U suočavanju sa neosnovanim kritikama, Informativna služba SPC u saopštenju poručuje da ostaje nepokolebljiva pred napadima, uvek spremna na dijalog, ali isključivo u skladu sa svojim hrišćanskim principima.
Nakon konstantnih napada određenih medijskih i političkih krugova u proteklim nedeljama i mesecima, Srpska pravoslavna crkva odlučila je da na ove nepravedne optužbe odgovori oštro, ali u duhu hrišćanskog učenja – istinom i ljubavlju. Dok se lažne kampanje i zlonamerne insinuacije množe, Crkva ne ćuti, već hrabro podseća na svoju misiju koja traje vekovima, nepokolebljiva pred svakodnevnim iskušenjima. Vernici znaju da je Crkva, koja je kroz istoriju stajala uz narod i njegovu svetinju, i sada spremna da brani istinu, ne iz osećaja odbrane sebe, već iz ljubavi prema pravdi i Bogu.
Saopštenje Informativne službe SPC počinje oštrom reakcijom na medijske kampanje:
"I manje zainteresovani posmatrač bi primetio niz uzastopnih snažnih medijskih kampanja kojima, po nepostojećim pitanjima i problemima, određeni krugovi sa različitih strana političkog spektra, nastoje da Srpsku pravoslavnu crkvu označe kao dežurnog krivca. Pojedini to rade iz neznanja, drugi zbog ideološke zaslepljenosti ili patološke mržnje, treći da bi koliko-toliko pokrili sopstvene greške ili čak ogrešenja, a ima i onih kojima je, zapravo, mesto u „magarećoj klupi”, koji Crkvu optužuju unapred, avansno i preventivno, zbog problema koje oni sami tek planiraju da stvore."
Medijski spinovi usmereni prema Crkvi, prema navodima iz saopštenja, imaju za cilj da zbune širu javnost i predstave Crkvu kao prepreku društvenom napretku. Uprkos tome, vernici ostaju nepokolebljivi:
"Vernike Srpske pravoslavne crkve te kampanje medijskih laži i spinova gotovo da ne dotiču. Njima je jasno, na primer, da episkop koji godišnje pređe više hiljada kilometara, mora da ima na raspologanju automobil, pritom ne u njegovoj ličnoj svojini već u svojini Crkve. Nijednom verujućem čoveku ne pada na pamet da se Crkva, koja je jedina sa narodom ostala na Kosovu i Metohiji, odriče zavetne srpske zemlje ili da namerava, čak da hita (!) da do predstojećeg Vaskrsa pređe na „novi” (grigorijanski, „papski”) kalendar."
Srpska pravoslavna crkva ukazuje na to da su ovi napadi najčešće usmereni na one koji su neupoznati sa njenim delovanjem, a ne na njene vernike. Takođe, saopštenje se bavi pitanjem poslednjeg medijskog spina u vezi sa stavom Crkve o kampanji za transplantaciju organa:
"Najnoviji otrovni spin, posejan bukvalno po svim važnim medijima, odnosi se na navodnu nespremnost Crkve da podrži kampanju Ministarstva zdravlja Produži život, odnosno da se „čeka” stav Crkve o programu zaveštavanja i transplantacije organa. Pritom niko ne ističe eklatantan primer koji, po ovom pitanju, javno i pred kamerama daje lično patrijarh srpski Porfirije. On je, naime, svake godine, najmanje dva puta godišnje, dobrovoljni davalac krvi, a na njegovu inicijativu svi parohijski domovi u Beogradu, kada god je potrebno, na raspolaganju su Zavodu za transfuziju."
Patrijarhovo lično zalaganje za davanje krvi i uključivanje parohijskih domova kao centara za donacije jasno pokazuje da Crkva podržava humanitarne akcije. O ovome je Crkva više puta obavestila i vernike i širu javnost, čime je jasno definisala svoj stav o ovom pitanju. Pored toga, navodi se i primer srpskih arhijereja i sveštenika koji su donirali organe.
U vezi sa transplantacijom organa, Srpska pravoslavna crkva navodi jasne etičke uslove:
"Kao i o mnogim važnim životnim pitanjima koja su se pred verujući narod (čitaj: Crkvu) postavila tokom poslednjih decenija, Crkva je, odnosno njen Sveti arhijerejski sabor, još 2004. godine donela stav, zasnovan na Hristovom učenju i, sledstveno, na Svetom pismu i na dvomilenijumskom iskustvu (Svetom predanju), kojim se ona saglašava sa transplantacijom organâ ukoliko su ispunjeni sledeći uslovi:
– da je donator dobrovoljno zaveštao svoje organe i
– da je donatorova porodica posmrtno dala svoju saglasnost."
Crkva naglašava da je od suštinskog značaja da moralne vrednosti ostanu netaknute u pitanjima kao što su transplantacija organa. Saopštenje takođe ukazuje na potrebu da medicinsko osoblje bude besprekorno moralno:
"Naša Crkva će uvek i bespogovorno naglašavati da je odluka o transplantaciji organâ, bez obzira na to da li je „donor” mrtav ili živ, pitanje kojim može da se bavi samo besprekorno moralno medicinsko osoblje, a ne ono moralno indiferentno ili, još gore, korumpirano."
