Nesreća na novosadskoj železničkoj stanici potresla je Srbiju i pravoslavni svet. Mitropolit volokolamski Antonije uputio je reči utehe i podrške, pridružujući se patrijarhu Porfiriju i ruskoj crkvi u molitvama za nastradale i njihove porodice.
Nemerljiva tuga je danas ispunila srca mnogih nakon tragičnog događaja na Železničkoj stanici u Novom Sadu, gde je urušavanje betonske nadstrešnice odnelo živote više od desetoro ljudi. Nesreća se dogodila u 11:50 časova, kada je nadstrešnica, zbog naglog obrušavanja, pala na ulaz stanice i izazvala smrtne posledice. Na mestu nesreće spasilačke ekipe i dalje neumorno rade na uklanjanju ruševina, dok se preživeli i povređeni bore za život u urgentnim ustanovama.
Povodom ovog teškog trenutka za Novi Sad i Srbiju, predsednik Odeljenja za spoljne crkvene veze Moskovske patrijaršije, mitropolit volokolamski Antonije, izrazio je saučešće mitropolitu bačkom Irineju. Saopštenje, koje odražava bratsku ljubav i saosećanje Ruske pravoslavne crkve, glasi:
Foto: SPC
Grb Odeljenja za spoljne crkvene veze Moskovske patrijaršije
„Vaše visokopreosveštenstvo, dragi vladiko! Sa bolom u srcu smo primili vest o tragičnom događaju na Železničkoj stanici u Novom Sadu, koji je prouzrokovao pogibiju i stradanje mnogih nevinih ljudi. Gospod Isus Hristos, Vaskrsenje i Život (Jov. 11, 25), da duše svih čiji je ovozemaljski put iznenada prekinut ovom katastrofom upokoji u večnim Svojim prebivalištima, gde nema bolesti, ni tuge, ni uzdisanja, da isceli rane svih povređenih i uteši one koji tuguju zbog smrti bližnjih.
Sa bratskom ljubavlju u Gospodu,
Predsednik Odeljenja za spoljne crkvene veze Moskovske patrijaršije,
Mitropolit volokolamski Antonije.”
Tokom večeri, saučešće povodom ove tragedije izjavio je i patrijarh srpski Porfirije, predvodeći molitve za duše nastradalih i za utehu njihovim porodicama. Od pomesnih pravoslavnih crkava, Ruska pravoslavna crkva je prva reagovala, izražavajući svoju bliskost i podršku srpskom narodu u ovim teškim trenucima.
Neka nas ova bolna tragedija podseti na značaj molitve i međusobne podrške u trenucima kada su reči nemoćne pred ranama. U veri pronalazimo utehu, a u Hristu, koji je „Vaskrsenje i Život,“ nadu da će duše preminulih naći mir u Carstvu nebeskom, gde nema tuge ni bola.
Trećina građana Rusije traži promene u obrazovnom sistemu, dok naučnik Aleksandr Anufrijenko objašnjava da se definicija čoveka kao bio-socijalnog bića, zasnovana na Darvinovoj teoriji, može smatrati nedovoljnom i potencijalno opasnom.
Sveštenik Trajko Vlajković sa Kosmeta, apelovao je na pravoslavne vernike da milosrđem i donacijama pomognu izgradnju gorionika u Hramu Svetog Cara Uroša, kako bi se očuvale freske i obezbedila bolja funkcionalnost svetinje.
Povodom nemerljivog gubitka života u strašnoj nesreći, poglavar Srpske pravoslavne crkve izrazio je duboko saučešće i molitveno stao uz porodice nastradalih, naglasivši važnost zajedništva i vere kao utehe u najtežim trenucima.
Posle velike tragedije na železničkoj stanici u Novom Sadu, Crkva poziva na humanost i pomoć povređenima, posebno za rezerve krvnih grupa koje su pri kraju.
Veliki svetitelj pravoslavlja upozoravao je da ljutnja ne povređuje samo druge ljude, već zarobljava i onoga koji joj se prepusti, a u njegovim rečima nalazi se put ka smirenju i duhovnoj slobodi.
Vekovima ljudi odlaze na posebna mesta tražeći utehu, zdravlje i pomoć, ali Crkva jasno govori šta osvećena voda zaista jeste, zašto joj vernici prilaze sa poštovanjem i gde se nalazi granica između vere i praznoverja.
Svetogorski podvižnici i tokom najtoplijih dana biraju jednostavnu hranu iz prirode, a njihov vekovni način ishrane zasniva se na meri, postu i zahvalnosti za Božje darove.
Iako je bio iz porodice bliske Gospodu Isusu Hristu, nije isticao svoje poreklo, već je život posvetio propovedanju Jevanđelja i vernosti Hristu, zbog čega je postao jedan od Njegovih najpoštovanijih učenika.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
U Crkvi Svetog Georgija, uz molitveno prisustvo mitropolita Irineja, služen je pomen žrtvama tragičnog događaja na novosadskoj železničkoj stanici. Verni narod i sveštenstvo uzneli su molitve za pokoj duša stradalih i brzo ozdravljenje povređenih.
U dubokoj povezanosti pravoslavne vere i bratske ljubavi, poglavar Ruske pravoslavne crkve uputio je iskreno saučešće srpskom narodu, moleći se za večni mir nastradalih i utehu onima koji tuguju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Veliki svetitelj pravoslavlja upozoravao je da ljutnja ne povređuje samo druge ljude, već zarobljava i onoga koji joj se prepusti, a u njegovim rečima nalazi se put ka smirenju i duhovnoj slobodi.
Vekovima ljudi odlaze na posebna mesta tražeći utehu, zdravlje i pomoć, ali Crkva jasno govori šta osvećena voda zaista jeste, zašto joj vernici prilaze sa poštovanjem i gde se nalazi granica između vere i praznoverja.
Svetogorski podvižnici i tokom najtoplijih dana biraju jednostavnu hranu iz prirode, a njihov vekovni način ishrane zasniva se na meri, postu i zahvalnosti za Božje darove.
Na mestu gde se čuva sećanje na Kosovsku bitku služen je pomen knezu Lazaru i kosovskim mučenicima, dok su završetak okupljanja obeležila privođenja posle intervencije Kosovske policije.
I zaista, svaki Srbin danas domaćin, i svaka majka Srpkinja danas na Kosovu je na putu svetoga kneza Lazara i majke Jugovića, istakao je mitropolit Joanikije.
Mozaična ikona Presvete Bogorodice Odigitrije, pred kojom je, prema predanju, poslednje trenutke proveo otac Svetog Save, prvi put je izneta iz riznice Manastira Hilandar i predstavljena javnosti u prestonom gradu Srbije.
U autorskom tekstu koji prenosimo u celosti, protojerej-stavrofor dr Velibor Džomić, pozivajući se na dokumenta iz 2012. godine, tvrdi da Temeljni ugovor nije odstupio od stava blaženopočivšeg mitropolita crnogorsko-primorskog.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
