One koji su daleko od grobova svojih najdražih, Srpska pravoslavna crkva upućuje da posete najbliži hram, prisustvuju liturgiji, zapale sveće i pomole se kako bi osetili duhovnu bliskost i poštovanje prema onima koji više nisu sa nama.
Danas su Mitrovske zadušnice, dan kada pravoslavni vernici širom sveta posećuju groblja, noseći cveće i paleći sveće za pokoj duša svojih najmilijih koji više nisu među nama. Ovaj sveti dan posvećen je duhovnom povezivanju s preminulima, uz molitve za njihov mir i večni život. Međutim, mnogi nisu u prilici da posete grobove svojih najdražih – bilo zbog daljine, zdravstvenih razloga ili drugih životnih okolnosti – pa se postavlja pitanje kako pravilno obeležiti Zadušnice u takvim situacijama.
Shutterstock
One koji su daleko od grobova svojih najdražih, Srpska pravoslavna crkva upućuje da posete najbliži hram, prisustvuju liturgiji, zapale sveće i pomole se
Prema učenju Srpske pravoslavne crkve, suština Zadušnica nije samo fizička poseta groblju, već čin prisutnosti u molitvi i veri. Vernici koji nisu u mogućnosti da obiđu grobove svojih bližnjih pozvani su da odu u svoju parohijsku ili najbližu crkvu na liturgiju, zapale sveće za pokoj duše i pomole se za upokojene. Kroz ovu molitvu, koja predstavlja duhovni most između živih i preminulih, vernici izražavaju zahvalnost, ljubav i poštovanje prema onima koji su otišli, moleći se za njihovo spasenje i mir.
Zadušnice su vreme kada vernici prizivaju Božiju milost za duše preminulih, moleći da im Bog podari mesto svetlosti i odmora, oslobođeno patnje i tuge. Odlaskom u crkvu i paljenjem sveće, i oni koji su daleko od grobova najmilijih ostvaruju duboku vezu s njihovim dušama, u nadi da će se jednoga dana susresti u carstvu nebeskom.
Shutterstock
Molitvenik
Molitva za upokojene, koju vernici danas izgovaraju, poziva Boga da primi duše onih koji su preminuli „u nadi na vaskrsenje u život večni“, oprosti im sve grehe i podari im večni spokoj:
"Pomeni, Gospode, oce i braću, majke i sestre naše usnule u nadi na vaskrsenje u život večni, i sve upokojene u pobožnosti i veri, i oprosti im svako sagrešenje, hotimično i nehotimično, što sagrešiše rečju, delom ili mišlju. Useli ih u mesta svetla, u mesta svežine, u mesta odmora, odakle odbeže svaka muka, žalost i uzdisanje, gde gledanje lica tvoga veseli sve od veka svete tvoje.
Daruj im carstvo tvoje i učešće u neiskazanim i večnim tvojim dobrima, i naslađivanje u tvom beskonačnom i blaženom životu. Jer si ti život i vaskrsenje i pokoj usnulih slugu tvojih, Hriste, Bože naš, i tebi slavu uznosimo sa bespočetnim tvojim Ocem i presvetim, blagim i životvornim tvojim Duhom, sada i uvek i u vekove vekova. Amin."
Tako, kroz reči molitve, pravoslavni vernici izražavaju nadu u večni život i radost u Carstvu Božjem, podsećajući sebe na prolaznost ovog sveta i večnost ka kojoj svi stremimo. Zadušnice nas podsećaju da naši pokojni nisu zaboravljeni, jer molitva nadilazi prostor i vreme, povezujući nas u duhovnom jedinstvu.
Dva dana nakon smrti, kako naglašava protojerej-stavrofor profesor doktor Vladimir Stupar, duša pokojnika luta, obilazi ona mesta koja je volela i posećivala tokom života. Ona se oslobađa time, ističe, tereta telesnosti i postaje pokretljiva da velikom brzinom pređe s jednog mesta na drugo.
Posle velike tragedije na železničkoj stanici u Novom Sadu, Crkva poziva na humanost i pomoć povređenima, posebno za rezerve krvnih grupa koje su pri kraju.
