Ove subote pravoslavni vernici širom srpskih zemalja okupljaju se u hramovima i na grobljima da upale sveće i pomole se za svoje preminule, verujući da molitva spaja žive i upokojene u ljubavi Hristovoj.
Zadušnice su dan posvećen molitvama za pokoj duša naših preminulih srodnika. U Crkvi se uvek molimo i za žive i za one koji su se upokojili, koji su u Bogu živi, jer Gospod Isus Hristos jeste Bog živih — svi su u Njemu živi: i oni koji su u ovom svetu, i oni koji su već u naručju Božijem.
- U toku godine više puta svenarodno obavljamo zadušnice, a svake subote, pored ostalih bogosluženja, služi se i služba za upokojene. Međutim, nije samo subota dan posvećen molitvama za pokojne — u Crkvi se uvek molimo kako za žive, tako i za one koji su otišli iz ovoga sveta. To je potpuno u saglasnosti sa našom verom i sa Jevanđeljem, jer Gospod naš Isus Hristos bio je razapet na Veliki petak, a na Veliku subotu je počivao u grobu. Ta subota postala je osnova svake sledeće subote u godini — navodi se na sajtu Mitropolije crnogorsko-primorske.
U dan nedeljni Gospod je vaskrsao i doneo pobedu nad smrću, darovavši svima nama novi život, novu zajednicu, novo zajedništvo sa Bogom i jednih sa drugima. Pravoslavni hrišćani, ako su u prilici, svake subote treba da dođu u hram, zapale sveću i u molitvi se sete svojih pokojnih srodnika.
Veoma je važno da se zajedno pomolimo Bogu za sve i da osveštamo žito u spomen na one koji su preminuli u blagočestivoj veri pravoslavnoj. To nije samo čin sećanja, već izraz ljubavi i nade. Molitve su potrebne i onima koji su otišli od nas, ali i nama koji ostajemo, navodi dalje Mitropolija.
Treba da znamo da se i oni, pred licem Božijim, mole za nas. Oni su dobili slobodu da se obraćaju Gospodu, a mi se nadamo da će za sve one koji su kršteni, koji su sa verom živeli i koji su živeli u strahu Božijem, Gospod naći mesta u Carstvu nebeskom.
Mitrovdanske zadušnice, posle onih prolećnih — zadušnica pred Vaskršnji post — imaju poseban značaj u pravoslavnoj tradiciji. Kod nas se i na Vidovdan vrše posebni pomeni za pretke, kao i na miholjske zadušnice, i to je običaj koji postoji samo kod srpskog naroda.
Mitrovdanske i prolećne zadušnice su sveopšte, dani opšte molitve i sabornosti. Na dan zadušnica u hramovima se služi Sveta Liturgija, a tada sveštenik vinom preliva žito u znak sećanja i nade u vaskrsenje. Posle službe vernici odlaze do grobova svojih pokojnika, pale sveće, dok sveštenik obavlja obred i okadi grobove.
Ako su naši pokojnici sahranjeni daleko i nije moguće otići na njihove grobove, čitav obred se molitveno obavlja u hramu, jer molitva prevazilazi svaku daljinu — i zemaljsku i nebesku.
Na prazničnoj liturgiji u hramu Pokrova Presvete Bogorodice, poglavar Srpske pravoslavne crkve pozvao je vernike da svoj život utemelje na Hristu i u molitvi pronađu snagu i mir.
Naizgled obični svećnjaci sa dve i tri sveće nose poruku staru vekovima — kroz njih se otkriva tajna Hristovih priroda i Svete Trojice, ali i snaga vere koja osvetljava dušu.
Za Mitrovske zadušnice uvek bi pre izlaska na groblje trebalo otići na liturgiju.
U Hramu Svetog Save na Vračaru biće služen pomen nastradalima u nesreći na novosadskoj železničkoj stanici, ali i svim upokojenim pravoslavnim hrišćanima povodom Zadušnica.
Pripremite ove nežne kolačiće po receptu koji se čuva generacijama i otkrijte kako svaki zalogaj može da probudi sećanja, poveže porodicu i upotpuni praznično slavlje.
Sabrani verni narod zajedno sa državnim zvaničnicima u tišini i molitvi odali poštovanje stradalima dok su patrijarhove reči o miru i jedinstvu dirnule srca svih prisutnih.
Na Mitrovdanske zadušnice vernici se sabiraju u molitvi za svoje upokojene, a paroh budvanski otac Slobodan Lukić podseća da pravu vrednost ovog dana ne čine običaji ni sujeverje, već molitva, liturgija i sećanje.
