Crkva Pokrova Presvete Bogorodice podignuta je na mestu za koje predanje kaže da je kneginja Milica na njemu podigla oltar u spomen na kosovske junake, a sada je dobila dar koji treba da traje generacijama.
Isusovu molitvu ne zovu slučajno "molitva nad molitvama".
Mila i Anja kreću sa majkom i bakom do stare crkve, ali kada iz šume začuju neobično zvonce, njihovo putovanje pretvara se u uzbudljivu avanturu koja će ih odvesti do svetog izvora i otkriti dragocenu porodičnu uspomenu.
U besedi za petak 17. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava zbog čega čovekov unutrašnji rast zavisi od onoga čime ispunjava svoje srce i kakvu ulogu u tome ima Hristos.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog sveštenomučenika Avtonoma po starom kalendaru, dok se po novom obeležavaju Prepodobna Eufrosina Aleksandrijska i Prepodobni Sergije Radonješki. Katolička crkva obeležava Svetog Kleofasa, dok Jevreji večeras dočekuju Sukot, a muslimani nastavljaju mesec rebiul-ahir.
Veliki srpski duhovnik 20. veka govorio je o trenucima kada čovek više ne razume zašto mu se teškoće događaju i kako upravo tada može da sačuva poverenje u Gospoda.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
