One koji su daleko od grobova svojih najdražih, Srpska pravoslavna crkva upućuje da posete najbliži hram, prisustvuju liturgiji, zapale sveće i pomole se kako bi osetili duhovnu bliskost i poštovanje prema onima koji više nisu sa nama.
Danas su Mitrovske zadušnice, dan kada pravoslavni vernici širom sveta posećuju groblja, noseći cveće i paleći sveće za pokoj duša svojih najmilijih koji više nisu među nama. Ovaj sveti dan posvećen je duhovnom povezivanju s preminulima, uz molitve za njihov mir i večni život. Međutim, mnogi nisu u prilici da posete grobove svojih najdražih – bilo zbog daljine, zdravstvenih razloga ili drugih životnih okolnosti – pa se postavlja pitanje kako pravilno obeležiti Zadušnice u takvim situacijama.
Shutterstock
One koji su daleko od grobova svojih najdražih, Srpska pravoslavna crkva upućuje da posete najbliži hram, prisustvuju liturgiji, zapale sveće i pomole se
Prema učenju Srpske pravoslavne crkve, suština Zadušnica nije samo fizička poseta groblju, već čin prisutnosti u molitvi i veri. Vernici koji nisu u mogućnosti da obiđu grobove svojih bližnjih pozvani su da odu u svoju parohijsku ili najbližu crkvu na liturgiju, zapale sveće za pokoj duše i pomole se za upokojene. Kroz ovu molitvu, koja predstavlja duhovni most između živih i preminulih, vernici izražavaju zahvalnost, ljubav i poštovanje prema onima koji su otišli, moleći se za njihovo spasenje i mir.
Zadušnice su vreme kada vernici prizivaju Božiju milost za duše preminulih, moleći da im Bog podari mesto svetlosti i odmora, oslobođeno patnje i tuge. Odlaskom u crkvu i paljenjem sveće, i oni koji su daleko od grobova najmilijih ostvaruju duboku vezu s njihovim dušama, u nadi da će se jednoga dana susresti u carstvu nebeskom.
Shutterstock
Molitvenik
Molitva za upokojene, koju vernici danas izgovaraju, poziva Boga da primi duše onih koji su preminuli „u nadi na vaskrsenje u život večni“, oprosti im sve grehe i podari im večni spokoj:
"Pomeni, Gospode, oce i braću, majke i sestre naše usnule u nadi na vaskrsenje u život večni, i sve upokojene u pobožnosti i veri, i oprosti im svako sagrešenje, hotimično i nehotimično, što sagrešiše rečju, delom ili mišlju. Useli ih u mesta svetla, u mesta svežine, u mesta odmora, odakle odbeže svaka muka, žalost i uzdisanje, gde gledanje lica tvoga veseli sve od veka svete tvoje.
Daruj im carstvo tvoje i učešće u neiskazanim i večnim tvojim dobrima, i naslađivanje u tvom beskonačnom i blaženom životu. Jer si ti život i vaskrsenje i pokoj usnulih slugu tvojih, Hriste, Bože naš, i tebi slavu uznosimo sa bespočetnim tvojim Ocem i presvetim, blagim i životvornim tvojim Duhom, sada i uvek i u vekove vekova. Amin."
Tako, kroz reči molitve, pravoslavni vernici izražavaju nadu u večni život i radost u Carstvu Božjem, podsećajući sebe na prolaznost ovog sveta i večnost ka kojoj svi stremimo. Zadušnice nas podsećaju da naši pokojni nisu zaboravljeni, jer molitva nadilazi prostor i vreme, povezujući nas u duhovnom jedinstvu.
Dva dana nakon smrti, kako naglašava protojerej-stavrofor profesor doktor Vladimir Stupar, duša pokojnika luta, obilazi ona mesta koja je volela i posećivala tokom života. Ona se oslobađa time, ističe, tereta telesnosti i postaje pokretljiva da velikom brzinom pređe s jednog mesta na drugo.
Posle velike tragedije na železničkoj stanici u Novom Sadu, Crkva poziva na humanost i pomoć povređenima, posebno za rezerve krvnih grupa koje su pri kraju.
