Bez mleka, jaja i veštačkih dodataka, ali bogat aromama i hranljivim sastojcima, ovaj moćan manastirski desert idealan je za post, ali i za vegetarijance i vegane.
Manastirska kuhinja Svete gore poznata je po svojoj jednostavnosti, nutritivnoj vrednosti i posvećenosti pravoslavnoj postnoj tradiciji. Među brojnim posnim receptima koji potiču iz vrta Presvete Bogorodice, postni krem se izdvaja kao zdrav, lagan i bogat ukusom. Ovaj krem se priprema bez mlečnih proizvoda i bez sastojaka životinjskog porekla, što ga čini idealnim za post, ali i za one koji prate vegetarijansku ili vegansku ishranu.
Kuvanje na Svetoj gori oslanja se na malo, ali čiste i prirodne sastojke, čija se aroma ističe bez preterivanja. Monasi izbegavaju teške namirnice i uglavnom koriste žitarice, povrće, mahunarke, orašaste plodove, med i lekovito bilje. Postni krem nije izuzetak: priprema se od jednostavnih sastojaka poput brašna, vode, meda ili šećera, uz dodatak prirodnih aroma poput cimeta i limuna, stvarajući poslasticu koja hrani telo i umiruje dušu.
Shutterstock
Med je gotovo obavezan sastojak svetogorskih poslastica
Svetogorski krem
Sastojci:
1 litar vode (može se koristit biljno mleko: bademovo ili kokosovo)
6 kašika brašna
5 kašika meda
1 kašičica ekstrakta vanile
Rendana korica jednog limuna
1 kašičica cimeta
2 kašike maslinovog ulja (ako je post na ulju)
Orašasti plodovi i cimet za posipanje (po želji)
Shutterstock
Svetogorski krem idealna je poslastica za dane posta, ali i za vegetarijance i vegane
Priprema:
U šerpu sipati vodu ili biljno mleko i zagrejati na umerenoj vatri. U činiji razmutiti brašno u malo hladne vode kako bi se izbeglo stvaranje grudvica. Dodati mešavinu u zagrejanu tečnost, neprestano mešajući žicom kako bi se sprečilo lepljenje. Ubaciti med, vanilu, rendanu limunovu koricu i cimet. Nastaviti mešanje dok se smesa ne zgusne i ne dobije kremastu teksturu.
Ako se koristi maslinovo ulje, dodati ga na kraju za još mekšu strukturu. Kada je krem gotov, rasporediti ga u čaše ili činije i ostaviti da se ohladi. Pre serviranja, po želji, posuti orašastim plodovima i cimetom.
Nutritivna vrednost
Postni krem je lagan i zdrav desert. Brašno ili gustin obezbeđuju ugljene hidrate koji daju energiju, dok je med bogat antioksidansima i korisnim enzimima. Limun dodaje vitamin C, a cimet poseduje protivupalna svojstva. Umesto šećera može se koristiti javorov sirup ili sirup od rogača za prirodniju slatkoću.
Manastirske varijacije
U pojedinim manastirima, postni krem se obogaćuje orašastim plodovima ili suvim voćem, poput suvog grožđa i smokava, čime dobija još složeniji ukus. Neke verzije uključuju i dodatak tahinija, koji obezbeđuje proteine i zdrave masti, čineći ovaj desert još hranljivijim.
shutterstock.com
U pojedinim manastirima, postni krem se obogaćuje orašastim plodovima
Duhovna i gastronomska dimenzija
Za monahe, hrana nije samo fizička potreba već i duhovno iskustvo. Jednostavan način pripreme odražava uzdržanje, poniznost i zahvalnost Bogu za darove prirode. Iako jednostavan, postni krem obiluje mirisima i ukusima koji zadovoljavaju ne samo telo, već i dušu.
Poslastica za sve sezone
Iako je posebno omiljen tokom perioda posta, ovaj krem se može konzumirati tokom cele godine kao lagan i zdrav desert, bez teških masti i veštačkih dodataka. Bilo kao doručak ili poslastica posle laganog obroka, pruža slatko uživanje kroz čiste i hranljive sastojke.
