Med, slad, suve šljive i orasi spojeni su u starinsku poslasticu koja se vezuje za Trojice-Sergijevu lavru i grad Sergijev Posad.
Kada se u ruskim manastirskim kuhinjama priprema nešto slatko tokom posta, među receptima koji privlače pažnju nalazi se i posadska medena kovriška. Ova starinska poslastica vezuje se za grad Sergijev Posad i Trojice-Sergijevu lavru, jedan od najpoznatijih ruskih manastira.
Posadska kovriška pravi se po starom receptu, a tradicionalno testo ne sadrži mleko ni jaja. Upravo zbog takvog sastava, poslastica je bila pogodna i za vreme posta, kada su je hodočasnici mogli poneti sa sobom. Kovriška se priprema od jednostavnih sastojaka, ali joj poseban karakter daju med i slad, dok se u smesu dodaju suve šljive i orasi. Cimet dodatno naglašava miris ovog kolača.
SOČAN MANASTIRSKI KOLAČ SA VIŠNJAMA: Bez jaja i mleka, a toliko mekan da se topi pri svakom zalogaju
Kovriška može imati različite dodatke i načine pripreme. Posadska varijanta posebno je povezana sa Sergijevim Posadom i Trojice-Sergijevom lavrom. U ovoj posnoj verziji nema mleka ni jaja, a osnovu čine voda, biljno ulje, brašno, med i šećer. Slad je jedan od sastojaka koji ovom kolaču daju karakterističnu tamniju boju i specifičan ukus. Suve šljive i orasi unose dodatnu punoću, pa kovriška može biti zanimljiva alternativa uobičajenim posnim kolačima.
170–200 ml vode
U odgovarajućoj posudi sjedinite vodu, biljno ulje, slad, šećer i med. Mešajte dok se sastojci ne sjedine, a zatim dodajte brašno, so, sodu bikarbonu i cimet.
Suve šljive sitno iseckajte, a orahe krupnije usitnite, pa ih umešajte u pripremljenu smesu. Dobijeno testo sipajte u odgovarajući kalup i stavite u prethodno zagrejanu rernu. Kovrišku pecite oko sat vremena na 180 stepeni.
Kada je pečena, ostavite je da se ohladi pre sečenja. Zbog meda, slada, suvih šljiva i cimeta, kolač ima izražen i bogat ukus, iako se priprema bez mleka i jaja.
BONUS VIDEO
Hrskave kore, orasi, kuvana pšenica i slatki sirup daju ovoj poslastici sasvim drugačiji karakter, a recept čuva zanimljiv trag tradicionalne kuhinje. Testo se mesi od svega nekoliko sastojaka, a u sredini krije džem i orahe. Testo se zamesi od nekoliko sastojaka, oblikuje za čas i kratko peče, a tokom posta mast može da se zameni posnim margarinom. Komadi uvijenih kora ređaju se uspravno, a hladan sirup dodaje se tek kada se kolač polako osuši u rerni; postoji i verzija sa tiritom, starinskom smesom od jaja i brašna.
40 g biljnog ulja
10 g slada
170 g pšeničnog brašna
120 g šećera
2 g soli
30 g meda
4 g sode bikarbone
2 g cimeta
90 g suvih šljiva
60 g oraha
Foto: Gemini
Priprema
Posni recepti
17:16 | 22.08.2026
KO BI REKAO DA SE U BAKLAVU SA ORASIMA STAVLJA I KUVANO ŽITO: Starinski recept mnoge će iznenaditi neodoljivim ukusom
Posni recepti
13:34 | 11.09.2026
OVAKVE RUŽICE SA DŽEMOM PRAVILE SU NAŠE BAKE: Poslastica kojoj se svi obraduju jer miriše na detinjstvo
Mrsni recepti
10:57 | 15.09.2026
250 GRAMA MASTI, 300 GRAMA ORAHA I 60 KOLAČIĆA: Stari recept koji se pravi bez miksera, a nestaje sa stola dok su još topli
Mrsni recepti
20:05 | 22.09.2026
TRI KORE, ORASI I JEDAN NEOBIČAN TRIK: Ovako se u raškom kraju pravi baklava koja se “posada” u pleh
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Liturgijskom sabranju u Himelstiru prisustvovali su brojni sveštenici, monaštvo i verni narod, kao i princ naslednik Filip Karađorđević sa princezom Danicom, dok je ktitor obnove Drago Vuković odlikovan Ordenom Svetog Save drugog stepena.