Nesreća na novosadskoj železničkoj stanici potresla je Srbiju i pravoslavni svet. Mitropolit volokolamski Antonije uputio je reči utehe i podrške, pridružujući se patrijarhu Porfiriju i ruskoj crkvi u molitvama za nastradale i njihove porodice.
Nakon strašne nesreće na novosadskoj železničkoj stanici, građani neprestano dolaze, paleći sveće i moleći se za pokoj duša i ozdravljenje povređenih. Dok Srbija tuguje, ikona Belog anđela s natpisom “Za pokoj duša stradalih” postala je simbol nade i sećanja.
U razmišljanju za petak četvrte sedmice po Vaskrsu, veliki duhovnik 19. Veka jasno poručuje: Hristos je Početak, a Crkva Njegov sled. Ko god pokušava da menja taj poredak, gubi put spasenja.
Oni su bili muž i žena, koji su dvadeset dana nakon venčanja, za vreme vladavine Dioklecijana, izvedeni pred sud, pred tivaidskog namesnika Ariana, zbog hrišćanske vere.
U Beogradu je otvorena postavka „Služitelj mira i ljubavi“ povodom 80 godina od upokojenja Svetog Dositeja Vasića, duhovnog gorostasa koji je verom i hrabrošću ostao uz narod i Crkvu u najmračnijim vremenima.
Neprimereno topli tonovi u izjavama pojedinih pravoslavnih jerarha upućenih novom papi, izazvali su buru među vernicima i teolozima, koji sve glasnije upozoravaju na opasnost od zamućivanja identiteta i odstupanja od Svetog Predanja.
U vreme strogog posta često ponestane ideja za ukusne obroke na vodi. Donosimo autentičan recept za paštetu od belog pasulja – kremastu, zasitnu i punu ukusa!
Uoči druge godišnjice od tragedije koja je odnela 57 života, otac Hristodulos Papaioanu kaže da je kroz ovaj neverojatan gubitak pronašao snagu da se nosi s patnjom.
Ne morate se odricati bogatih ukusa ni tokom posta – kombinacija crvenog pasulja, prepečenih oraha i začina trpezu će učiniti bogatom vitaminima i vlaknima.
Uvođenje obaveznog ličnog broja u Grčkoj izazvalo je burnu reakciju monaške zajednice sa Atosa, koja upozorava da bi digitalno povezivanje podataka svakog građanina moglo ugroziti versku slobodu i privatnost.
Na dan kada se odaje počast preminulima, pravoslavni vernici iz severnog dela Kosovske Mitrovice kreću u emotivno putovanje ka grobovima svojih voljenih, prevazilazeći etničke podele i obnavljajući vezu s prošlošću na mestima koja su svedoci patnje i nade.
Na liturgiji u Patrijaršijskoj kapeli Svetog Simeona, blaženopočivši patrijarh srpski je podsetio da molitva za upokojene nije samo tuga, već i izraz ljubavi, nade i duhovnog zajedništva koje traje kroz vekove.
U svojoj najpoznatijoj knjizi, Sveti Teofan Zatvornik za sedmu subotu posle Vaskrsa, dan uoči Pedesetnice, ističe važnost pominjanja preminulih u molitvama, kao dela milostinje i duhovne brige.
U razmišljanju za petak četvrte sedmice po Vaskrsu, veliki duhovnik 19. Veka jasno poručuje: Hristos je Početak, a Crkva Njegov sled. Ko god pokušava da menja taj poredak, gubi put spasenja.
Neprimereno topli tonovi u izjavama pojedinih pravoslavnih jerarha upućenih novom papi, izazvali su buru među vernicima i teolozima, koji sve glasnije upozoravaju na opasnost od zamućivanja identiteta i odstupanja od Svetog Predanja.
U manastiru Devič na Kosmetu, gde počivaju mošti Svetog Joanikija, zabeleženo je svedočanstvo iz Prvog svetskog rata koje je ostavio Sveti Nikolaj Žički – o tome kako se Božija pravda sručila na ruku podignutu protiv svetinje.
Ove crkve svedoče o različitosti izraza hrišćanske vere kroz vreme i prostor. Bilo da su uklesane u stenu, sagrađene od kostiju ili skrivene u drvetu, sve one predstavljaju mesto susreta čoveka sa Bogom – u tišini, divljenju i molitvi.
