One koji su daleko od grobova svojih najdražih, Srpska pravoslavna crkva upućuje da posete najbliži hram, prisustvuju liturgiji, zapale sveće i pomole se kako bi osetili duhovnu bliskost i poštovanje prema onima koji više nisu sa nama.
Danas su Mitrovske zadušnice, dan kada pravoslavni vernici širom sveta posećuju groblja, noseći cveće i paleći sveće za pokoj duša svojih najmilijih koji više nisu među nama. Ovaj sveti dan posvećen je duhovnom povezivanju s preminulima, uz molitve za njihov mir i večni život. Međutim, mnogi nisu u prilici da posete grobove svojih najdražih – bilo zbog daljine, zdravstvenih razloga ili drugih životnih okolnosti – pa se postavlja pitanje kako pravilno obeležiti Zadušnice u takvim situacijama.
Shutterstock
One koji su daleko od grobova svojih najdražih, Srpska pravoslavna crkva upućuje da posete najbliži hram, prisustvuju liturgiji, zapale sveće i pomole se
Prema učenju Srpske pravoslavne crkve, suština Zadušnica nije samo fizička poseta groblju, već čin prisutnosti u molitvi i veri. Vernici koji nisu u mogućnosti da obiđu grobove svojih bližnjih pozvani su da odu u svoju parohijsku ili najbližu crkvu na liturgiju, zapale sveće za pokoj duše i pomole se za upokojene. Kroz ovu molitvu, koja predstavlja duhovni most između živih i preminulih, vernici izražavaju zahvalnost, ljubav i poštovanje prema onima koji su otišli, moleći se za njihovo spasenje i mir.
Zadušnice su vreme kada vernici prizivaju Božiju milost za duše preminulih, moleći da im Bog podari mesto svetlosti i odmora, oslobođeno patnje i tuge. Odlaskom u crkvu i paljenjem sveće, i oni koji su daleko od grobova najmilijih ostvaruju duboku vezu s njihovim dušama, u nadi da će se jednoga dana susresti u carstvu nebeskom.
Shutterstock
Molitvenik
Molitva za upokojene, koju vernici danas izgovaraju, poziva Boga da primi duše onih koji su preminuli „u nadi na vaskrsenje u život večni“, oprosti im sve grehe i podari im večni spokoj:
"Pomeni, Gospode, oce i braću, majke i sestre naše usnule u nadi na vaskrsenje u život večni, i sve upokojene u pobožnosti i veri, i oprosti im svako sagrešenje, hotimično i nehotimično, što sagrešiše rečju, delom ili mišlju. Useli ih u mesta svetla, u mesta svežine, u mesta odmora, odakle odbeže svaka muka, žalost i uzdisanje, gde gledanje lica tvoga veseli sve od veka svete tvoje.
Daruj im carstvo tvoje i učešće u neiskazanim i večnim tvojim dobrima, i naslađivanje u tvom beskonačnom i blaženom životu. Jer si ti život i vaskrsenje i pokoj usnulih slugu tvojih, Hriste, Bože naš, i tebi slavu uznosimo sa bespočetnim tvojim Ocem i presvetim, blagim i životvornim tvojim Duhom, sada i uvek i u vekove vekova. Amin."
Tako, kroz reči molitve, pravoslavni vernici izražavaju nadu u večni život i radost u Carstvu Božjem, podsećajući sebe na prolaznost ovog sveta i večnost ka kojoj svi stremimo. Zadušnice nas podsećaju da naši pokojni nisu zaboravljeni, jer molitva nadilazi prostor i vreme, povezujući nas u duhovnom jedinstvu.
Dva dana nakon smrti, kako naglašava protojerej-stavrofor profesor doktor Vladimir Stupar, duša pokojnika luta, obilazi ona mesta koja je volela i posećivala tokom života. Ona se oslobađa time, ističe, tereta telesnosti i postaje pokretljiva da velikom brzinom pređe s jednog mesta na drugo.
Posle velike tragedije na železničkoj stanici u Novom Sadu, Crkva poziva na humanost i pomoć povređenima, posebno za rezerve krvnih grupa koje su pri kraju.
Nesreća na novosadskoj železničkoj stanici potresla je Srbiju i pravoslavni svet. Mitropolit volokolamski Antonije uputio je reči utehe i podrške, pridružujući se patrijarhu Porfiriju i ruskoj crkvi u molitvama za nastradale i njihove porodice.
Nakon strašne nesreće na novosadskoj železničkoj stanici, građani neprestano dolaze, paleći sveće i moleći se za pokoj duša i ozdravljenje povređenih. Dok Srbija tuguje, ikona Belog anđela s natpisom “Za pokoj duša stradalih” postala je simbol nade i sećanja.
Pred njihovim moštima vernici traže utehu i pomoć za sebe i svoje bližnje, mole se za zdravlje, izbavljenje iz nevolja i snagu da izdrže životna iskušenja, a njihove molitve prate duboku veru u Božiju milost.
U besedi za petak 12. sedmice po Duhovima, Vladika Nikolaj poredi ratove hrišćanskih i neznabožačkih naroda, a zatim mnogo dublje govori o sukobu koji čovek vodi sa sopstvenim strastima i o miru koji počinje u duši.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Na dan kada se odaje počast preminulima, pravoslavni vernici iz severnog dela Kosovske Mitrovice kreću u emotivno putovanje ka grobovima svojih voljenih, prevazilazeći etničke podele i obnavljajući vezu s prošlošću na mestima koja su svedoci patnje i nade.
Na liturgiji u Patrijaršijskoj kapeli Svetog Simeona, blaženopočivši patrijarh srpski je podsetio da molitva za upokojene nije samo tuga, već i izraz ljubavi, nade i duhovnog zajedništva koje traje kroz vekove.
Pred njihovim moštima vernici traže utehu i pomoć za sebe i svoje bližnje, mole se za zdravlje, izbavljenje iz nevolja i snagu da izdrže životna iskušenja, a njihove molitve prate duboku veru u Božiju milost.
U besedi za petak 12. sedmice po Duhovima, Vladika Nikolaj poredi ratove hrišćanskih i neznabožačkih naroda, a zatim mnogo dublje govori o sukobu koji čovek vodi sa sopstvenim strastima i o miru koji počinje u duši.
Nove pesme mitropolita zvorničko-tuzlanskog posvećene su svetiteljima, Presvetoj Bogorodici, monaškom životu, veri i duhovnom podvigu, a nastale su prema njegovim autorskim stihovima.
Pevačica je tokom privatne posete manastiru Varlam provela tri sata, upoznala se sa monaškim životom i zatražila savet o duhovnim pitanjima od starešine ovog drevnog središta Pravoslavne crkve.
Kada su se Mihajlo i Ana izgubili u šumi, neobičan drveni krstić i zvuk crkvenog zvona poveli su ih putem na kojem su otkrili da pomoć ponekad stiže onda kada joj se najmanje nadamo.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog Emilijana Ispovednika po starom, dok se po novom kalendaru obeležava Sveti apostol Tadej. Katolička crkva obeležava spomendan Svetog pape Pija X, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Reči svetogorskog starca o ljudskoj slabosti otkrivaju zašto jedan pad ne mora da bude kraj borbe, već trenutak iz kojeg se može izvući važna pouka za ono što dolazi.
Na prazničnoj liturgiji vernicima se obratio mitropolit dalmatinski Nikodim, pozvavši ih da ljubav prema Bogu potvrde brigom o bližnjima i da nastave tradiciju svojih predaka.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
