U danima posta, ali i kada post nije obavezan, halva od tahinija i meda pruža zdravu i bogatu alternativu industrijskim slatkišima – bez aditiva, bez veštačkih aroma, sa dubokom duhovnom porukom u svakom zalogaju.
U manastirskim trpezama, gde se svakodnevno prosvećuju duša i telo kroz molitvu i post, nastaju recepti koji hrane ne samo stomak, već i srce. Jedna takva poslastica, bez trunke šećera, dolazi sa Svete gore – iz srca monaške svakodnevice koja nas uči uzdržanju, skromnosti i čistoti. Halva sa tahinijem i medom, posna, ali raskošna u duhovnoj simbolici i hranljivoj vrednosti, savršena je za dane kada Crkva poziva na post, ali i za one u kojima biramo zdraviji i smisleniji način ishrane. U vremenu kada nas industrijski slatkiši obasipaju aditivima i veštačkim ukusima, ova drevna receptura nudi povratak jednostavnosti i blagosti – put ka istinskoj slasti života.
Sastojci:
1 šolja tahinija
1/2 šolje meda
1 šolja krupno seckanih oraha (ili drugog orašastog voća po izboru)
1 šolja suvog grožđa ili sitno seckanog suvog voća
1 kašičica cimeta
1/2 kašičice mlevenog karanfilića (po želji)
Rendana kora jedne pomorandže (po želji)
Shutterstock/New Africa
Spravljena po monaškom receptu, alva je savršena za dane posta, ači i za sve koji izbegavaju rafinisani šećer
Priprema:
U jednoj činiji dobro sjedinite tahini i med dok ne dobijete glatku i homogenu smesu. Umutite u smesu orahe, suvo grožđe ili seckano suvo voće, cimet, karanfilić i rendanu koru pomorandže (ako je koristite). Mešajte dok se svi sastojci ne sjedine.
Smesu sipajte u kvadratni ili pravougaoni pleh, odnosno u silikonski kalup, i dobro je pritisnite spatulom ili kašikom kako bi se poravnala. Stavite pleh u frižider i ostavite da odstoji najmanje 2–3 sata, dok halva ne očvrsne. Isecite je na kvadratiće i poslužite.
Ova alva je bogata hranljivim sastojcima i prirodnim zaslađivačima, što je čini idealnom za post, ali i za sve koji izbegavaju rafinisani šećer.
Umesto traženja zamena za slatkiše kojima smo navikli da se prejedamo, post je prilika da se vratimo iskonskim vrednostima – skromnosti, jednostavnosti i hrani koja donosi blagostanje. Ovaj brz i zdrav kolač prava je riznica hranljivih sastojaka i lekovitih svojstava!
Spoj duhovnosti i kulinarstva dolazi iz srca pravoslavne tradicije, sa Svete gore, gde se pravi hleb koji donosi prirodnu slatkoću, bogatstvo ukusa i nežnu teksturu, a savršen je za post i sve koji uživaju u zdravim, domaćim specijalitetima.
Uz samo nekoliko sastojaka i malo strpljenja, otkrijte jednostavan način pripreme krofni koje su vekovima deo monaške trpeze – savršene za dane posta i trenutke kada želite da osetite toplinu prave domaće poslastice.
U starim srpskim domovima kaše su bile osnov svakodnevne ishrane. Donosimo recept za hranljivu i postnu poslasticu od ovsenih pahuljica i brusnice, savršenu za svako doba godine.
Dok se rešenja traže u brzom olakšanju i spoljnim sredstvima, pouka jednog od najvećih srpskih duhovnika 20. veka ukazuje na dublji uzrok unutrašnje praznine i put ka njenom prevazilaženju.
U crkvi Sabora srpskih svetitelja oštećene ikone na časnom prestolu na Pobusani ponedeljak, policija obavila uviđaj dok se čeka odgovor ko stoji iza ovog bogohilnog čina.
U kratkim poukama blaženopočivšeg patrijarha srpskog sabrana je cela jevanđelska mera života, koja jasno razdvaja istinsko svedočenje od praznog izgovaranja i podseća šta će na kraju zaista biti važno.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Ne morate se odricati bogatih ukusa ni tokom posta – kombinacija crvenog pasulja, prepečenih oraha i začina trpezu će učiniti bogatom vitaminima i vlaknima.
Kopriva, pirinač i jaja pretvaraju se u skroman, ali snažan obrok za dane bez strogog posta – jelo koje neguje telo i vraća meru u svakodnevnoj ishrani.
Spora priprema u zemljanoj posudi donosi bogat ukus mesa i povrća, decenijama prisutan na ramazanskim soframa i porodičnim okupljanjima širom Bosne i regiona.
Stari recept od nekoliko sastojaka, sa tragom koji vodi od Mediterana do vojvođanskih kuhinja, ponovo budi toplinu doma i pretvara svako okupljanje u trenutak koji se pamti.
Dobrun kod Višegrada krije priču o monasima, carevima, razaranjima i obnovama koje prkose vremenu, mesto gde se slojevi istorije ne čitaju, nego osećaju pod nogama i u tišini zidova.
U razgovoru koji nadilazi uobičajene novinarske priče, otac Dimitrije govori o smislu praznovanja, o radosti koja ne prolazi i o tome zašto se Vaskrs ne objašnjava, već prepoznaje u životu, odnosima i svakodnevnim susretima vernika.
Hram ispunjen do poslednjeg mesta, deca u prvom planu, osveštana jaja kao dar radosti i liturgija koju je služio protojerej Dejan Vojisavljević učinili su da praznični dan preraste u snažno iskustvo zajedništva i vere.
Od prvog znaka krsta na ulazu do pričešća i izlaska iz hrama, svaki pokret ima svoje značenje – zašto su tišina, pažnja i unutrašnja sabranost ključni i šta vernici najčešće rade pogrešno, a da toga nisu ni svesni.