Postni krem sa Svete gore jedan je od onih deserata koji podsećaju da jednostavnost sastojaka može stvoriti izuzetne ukuse, dok nas istovremeno povezuje sa dugom tradicijom posta i duhovnog života.
Ove poslastice izdvajaju se po intenzivnim ukusima i jedinstvenim tradicijama koje ih prate. Od kolača sa medom i orasima do čokoladnog rolata, svaki recept nosi autentični pečat Atosa, gde se smirenost i duhovnost ogledaju i u svakodnevnoj ishrani monaha.
U svetogorskim manastirima, gde se vekovima neguje umetnost pripreme posnih jela, jednostavni sastojci postaju specijaliteti bogati ukusima i duhovnim značenjem. Otkrijte recept za jelo koje Svetogorci nazivaju „sfungato“ – monaški specijalitet pripreman s pažnjom, uz poseban dodatak koji mu daje osvežavajuću aromu.
U danima posta, ali i kada post nije obavezan, halva od tahinija i meda pruža zdravu i bogatu alternativu industrijskim slatkišima – bez aditiva, bez veštačkih aroma, sa dubokom duhovnom porukom u svakom zalogaju.
Poslednji ispraćaj sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Promenljiv početak i fiksni završetak čine ovaj post posebnim u crkvenom kalendaru, a njegova suština ne iscrpljuje se u jelovniku - naglasak je na unutrašnjem preobražaju, molitvi i pričešću kao središtu hrišćanskog života.
U besedi Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog za četvrtak 3. sedmice po Vaskrsu otvara se pitanje koje ne nudi utehu, već suočavanje sa silama koje nadilaze ljudsku prirodu.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Prepodobnog Simeona Persijskog po starom i Svetog prepodobnog Jakova Ispovednika po novom kalendaru. Katolici obeležavaju spomendan Svetog Pija V, dok Jevreji i muslimani nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Bez miksera, bez čekanja i bez raskoši, ovaj recept čuva duh porodičnih okupljanja i dana kada crkveni kalendar dopušta da se radost podeli i kroz desert koji nije postan.
Otkrijte izuzetnu manastirsku poslasticu, u kojoj se med, orasi i pomorandža pretvaraju u slatki ritual koji spaja jednostavnost i duh monaške tradicije.
Otkrivamo kako monasi u srpskoj carskoj lavri pripremaju svoje čuvene posne rezance, zašto se u ovom jelu hleb nikada ne baca i kako ga možete obogatiti mirisom tartufa ili vrganja.
Desert iz hercegovačkog kraja nastaje spajanjem voćnog namaza, brašna i vode, zatim se kratko peče i preliva toplim šećernim sirupom, čime dobija prepoznatljivu tamnu aromu.
Eparhija zagrebačko-ljubljanska ne ostavlja prostor za relativizaciju – traži odgovornost, upozorava na posledice i ukazuje da je pogođeno nešto mnogo dublje od same svetinje
Dobrun kod Višegrada krije priču o monasima, carevima, razaranjima i obnovama koje prkose vremenu, mesto gde se slojevi istorije ne čitaju, nego osećaju pod nogama i u tišini zidova.
U razgovoru koji nadilazi uobičajene novinarske priče, otac Dimitrije govori o smislu praznovanja, o radosti koja ne prolazi i o tome zašto se Vaskrs ne objašnjava, već prepoznaje u životu, odnosima i svakodnevnim susretima vernika.
Od dovratnika do vitrine, neke navike u rasporedu svetinja potiču iz pogrešnih tumačenja, a prema učenju Crkve, mesto koje im dajemo otkriva koliko razumemo njihovu pravu ulogu u svakodnevnom životu.
Dok je javnost gledala glamur, iza zatvorenih vrata vodila se tiha borba za starateljstvo, pravo na izbor i detinjstvo oslobođeno uticaja kontroverzne verske organizacije kojoj je bivši suprug glumice Kejti Holms ostao veran.
U strahu od nove državne podele i potrage za sigurnim osloncem, deo stanovnika dalmatinskog ostrva prešao je u pravoslavnu veru, što je pokrenulo niz reakcija, sukoba i dugotrajan proces koji će se završiti tek posle Drugog svetskog rata.