Ove subote pravoslavni vernici širom srpskih zemalja okupljaju se u hramovima i na grobljima da upale sveće i pomole se za svoje preminule, verujući da molitva spaja žive i upokojene u ljubavi Hristovoj.
U besedi za 21. subotu po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički podseća da samo Bog ostaje živ i krepak, a da svaka duša prepoznaje tu istinu u sopstvenoj žeđi.
U kuhinjama pravoslavnih domaćica, ova čorba se pripremala s ljubavlju – za praznike, slave i nedeljne porodične ručkove. Sada je pravo vreme da je ponovo otkrijete i spremite po originalnom receptu iz tradicije srpske kuhinje.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Od pažljivo prženog luka do mirisa ljute paprika - otkrijte tajnu starinskog monaškog ribljeg paprikaša koji spaja duh pravoslavnog života i prazničnih trpeza.
Skromne namirnice, otmen ukus – manastirski zapis iz 1855. godine vraća na trpezu zalogaj koji je nekada krasilo srpsko dvorsko posluženje.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Na Mitrovdanske zadušnice vernici se sabiraju u molitvi za svoje upokojene, a paroh budvanski otac Slobodan Lukić podseća da pravu vrednost ovog dana ne čine običaji ni sujeverje, već molitva, liturgija i sećanje.
Na dan kada se odaje počast preminulima, pravoslavni vernici iz severnog dela Kosovske Mitrovice kreću u emotivno putovanje ka grobovima svojih voljenih, prevazilazeći etničke podele i obnavljajući vezu s prošlošću na mestima koja su svedoci patnje i nade.
One koji su daleko od grobova svojih najdražih, Srpska pravoslavna crkva upućuje da posete najbliži hram, prisustvuju liturgiji, zapale sveće i pomole se kako bi osetili duhovnu bliskost i poštovanje prema onima koji više nisu sa nama.
Grobovi u južnom delu Kosovske Mitrovice svedoče o duhovnoj i fizičkoj borbi Srba koji čuvaju uspomene na svoje najmilije uprkos razaranju i svim nedaćama.
Na Mitrovdanske zadušnice vernici se sabiraju u molitvi za svoje upokojene, a paroh budvanski otac Slobodan Lukić podseća da pravu vrednost ovog dana ne čine običaji ni sujeverje, već molitva, liturgija i sećanje.
Posle trideset godina, prepodobni Prohor se u snu javio caru Diogenu i opomenuo ga rečima: "Zašto, Diogene, zaboravi svoje pređašnje haljine i mene starca? Postaraj se da mi podigneš makar mali hram".
Za Mitrovske zadušnice uvek bi pre izlaska na groblje trebalo otići na liturgiju.
Srpska pravoslavna crkva 31. oktobra proslavlja dvojicu velikih svetitelja: apostola koji je Jvanđeljem dotakao srca ljudi i mitropolita koji je verom i mudrošću ujedinio narod Crne Gore.
Sabrani verni narod zajedno sa državnim zvaničnicima u tišini i molitvi odali poštovanje stradalima dok su patrijarhove reči o miru i jedinstvu dirnule srca svih prisutnih.
Uz nekoliko sastojaka i malo strpljenja, svaka domaćica može da oblikuje ruže, listiće i cvetove od testa koji će slavski kolač pretvoriti u istinski simbol vere, lepote i porodičnog blagoslova.
Na blagoslovenom mestu gde se spajaju Dunav i Sava, patrijarh srpski služio je liturgiju i predvodio litiju do kapele Svete Petke, pozvavši vernike da se saberu u veri i Hristovu reč postave kao temelj života.
Od molitava za zdravlje i porodičnu sreću do isceljenja koja se prepričavaju generacijama — žene širom Srbije svedoče kako im je Sveta Petka vratila snagu, veru i mir u srcu.
U Apostolskoj palati predsednik Hrvatske uručio papi kopiju glagoljskog misala iz 1483. godine i uputio poziv Svetom Ocu da poseti Hrvatsku.
Vernici često veruju da izbor venčanog prstena odlučuje o bračnom životu, ali protojerej Andrej Efanov objašnjava zašto prava snaga braka leži u molitvi, ljubavi i međusobnom poštovanju, a ne u spoljašnjim simbolima.
Suština ovog čina nije u spoljašnjoj formi i pravilima, već u iskrenosti molitve i ljubavi s kojom se sveća pali.
