U suočavanju sa neosnovanim kritikama, Informativna služba SPC u saopštenju poručuje da ostaje nepokolebljiva pred napadima, uvek spremna na dijalog, ali isključivo u skladu sa svojim hrišćanskim principima.
Nakon konstantnih napada određenih medijskih i političkih krugova u proteklim nedeljama i mesecima, Srpska pravoslavna crkva odlučila je da na ove nepravedne optužbe odgovori oštro, ali u duhu hrišćanskog učenja – istinom i ljubavlju. Dok se lažne kampanje i zlonamerne insinuacije množe, Crkva ne ćuti, već hrabro podseća na svoju misiju koja traje vekovima, nepokolebljiva pred svakodnevnim iskušenjima. Vernici znaju da je Crkva, koja je kroz istoriju stajala uz narod i njegovu svetinju, i sada spremna da brani istinu, ne iz osećaja odbrane sebe, već iz ljubavi prema pravdi i Bogu.
Saopštenje Informativne službe SPC počinje oštrom reakcijom na medijske kampanje:
"I manje zainteresovani posmatrač bi primetio niz uzastopnih snažnih medijskih kampanja kojima, po nepostojećim pitanjima i problemima, određeni krugovi sa različitih strana političkog spektra, nastoje da Srpsku pravoslavnu crkvu označe kao dežurnog krivca. Pojedini to rade iz neznanja, drugi zbog ideološke zaslepljenosti ili patološke mržnje, treći da bi koliko-toliko pokrili sopstvene greške ili čak ogrešenja, a ima i onih kojima je, zapravo, mesto u „magarećoj klupi”, koji Crkvu optužuju unapred, avansno i preventivno, zbog problema koje oni sami tek planiraju da stvore."
Medijski spinovi usmereni prema Crkvi, prema navodima iz saopštenja, imaju za cilj da zbune širu javnost i predstave Crkvu kao prepreku društvenom napretku. Uprkos tome, vernici ostaju nepokolebljivi:
"Vernike Srpske pravoslavne crkve te kampanje medijskih laži i spinova gotovo da ne dotiču. Njima je jasno, na primer, da episkop koji godišnje pređe više hiljada kilometara, mora da ima na raspologanju automobil, pritom ne u njegovoj ličnoj svojini već u svojini Crkve. Nijednom verujućem čoveku ne pada na pamet da se Crkva, koja je jedina sa narodom ostala na Kosovu i Metohiji, odriče zavetne srpske zemlje ili da namerava, čak da hita (!) da do predstojećeg Vaskrsa pređe na „novi” (grigorijanski, „papski”) kalendar."
Srpska pravoslavna crkva ukazuje na to da su ovi napadi najčešće usmereni na one koji su neupoznati sa njenim delovanjem, a ne na njene vernike. Takođe, saopštenje se bavi pitanjem poslednjeg medijskog spina u vezi sa stavom Crkve o kampanji za transplantaciju organa:
"Najnoviji otrovni spin, posejan bukvalno po svim važnim medijima, odnosi se na navodnu nespremnost Crkve da podrži kampanju Ministarstva zdravlja Produži život, odnosno da se „čeka” stav Crkve o programu zaveštavanja i transplantacije organa. Pritom niko ne ističe eklatantan primer koji, po ovom pitanju, javno i pred kamerama daje lično patrijarh srpski Porfirije. On je, naime, svake godine, najmanje dva puta godišnje, dobrovoljni davalac krvi, a na njegovu inicijativu svi parohijski domovi u Beogradu, kada god je potrebno, na raspolaganju su Zavodu za transfuziju."
Patrijarhovo lično zalaganje za davanje krvi i uključivanje parohijskih domova kao centara za donacije jasno pokazuje da Crkva podržava humanitarne akcije. O ovome je Crkva više puta obavestila i vernike i širu javnost, čime je jasno definisala svoj stav o ovom pitanju. Pored toga, navodi se i primer srpskih arhijereja i sveštenika koji su donirali organe.
U vezi sa transplantacijom organa, Srpska pravoslavna crkva navodi jasne etičke uslove:
"Kao i o mnogim važnim životnim pitanjima koja su se pred verujući narod (čitaj: Crkvu) postavila tokom poslednjih decenija, Crkva je, odnosno njen Sveti arhijerejski sabor, još 2004. godine donela stav, zasnovan na Hristovom učenju i, sledstveno, na Svetom pismu i na dvomilenijumskom iskustvu (Svetom predanju), kojim se ona saglašava sa transplantacijom organâ ukoliko su ispunjeni sledeći uslovi:
– da je donator dobrovoljno zaveštao svoje organe i
– da je donatorova porodica posmrtno dala svoju saglasnost."
Crkva naglašava da je od suštinskog značaja da moralne vrednosti ostanu netaknute u pitanjima kao što su transplantacija organa. Saopštenje takođe ukazuje na potrebu da medicinsko osoblje bude besprekorno moralno:
"Naša Crkva će uvek i bespogovorno naglašavati da je odluka o transplantaciji organâ, bez obzira na to da li je „donor” mrtav ili živ, pitanje kojim može da se bavi samo besprekorno moralno medicinsko osoblje, a ne ono moralno indiferentno ili, još gore, korumpirano."