Slavski kolač nije obična pogača, naglašava sveštenik.
Kada neko više ne želi da bude deo našeg života, insistiranje i pokušaj da ga zadržimo može samo produbiti bol.
Bez rerne i komplikovanog postupka, mekano testo za tili čas postaje mirisno pecivo koje se na trpezu iznosi uz sir, kajmak ili jogurt.
Oslovljavanje sveštenih lica mora da bude primereno okolnostima i prilici.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
Poslastica koju svetogorska bratija priprema u dane kada je dozvoljen mrs, mnogo je više od slatkiša — to je molitva pretočena u zalogaj, tihi poziv da i kroz kuhinju budemo bliže Bogu.
Sedmi Festival manastirskih proizvoda održan je 19. i 20. septembra ispred Hrama Svetog Save, gde su posetioci mogli da upoznaju rad monaških zajednica i da na jednom mestu vide njihove brojne proizvode.
Pržena pastrmka puni se smesom od tucanih oraha, prezle, peršuna, belog luka i limuna, a priprema je sasvim jednostavna.
Kretoš torta donosi spoj sočnog patišpanja, bogatog fila od oraha, čokolade i keksa i nežnog svilenog šlaga, pa je odličan izbor za slavu, praznik ili porodično okupljanje.
Bez rerne i komplikovanog postupka, mekano testo za tili čas postaje mirisno pecivo koje se na trpezu iznosi uz sir, kajmak ili jogurt.
Svinjetina se najpre lagano dinsta, zatim joj se dodaje obilje luka i začini, pa se sve zajedno dugo krčka dok ne dobije pun ukus.
Pravi se bez komplikovanja, a jedan detalj u pripremi daje joj naročito pun ukus i miris domaće kuhinje.
Svinjska plećka, krompir i povrće satima se krčkaju pod poklopcem, pa iz rerne izlaze mekani, sočni i puni ukusa.
Crkva ne odbacuje medicinu, ali ističe da lekovi samo umiruju telo, dok se duša leči ispovešću, liturgijom i menjanjem sebe.
Na Belom kamenu iznad metohijske ravnice čuva se priča o srednjovekovnom čudu, starim rukopisima koji su stigli do Sankt Peterburga, ikonama iz različitih epoha i monahinjama koje danas čuvaju ovu svetinju.
Posle razaranja 2004. godine, u Prizren su se vratili učenici, nastava i crkveno pojanje, a obnovljeni kompleks danas ponovo služi svojoj prvobitnoj nameni.
U Pećkoj patrijaršiji raste crni dud star oko 750 godina koji čuva narodna kazivanja o opstanku i obnovi srpskog naroda na Kosmetu.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Svetu prvomučenicu Teklu po starom kalendaru, dok po novom obeležavaju Svete mučenike Sergija i Vakha. Katolička crkva obeležava Blaženu Devicu Mariju od Krunice, dok Jevreji i muslimani nemaju veliki praznik.
Jedna pouka ruskog svetitelja posebno se odnosi na trenutke kada tuđa nepravda probudi bes, želju za osvetom ili potrebu da uzvratimo, ali odgovor koji nudi ide u sasvim drugom smeru.
Tekla je tri dana i tri noći slušala propoved apostola Pavla, nakon čega je prihvatila veru u Hrista i odlučila da život posveti devstvu.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