Zaključujući svoje saopštenje, Crkva poručuje da su njena vrata otvorena za dijalog, ali pod uslovom da se poštuju njeni vekovni principi:
"Otvorena vrata dobre volje, razumevanja i ljubavi, uz vernost nezastarivim načelima i merilima pravoslavlja, sviđala se ona ili ne sviđala aktuelnim nosiocima društvene odgovornosti i državno-političke nadležnosti, ne treba razbijati tenkom, već, prosto-naprosto, ušetati kroz njih."
Ovim saopštenjem, Srpska pravoslavna crkva jasno stavlja do znanja da se neće povinovati pritiscima i kampanjama koje dolaze iz određenih društvenih krugova, te da će uvek ostati verna svojim hrišćanskim načelima. Njena misija ostaje usmerena na očuvanje istine i na služenje narodu, uvek otvorena za dijalog i saradnju, ali bez odstupanja od svojih temeljnih principa.
SPC
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
U besedi za utorak 18. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički tumači Hristove reči o vlasti da položi život i ponovo ga uzme, otkrivajući dubinu Njegove žrtve i ljubavi prema ljudima.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Svetu velikomučenicu Jefimiju po starom kalendaru, dok po novom slave Prepodobnog Kirijaka Otšelnika. Katolička crkva obeležava Svete arhanđele Mihajla, Gavrila i Rafaila. Jevreji obeležavaju četvrti dan Sukota, dok muslimani danas nemaju veliki praznik.
Jedna od pouka svetogorskog duhovnika govori o slabostima koje čovek često ne primećuje, a upravo kroz njih, kako je upozoravao, iskušenje može da pronađe put do srca.
Njeno stradanje počelo je nakon što je zajedno sa još 48 hrišćana odbila da učestvuje u prinošenju žrtava idolima.
Više od 20 strana hronike upućene patrijarhu Vartolomeju otkriva detalje događaja iza zatvorenih vrata uoči Sabora u Kijevu, sastanaka sa Petrom Porošenkom, sukoba oko Filaretove uloge i stalnog nadzora nad carigradskom delegacijom.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
Na prvi pogled deluju gotovo isto, ali se iza ova dva pojma kriju različiti odgovori na jedno od najvećih pitanja čoveka: šta možemo da znamo o Bogu?
Hristovo učenje nije bilo i nije ni danas prilagođeno ljudskim željama, već je pozivalo i poziva na promenu iznutra, što savremenom čoveku nimalo ne odgovara.
Strah je prirodna ljudska reakcija, ali on postaje opasan kada nam zarobi dušu i udalji nas od Boga.
Iako se razlikuju po obredima, istoriji i teološkim učenjima, hrišćanstvo, islam i judaizam dele vrednosti koje vekovima oblikuju živote miliona ljudi: mir, milosrđe, porodicu, praštanje i brigu za bližnjeg.
Proslava je počela večernjim bogosluženjem i promocijom spomen-knjige, nastavljena svečanom liturgijom i obraćanjima arhijereja, a završena koncertom ansambla Fenički biseri pred punom dvoranom Kulturnog centra u Baru.
U manastiru u kojem je Gojko Stojčević dobio monaško ime Pavle, na Krstovdan su se okupili vernici, umetnici i poštovaoci njegovog života i dela.
Arhijereji, sveštenstvo, monaštvo i verni narod sabraće se u nemanjićkoj zadužbini na bdeniju, liturgiji i trpezi ljubavi
U prazničnoj besedi vladika Ilarion govorio o Krstu kao putokazu koji vraća Hristu, dok je poglavar Srpske pravoslavne crkve pozvao na dobro, vrlinu, žrtvu, darivanje i jedinstvo među ljudima.
U Pećkoj patrijaršiji raste crni dud star oko 750 godina koji čuva narodna kazivanja o opstanku i obnovi srpskog naroda na Kosmetu.
Crkva Pokrova Presvete Bogorodice podignuta je na mestu za koje predanje kaže da je kneginja Milica na njemu podigla oltar u spomen na kosovske junake, a sada je dobila dar koji treba da traje generacijama.
Mila i Anja kreću sa majkom i bakom do stare crkve, ali kada iz šume začuju neobično zvonce, njihovo putovanje pretvara se u uzbudljivu avanturu koja će ih odvesti do svetog izvora i otkriti dragocenu porodičnu uspomenu.
Bog ih je, prema predanju, obdario i darom čudotvorstva, pa su kod njih dolazili brojni bolesnici tražeći isceljenje.
Proslava je počela večernjim bogosluženjem i promocijom spomen-knjige, nastavljena svečanom liturgijom i obraćanjima arhijereja, a završena koncertom ansambla Fenički biseri pred punom dvoranom Kulturnog centra u Baru.
Čokoladni keks, nežni vanil-krem, mlečna čokolada i kikiriki spajaju se u poslasticu koja se priprema bez mnogo truda, baš kao nekada kada bi se nešto slatko na brzinu iznosilo pred porodicu i iznenadne goste.
U besedi za ponedeljak 18. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički otkriva se zašto je bilo dovoljno svedočanstvo Sina, ali i šta ono govori o njegovom jedinstvu sa Ocem.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
