Donatorsko veče parohije Svetih Ćirila i Metodija pretvorilo se u svedočanstvo vere, nade i plana koji bi uskoro mogao da dovede do kupovine prvog pravoslavnog hrama u Konektikatu.
Ne događa se često da jedna zajednica, rasuta između obala Njujorka i Bostona, u jednoj večeri izrekne toliko radosti, zahvalnosti i nade. A upravo se to dogodilo na drugom donatorskom okupljanju misionarske parohije Svetih Ćirila i Metodija u Konektikatu, gde je gotovo dvesta ljudi stalo pod isti, zajednički krov - makar za sada privremeni - ali dovoljno snažan da ponese planove, brige i očekivanja svih prisutnih.
Episkop vašingtonsko-njujorški i istočnoamerički Irinej pripada retkom broju ljudi čija prisutnost odmah uliva sigurnost. Na ovom skupu, to je bilo naročito vidljivo:
Neizmerna mi je čast što mogu da budem ovde, gde svi okupljeni zajedno činimo da uzrastamo, brinući se o budućnosti ove parohije - poručio je vladika.
Pre govora, parohijani su mu uručili dalmatinsku kapu, dar prožet simbolikom njegovog porekla. Vladika je tu sliku iskoristio kao most ka planovima parohije:
Kao što kapa štiti glavu od kiše ili zime, tako i hram, kao kolektivni krov nad glavom, štiti parohijane. On je druga kuća u kojoj se porodica proširuje, kuća u kojoj je Hristos domaćin, a mi, okupljeni oko Njega, učestvujemo u tajni spasenja - rekao je vladika.
Da bi zajednici pokazao koliko je zajedništvo neophodno, pozvao se na staru latinsku izreku: Unus christianus, nullus christianus - jedan hrišćanin, nijedan hrišćanin. Veče je to i dokazivalo: mladi, stari, starosedelci i novi doseljenici, svi su dali svoj deo sebe parohiji koja tek oblikuje svoj stalni dom.
Uz vladiku Irineja, okupljenima su se obratili i Aleksandar Lazarević, blagajnik Povereništva, Dragan Mandić, njegov predsednik, protojerej-stavrofor Aleksandar Vlajković, prvi administrator ove misije, i protosinđel Nektarije (Tešanović), koji će privremeno preuzeti službu upravnika parohije do dolaska novog sveštenika. Njihove poruke bile su kratke, jasne i okrenute cilju - izgradnji budućeg hrama i učvršćivanju zajednice koja sve više jača.
Narednog dana, vladika Irinej je služio liturgiju, naglasivši da svako parohijsko sabranje ima smisla samo ako izrasta iz liturgijskog života. Sasluživali su protojerej-stavrofor Aleksandar Vlajković i protosinđel Nektarije Tešanović, nakon čega je usledio radni sastanak sa povereništvom.
Besedeći na jevanđelski tekst o sejaču i semenu, vladika je prisutnima preneo bogoslovsko tumačenje koje je dobio od svog profesora, oca Tomasa Hopka:
Ako se ljudi nađu u dilemi, obično listaju Sveto Pismo dok ne nađu ono što žele da čuju. Ali, profesor Hopko je savetovao: otvorite Jevanđelje baš na mestu koje je Crkva odredila za taj dan - i odgovor će doći sam -
U nastavku besede, vladika je pažnju usmerio na samu suštinu parabole o sejaču - na seme kao simbol Logosa:
- Hristos je Reč Božja, logos. A logos je i nauka i vaskrsenje - podsetio je vladika, pozivajući se na Svetog Irineja Lionskog.
U rukama prisutnih nalazila se činija sa koljivom, namenjena parastosu za postradale u Novom Sadu. Tu je vladika dodao:
Ako zrno pšenično ne umre, ostaje samo; ako li umre, donosi mnogi rod. Seme nosi snagu novog života - to je simbol vaskrsenja -
Govoreći o četiri vrste tla iz parabole, vladika je svaku sliku približio životu hrišćanina - od semena koje propada pored puta, preko onog koje se suši na kamenu, do onog ugušenog u trnju svakodnevnih briga.
Najdublju poruku izgovorio je govoreći o trnju:
- Čovek tone kada prestane da gleda u Hrista. Apostol Petar je mogao da hoda po vodi dok je gledao u Njega. Onog trenutka kada je čuo vetar i uplašio se - potonuo je.
Govoreći o tome kako dobro seme nikne u dobrom srcu, vladika je naveo reči proroka Isaije:
Reč Božja neće se vratiti prazna, nego će učiniti ono što Bog hoće - rekao je vladika.
Kao što kiša napaja zemlju pa se vraća nebu, tako i mi treba da čuvamo seme u srcu dok ne donese plod - zaključio je.
Ova dva dana pokazala su da parohija Svetih Ćirila i Metodija ne raste slučajno. Raste jer su ljudi spremni da daju deo sebe. Raste jer im je Liturgija oslonac. Raste jer je Reč Božja seme koje se neguje strpljivo i s verom.
A najveći plod - hram koji će tek biti kupljen - biće samo spoljašnji znak onoga što je već izraslo u srcima svih koji ovu parohiju zovu svojom.
Mala parohija kod Su-Folsa dočekala je velikog duhovnog vođu, osveštala slavski kolač i još jednom pokazala da srce pravoslavlja kuca snažno i tamo gde Srba jedva ima.
Zavetna slava u manastiru Svetog apostola Marka okuplja rasejane Srbe u molitvi i sećanju, čuvajući večnu vezu sa domovinom kroz monaške živote i svetiteljske vrednosti.
