PRVI PRAZNIK CVETI U NOVOOSNOVANOJ EPARHIJI SRPSKE PRAVOSLAVNE CRKVE U DIJASPORI: Deca radošću ispunila hramove širom Velike Britanije i Irske

U radosnoj tišini Cvetne nedelje, kada Crkva slavi Ulazak Gospoda i Spasa našeg Isusa Hrista u Jerusalim, novoosnovana Eparhija britansko-irska Srpske pravoslavne crkve po prvi put je disala u ritmu ovog svetog praznika. Kao mladika usađena na tlu Ujedinjenog Kraljevstva i Irske, ova eparhija, osnovana u maju 2024. godine, već je donela duhovni plod – okupljajući verni narod u svetim hramovima rasutim širom ostrva.

U Darbiju, u hramu Svetih apostola Petra i Pavla, praznik Cveti proslavljen je uz svetu liturgiju koju je služio nadležni paroh, protojerej Boris Medak. Cveće koje su vernici donosili simbolizovalo je ne samo palmove grančice iz Jerusalima, već i molitvenu čežnju pravoslavnih hrišćana da susretnu Hrista koji dolazi, krotak i jašući na magaretu, da trpi i strada za spasenje sveta.

skinuto sa sajta spc.rs

 

Dok su u Darbiju duše tiho blistale u molitvi, u hramu Svetog proroka Ilije u Korbiju odzvanjala je pesma mladih i dečjih glasova. Na praznik Cveti, hram je bio ispunjen vernicima, naročito decom, koja su svojim prisustvom učinila ovaj dan još radosnijim. Svetu liturgiju služio je protojerej-stavrofor Nikola Kotur, umirovljeni paroh oksfordski, koji je u svojoj besedi uputio duboku poruku pred nastupajuću Veliku nedelju:

„Pred nama je Velika nedelja Časnog posta. To su dani najvećeg poniženja Hristovog, na koje je On pristao radi nas, da spase ogrehovljeni rod ljudski.“

skinuto sa sajta spc.rs

 

Njegove reči, kao blagi jecaj iz Getsimanskog vrta, pozvale su vernike da kroz pokajanje i ljubav pođu za Hristom putem Krsta.

Ni Irska nije bila daleko od te blagodati. U Dablinu, u hramu Svetog Georgija, svetu Liturgiju je služio sveštenik Mladen Gardović, okupljajući verni narod u molitvenoj tišini koja nadilazi reči i povezuje obale i nacije, Istok i Zapad, zemaljsko i nebesko.

skinuto sa sajta spc.rs

 

Na Veliki ponedeljak, u Lazarici – duhovnom svetioniku britansko-irske eparhije – služeni su Časovi i sveta liturgija pređeosvećenih darova. Tamo, gde se koraci vere još utabavaju, Liturgija je postala most između Cvetne nedelje i Velikog petka, između uzvika „Osana“ i krika „Raspni ga!“, između života i smrti, tame i svetlosti.

Ova prva Cvetna nedelja u novorođenoj eparhiji nije bila tek ceremonijalna. Ona je bila duhovni pečat i znamenje da je Gospod već prošao ovim putem – i da narod Njegov ovde, na ostrvima anglosaksonskog sveta, korača za Njim.

 

Eparhija britansko-irska, sa sedištem u Londonu i na čelu sa episkopom Nektarijem, danas je dom za oko 40.000 pravoslavnih Srba. Kao maslinova mladica koja je nikla iz korena duboko usađenog u svetosavskoj duhovnosti, ona raste u tišini molitve, u pesmi bogosluženja, u suzi pokajanja – i u radosti praznika kakvi su Cveti.

I zato, dok Hristos ulazi u Jerusalim, ulazi i u srce ove nove eparhije, da u njoj nađe mesto – ne samo pod svodovima hramova, već u dušama svakog vernika koji Ga dočekuje sa grančicom vere i cvećem ljubavi.

Ostavite komentar

Пошаљи коментар

Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.

0 Komentara