Nesreća na novosadskoj železničkoj stanici potresla je Srbiju i pravoslavni svet. Mitropolit volokolamski Antonije uputio je reči utehe i podrške, pridružujući se patrijarhu Porfiriju i ruskoj crkvi u molitvama za nastradale i njihove porodice.
Nakon strašne nesreće na novosadskoj železničkoj stanici, građani neprestano dolaze, paleći sveće i moleći se za pokoj duša i ozdravljenje povređenih. Dok Srbija tuguje, ikona Belog anđela s natpisom “Za pokoj duša stradalih” postala je simbol nade i sećanja.
Dok nama korica hleba izgleda obično, negde daleko njena vrednost može značiti nadu – pouka omiljenog srpskog patrijarha otvara oči i srce na ono što svakodnevno zanemarujemo.
Jedan neizgovoren pozdrav, neznatna laž ili hladan stav mogu pokrenuti lanac događaja koji menja sudbine – otac Markel (Pabuk) objašnjava kako pokajanje i molitva štite dušu od nevidljivih zala.
U pouci otac Nektarije (Morozov) govori o greškama koje izranjaju iz brzopletosti i objašnjava zašto je jedna duhovna navika ključna za svaki budući izbor.
Od pažljivo prženog luka do mirisa ljute paprika - otkrijte tajnu starinskog monaškog ribljeg paprikaša koji spaja duh pravoslavnog života i prazničnih trpeza.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Nekada nezaobilazna na prazničnim trpezama, ova poslastica se pravila sa strpljenjem i ljubavlju — donosimo autentičan recept koji će vaš dom ispuniti toplinom i mirisom svečanosti.
Na dan kada se odaje počast preminulima, pravoslavni vernici iz severnog dela Kosovske Mitrovice kreću u emotivno putovanje ka grobovima svojih voljenih, prevazilazeći etničke podele i obnavljajući vezu s prošlošću na mestima koja su svedoci patnje i nade.
Na liturgiji u Patrijaršijskoj kapeli Svetog Simeona, blaženopočivši patrijarh srpski je podsetio da molitva za upokojene nije samo tuga, već i izraz ljubavi, nade i duhovnog zajedništva koje traje kroz vekove.
U svojoj najpoznatijoj knjizi, Sveti Teofan Zatvornik za sedmu subotu posle Vaskrsa, dan uoči Pedesetnice, ističe važnost pominjanja preminulih u molitvama, kao dela milostinje i duhovne brige.
Dok nama korica hleba izgleda obično, negde daleko njena vrednost može značiti nadu – pouka omiljenog srpskog patrijarha otvara oči i srce na ono što svakodnevno zanemarujemo.
Jedan neizgovoren pozdrav, neznatna laž ili hladan stav mogu pokrenuti lanac događaja koji menja sudbine – otac Markel (Pabuk) objašnjava kako pokajanje i molitva štite dušu od nevidljivih zala.
U pouci otac Nektarije (Morozov) govori o greškama koje izranjaju iz brzopletosti i objašnjava zašto je jedna duhovna navika ključna za svaki budući izbor.
Od prenosa posmrtnih ostataka pesnika iz Amerike do današnje uloge hrama na Crkvini kao duhovnog i kulturnog središta – priča o svetinji koja je postala znak prepoznavanja Trebinja.
U najvećoj medicinskoj ustanovi u zemlji proslavljena je krsna slava, a priča o hramu koji je preživeo rat, zaborav i preobražaj u mrtvačnicu otkriva koliko je ovo mesto važno za bolesnike, lekare i grad.
Kad su mu rekli da je jedina šansa transplantacija srca, brat Goran nije odustao. Iz bolničke sobe krenuo je na put duhovnog isceljenja ka Hilandaru, gde je pronašao snagu za novi život.
Na trpezi ljubavi u porti Crkve Ružica, poglavar Srpske pravoslavne crkve poručio je vernicima da najveća bitka svakog čoveka nije spoljašnja, već u srcu.
Sa kapacitetom od oko 1.300 mesta, prostranom kupolom visokom gotovo 50 metara i zadivljujućim unutrašnjošću, ostavlja snažan utisak već pri prvom koraku u njenu unutrašnjost.
