U trenucima neizrecivog bola, kada tuga preplavljuje srca porodica i prijatelja onih čiji su životi prekinuti u tragediji, reči podrške stižu iz srca Crkve kao melem na rane koje vreme teško može da zaleči. Patrijarh srpski Porfirije uputio je saučešće porodicama nastradalih u Novom Sadu, naglašavajući važnost zajedništva i vere u ove tamne trenutke.
- Svaki izgubljen život je nemerljivi gubitak. Ova tragedija nas podseća koliko je život dragocen i krhak. Moje misli i molitve su sa svim postradalim i povređenim u ovoj strašnoj tragediji. Saučestvujem u bolu sa roditeljima, rodbinom i sa svim onima koji su na bilo koji način pogođeni ovom strašnom nesrećom. U ovim teškim trenucima važno je da budemo jedni uz druge, da se podržavamo i da pružamo utehu onima kojima je najpotrebnija.
Kolenopreklono se molim Bogu da u Carstvu svome upokoji smrtno postradale, da pomogne da se povređenim zacele telesne rane, a srodnici nađu utehu i smirenje u bezobalnoj ljubavi Gospodnjoj. Večan spomen i carstvo Božje svim postradalima - poručio je patrijarh Porfirije
U ovim tužnim časovima, Crkva nas podseća da nas vera zbližava i osnažuje. patrijarhova poruka nade ohrabruje nas da, uprkos svemu, budemo jedni uz druge i u veri pronađemo utehu, jer Božja ljubav i milost pružaju utočište čak i kada je duša ranjena i traga za smirenjem.
U suočavanju sa neosnovanim kritikama, Informativna služba SPC u saopštenju poručuje da ostaje nepokolebljiva pred napadima, uvek spremna na dijalog, ali isključivo u skladu sa svojim hrišćanskim principima.
Otac Hristodulos Papaioanu u emotivnoj ispovesti otkriva duboku tugu zbog gubitka sina Kiprijana u strašnoj železničkoj nesreći. Njegove reči, prožete bolom i verom, dirnuće svakoga ko je ikada doživeo gubitak.
Dva dana nakon smrti, kako naglašava protojerej-stavrofor profesor doktor Vladimir Stupar, duša pokojnika luta, obilazi ona mesta koja je volela i posećivala tokom života. Ona se oslobađa time, ističe, tereta telesnosti i postaje pokretljiva da velikom brzinom pređe s jednog mesta na drugo.
Sveštenik Trajko Vlajković sa Kosmeta, apelovao je na pravoslavne vernike da milosrđem i donacijama pomognu izgradnju gorionika u Hramu Svetog Cara Uroša, kako bi se očuvale freske i obezbedila bolja funkcionalnost svetinje.