Mitropoliti Nikanor i Lukijan služili su liturgiju pred prisustvom princa Nikolaja, dok patrijarh Porfirije poručuje da Bazjaš svedoči o vekovnoj veri i svetosavskim korenima Srba u Rumuniji.
U prestonici SAD slavilo se kao u srcu Srbije – liturgija, pesma, kolo i molitva spojili su verni narod u crkvi Svetog Luke, dok je freska Presvete Bogorodice „Širšaja nebesa“ postala simbol duhovnog mosta između otadžbine i dijaspore.
Saznajte kako naklíjano seme, šargarepa i med postaju prirodna bomba vitamina i minerala, bez belog šećera.
Donatorsko veče parohije Svetih Ćirila i Metodija pretvorilo se u svedočanstvo vere, nade i plana koji bi uskoro mogao da dovede do kupovine prvog pravoslavnog hrama u Konektikatu.
Tribina o AI tehnologiji u Crkvi izazvala je oštre reakcije monaha svetinje kraj Golupca, koji tvrde da su kritike zlonamerne i da dodatno remete crkveno jedinstvo.
U besedi za 23. petak po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički pokazuje kako svaki čovek, roditelj, trgovac ili radnik može postati svet u svakodnevici i živeti prema pozivu vere.
Svaki element prirode simbolizuje obnovu, red i unutrašnju snagu, podsećajući na nevidive veze koje oblikuju naš život.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Od pažljivo prženog luka do mirisa ljute paprika - otkrijte tajnu starinskog monaškog ribljeg paprikaša koji spaja duh pravoslavnog života i prazničnih trpeza.
Skromne namirnice, otmen ukus – manastirski zapis iz 1855. godine vraća na trpezu zalogaj koji je nekada krasilo srpsko dvorsko posluženje.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Nekada nezaobilazna na prazničnim trpezama, ova poslastica se pravila sa strpljenjem i ljubavlju — donosimo autentičan recept koji će vaš dom ispuniti toplinom i mirisom svečanosti.
Vernici iz Sidneja, Njukastla i Pits Ridža okupili su se uz svetu Liturgiju i horsko pojanje, pokazujući da pravoslavna vera i tradicija ne poznaju granice.
Na Nedelju mironosica, Srbi, Rusi i Dominikanci zajedno su se okupili na bogosluženju u Punta Kani, u hramu čiju je izgradnju blagoslovio blaženopočivši mitropolit Amfilohije, a koji postaje duhovni oslonac pravoslavnih na egzotičnom tlu.
Uz praznične liturgije, osvećene grančice i reči vladike Siluana, pravoslavni vernici iz dijaspore sabrali su se u hramovima širom Melburna – slaveći Gospoda i oproštajući se od prote Petra Damnjanovića, čija služba ostaje duboko urezana u srca vernog naroda.
Liturgije u Dablinu, Darbiju i Korbiju sabrale su vernike svih generacija, a praznična radost u novoj britansko-irskoj eparhiji pretočila se u molitvu, dečji smeh i poruke nade pred Veliku nedelju stradanja i spasenja.
Tribina o AI tehnologiji u Crkvi izazvala je oštre reakcije monaha svetinje kraj Golupca, koji tvrde da su kritike zlonamerne i da dodatno remete crkveno jedinstvo.
Svenoćno bogosluženje, pesma hilandarskih monaha i miris tamjana ispunili su lavru dok su poklonici iz raznih zemalja slavili svog ktitora koji je verom i delom utisnuo neizbrisiv pečat u srpsku istoriju i duhovnost
U Sabornom hramu Svetog Nikolaja liturgijskim obredima i molitvenim zajedništvom potvrđena tradicija obrazovanja novih generacija sveštenika i jačanja vere u srpskom narodu.
Na liturgiji u hramu Svetog velikomučenika Dimitrija u Kragujevcu mitropolit šumadijski istakao je snagu molitve, upozoravajući vernike na opasnosti zloupotrebe duhovnih darova i verovanja u gatare.
Kad su mu rekli da je jedina šansa transplantacija srca, brat Goran nije odustao. Iz bolničke sobe krenuo je na put duhovnog isceljenja ka Hilandaru, gde je pronašao snagu za novi život.
Na trpezi ljubavi u porti Crkve Ružica, poglavar Srpske pravoslavne crkve poručio je vernicima da najveća bitka svakog čoveka nije spoljašnja, već u srcu.
Sabrani verni narod zajedno sa državnim zvaničnicima u tišini i molitvi odali poštovanje stradalima dok su patrijarhove reči o miru i jedinstvu dirnule srca svih prisutnih.
Uz nekoliko sastojaka i malo strpljenja, svaka domaćica može da oblikuje ruže, listiće i cvetove od testa koji će slavski kolač pretvoriti u istinski simbol vere, lepote i porodičnog blagoslova.
U svojoj knjizi o unutrašnjem miru otac Simeon Kragiopulos ne nudi utehu, već put do slobode od nevidljivog pritiska koji vlada životom modernog čoveka.
Prevelika otvorenost, neumerena druženja i površni odnosi sa drugima mogu, kako uče duhovnici, lako narušiti bračnu harmoniju i uneti nemir u dom.
Pastorka Lena Miler u Berlinu održala je ceremoniju tokom koje je blagoslovila poligamni savez homoseksualaca, nazivajući ga "punovažnim savezom pred Bogom", a taj čin izazvao je duboku tugu u hrišćanskom svetu.
