Poslastica koju svetogorska bratija priprema u dane kada je dozvoljen mrs, mnogo je više od slatkiša — to je molitva pretočena u zalogaj, tihi poziv da i kroz kuhinju budemo bliže Bogu.
U spokoju svetogorskih kelija, gde miris tamjana ispunjava prostor kao molitva neba, kako i najjednostavniji zalogaj poprima duboki smisao. Kolač sa Svete gore sa medom i orasima, koji bratija sprema u dane kada je dozvoljen mrs, nije tek slastica — već tiho svedočanstvo o tome kako i kroz kuhinju možemo slaviti Gospoda.
U svakom orahu kao da odzvanja večnost, u svakoj kaplji meda slast blagosti Božije. Ovaj recept, sačuvan u senci vekovnih ikona i rukopisa, ne poziva nas samo da okusimo, već da zastanemo, pomolimo se i setimo se da i trpeza može biti molitva, ako je srcem prinesena.
Sastojci:
• 3 jaja
• 200 g meda
• 100 g oraha
• 1 čaša mleka
• 200 g brašna
• Prašak za pecivo
• Cimet i karanfilić (po želji)
Shutterstock/Andrea Cupolillo
Priprema:
Umutiti jaja sa medom, dodati mleko i brašno sa praškom. Dodati seckane orahe, začine i sve sjediniti. Peći u podmazanom plehu oko 35 minuta na 180°C. Po želji, posuti šećerom u krahu, ili preliti toplim mlekom i medom.
I dok poslednji zalogaj ovog jednostavnog, a nebeski blagog kolača ostaje na jeziku, srce ostaje puno nečega dubljeg od ukusa — spokojstva koje dolazi kada se i hrana primi sa zahvalnošću, kao dar sa trpeze Gospodnje. Na Svetoj Gori ništa nije obično, pa ni kolač: on je molitva pretvorena u mrsnu slasticu, tiho svedočanstvo da i kroz najskromniji recept duša može da se vine Bogu. U manastirskim receptima ne pišu samo mere i sastojci, već vekovna predanja, monaške ruke i neugasla vera — ona što hrani i telo i dušu.
Ove poslastice izdvajaju se po intenzivnim ukusima i jedinstvenim tradicijama koje ih prate. Od kolača sa medom i orasima do čokoladnog rolata, svaki recept nosi autentični pečat Atosa, gde se smirenost i duhovnost ogledaju i u svakodnevnoj ishrani monaha.
Bez mleka, jaja i veštačkih dodataka, ali bogat aromama i hranljivim sastojcima, ovaj moćan manastirski desert idealan je za post, ali i za vegetarijance i vegane.
Desert bogat aromama narandže, oraha i začina, bez mleka i jaja, koji donosi duhovnu i kulinarsku harmoniju na vašu trpezu. Ovaj kolač je jednostavan, ali nezaboravan.
Spoj duhovnosti i kulinarstva dolazi iz srca pravoslavne tradicije, sa Svete gore, gde se pravi hleb koji donosi prirodnu slatkoću, bogatstvo ukusa i nežnu teksturu, a savršen je za post i sve koji uživaju u zdravim, domaćim specijalitetima.
U danima posta, ali i kada post nije obavezan, halva od tahinija i meda pruža zdravu i bogatu alternativu industrijskim slatkišima – bez aditiva, bez veštačkih aroma, sa dubokom duhovnom porukom u svakom zalogaju.
U tišini kelija i hladu maslinjaka nastaje blagi napitak koji čuva duh molitve, a uz nekoliko sastojaka i malo strpljenja možete ga pripremiti i vi — u svom domu, s verom i mirom u srcu.
Otkrijte kako se priprema autentično koljivo iz ćelije Presvete Bogorodice Axion Esti, sa sastojcima koji simbolizuju Vaskrsenje, Carstvo nebesko i večni život.
Sveštenik Predrag Šćepanović otkriva kako Zadušnice nisu samo običaj, već trenutak u kojem ljubav prema upokojenima i vera dobijaju oblik kroz molitvu, svetlost sveće i simboliku koljiva.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Otkrivamo kako monasi u srpskoj carskoj lavri pripremaju svoje čuvene posne rezance, zašto se u ovom jelu hleb nikada ne baca i kako ga možete obogatiti mirisom tartufa ili vrganja.
Otkrijte kako monasi pripremaju sardine plaki – jednostavno jelo iz rerne sa paradajz sosom, koje daje snagu za dug dan molitve i rada, a donosi mir svakome ko ga jede sa zahvalnošću.
Otkrijte kako se priprema autentično koljivo iz ćelije Presvete Bogorodice Axion Esti, sa sastojcima koji simbolizuju Vaskrsenje, Carstvo nebesko i večni život.
Jednostavan spoj cvekle, krompira i povrća pokazuje kako post na vodi može da bude hranljiv, tih i iznenađujuće pun ukusa, baš onako kako se uči iza manastirskih zidina.
Gotovo da nema vernika koji, ulazeći u crkvu, najpre ne priđe mestu za sveće – bilo da se moli za zdravlje svojih bližnjih ili za pokoj duša upokojenih.
Nakon liturgije koju je služio mitropolit šumadijski Jovan, sveštenici iz tri namesništva i profesori Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta otvorili su razgovor o izazovima crkvenog života koji se ne vide sa ambona.