Zaključujući svoje saopštenje, Crkva poručuje da su njena vrata otvorena za dijalog, ali pod uslovom da se poštuju njeni vekovni principi:
"Otvorena vrata dobre volje, razumevanja i ljubavi, uz vernost nezastarivim načelima i merilima pravoslavlja, sviđala se ona ili ne sviđala aktuelnim nosiocima društvene odgovornosti i državno-političke nadležnosti, ne treba razbijati tenkom, već, prosto-naprosto, ušetati kroz njih."
Ovim saopštenjem, Srpska pravoslavna crkva jasno stavlja do znanja da se neće povinovati pritiscima i kampanjama koje dolaze iz određenih društvenih krugova, te da će uvek ostati verna svojim hrišćanskim načelima. Njena misija ostaje usmerena na očuvanje istine i na služenje narodu, uvek otvorena za dijalog i saradnju, ali bez odstupanja od svojih temeljnih principa.
SPC
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Jedna iskrena reč starca razbija iluziju univerzalnog spasenja i pokazuje da vera nije pasivna uteha, već put dela i lične odgovornosti.
Proterivanje otvara neprijatno pitanje dvostrukih aršina, selektivne tolerancije i toga kome je dozvoljeno da peva, a kome ne — čak i na praznik koji bi trebalo da nosi poruku mira i praštanja.
Brak zahteva zrelost, spremnost na žrtvu, odgovornost i sposobnost da se voli drugi više od sebe.
Poštanska marka na kojoj je ikona Prvog vaseljenskog sabora u Nikeji, kao most između istorije, umetnosti i savremenog života.
U mladosti je bio vojnik, a pošto je bio veoma obrazovan i hrabar, veoma se dopao caru Dioklecijanu, koji ga je postavio za načalnika svoje dvorske garde.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Ovi brzi kolači sa keksom, pistaćima i brusnicama donose raskošni slatki užitak za slavsku trpezu, spremni za posluženje za manje od sat vremena.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Pripremite ove nežne kolačiće po receptu koji se čuva generacijama i otkrijte kako svaki zalogaj može da probudi sećanja, poveže porodicu i upotpuni praznično slavlje.
Poglavar Srpske pravoslavne crkve poručio je da je reč o protivpravnoj i opasnoj odluci jednonacionalnog suda i pozvao vernike i verske vođe širom regiona na molitvu i odbranu mira, pravde i srpskog identiteta u Bosni i Hercegovini
Povodom navoda da Srpska pravoslavna crkva pregovara s kosovskim institucijama o pravnom statusu Crkve na Kosmetu, usledio je odlučan demanti uz razotkrivanje motiva plasiranja lažnih vesti.
Zgrada fakulteta je u vlasništvu Srpske Pravoslavne Crkve, a ne države Srbije, što je slučaj sa zgradama ostalih državnih fakulteta.
Incident u Severnoj Mitrovici izazvao je buru u javnosti i oštar odgovor Crkve, koja upozorava na rastuće pritiske nad Srbima na Kosovu i apeluje da hitno reaguju kako bi se sprečila dalja eskalacija.
Poštanska marka na kojoj je ikona Prvog vaseljenskog sabora u Nikeji, kao most između istorije, umetnosti i savremenog života.
Beseda mitropolita šumadijskog u Ralji otvorila je pitanja bez lakih odgovora: gde počinje prava ljubav, zašto bez Boga nema istinskog odnosa među ljudima i kako se vera proverava tek onda kada naiđe na greh drugoga.
Episkop valjevski upozorio je da i blagoslovene životne stvari mogu postati prepreka ako potisnu Boga, te podsetio da se smisao rada, braka i svakodnevice otkriva tek kada su postavljeni u pravu hijerarhiju vrednosti.
Od prizrenske Bogoslovije do parohija niškog kraja, život sveštenika Srboljuba Kaplarevića bio je posvećen ljudima, a ne javnosti; njegov odlazak otvorio je sećanja na službu koja se merila poverenjem, a ne rečima.
Iza drvenih zidova Lazarice kod Prolom banje kriju se čudni simboli i predanja koja i danas intrigiraju verni narod, ali i sve putnike namernike.
U vreme kada je vera bila progonjena, a javno ispovedanje Hrista smatrano prestupom, dogodilo se čudo koje je stotine, pa i hiljade ljudi vratilo Bogu.
Džuman Al-Kavasmi prvi put javno govori o životu u okruženju gde je mržnja bila obaveza, o sumnjama koje su je razdirale i iskustvu koje ju je odvelo na put potpuno suprotan onome na koji je bila usmeravana.
Freska „Dobar pastir“ iz 3. veka prikazuje mladog Isusa, simbol božanske zaštite i ranog hrišćanskog života u Anadoliji.
Desert koji se podjednako rado iznosi pred goste i ostavlja za miran ili svečani porodični ručak u danima posta na ulju.
Sam čin rađanja deteta nije samo biološki događaj, već duboko duhovni podvig, jer se kroz njega žena udostojava da postane saradnik Božiji u delu stvaranja.
Dok se pred doček 2026. godine figurice po istočnom kalendaru nude kao amajlije za sreću, njihovo biblijsko značenje otvara neprijatna, ali važna pitanja o granici između dekoracije, sujeverja i hrišćanske savesti.
