Iako se svakodnevno susreću sa njim u hramovima i manastirima, mnogi ne znaju da je antimis više od platna – na njemu se osvećuje hleb i vino, simbolizuje Hristovu žrtvu i povezuje vernike sa srcem pravoslavne tradicije.
Među vernicima, pa i onima najrevnostijim, ima i onih onih kojima nije poznato značenje nekih pojmova sa kojima se susreću prilikom odlaska u hramove i manastire. Jedan od tih pojmova je antimis – predmet koji zauzima posebno mesto u pravoslavnoj liturgiji i bez kojeg sveta liturgija ne može biti služena.
Antimis je poseban bogoslužbeni predmet koji stoji na Časnoj trpezi u oltaru i simbolizuje prisustvo Crkve i Hrista u svakom hramu. Kako objašnjava Eparhija šumadijska:
– Antimis je platno, lan ili svila, na kome se vrši sveta liturgija i na kome je izobražen Hristos, četiri Jevanđelista, stihovi i slike iz Svetog pisma u vezi s Hristovim stradanjima. Antimis osvećuje arhijerej i on uvek stoji na Časnoj trpezi u oltaru. Sveta liturgija se ne može vršiti bez njega.
Na antimisu se pripremaju i konsekruju Sveti Darovi – hleb i vino koji postaju Telo i Krv Hristova. Prikaz Raspetog Hrista podseća vernike na Njegovu žrtvu za spasenje sveta, dok prisustvo četvorice Jevanđelista i citata iz Svetog pisma povezuje liturgiju sa Božijom rečju i celokupnim hrišćanskim učenjem.
Osvećen od strane arhijereja, antimis simbolizuje jedinstvo Crkve i neprekidnost liturgijske tradicije. Njegova prisutnost na prestolu potvrđuje da svaki čin liturgije, molitve i euharistijskog sabranja zavisi od Božijeg blagoslova.
U pravoslavlju, antimis je više od platna – on je simbol svetosti liturgije, duhovnog središta hrama i most između neba i zemlje kroz Hristovu žrtvu. Njegova prisutnost u oltaru povezuje vernike sa dubokim značenjem liturgijskog čina i podseća na kontinuitet tradicije koju Crkva čuva kroz vekove.
Ovaj pojam označava naizmenično pevanje koje možda ne prepoznajete, a nosi duboku teološku poruku i stvara jedinstven liturgijski dijalog između hora, anđela i vernika.
Saznajte zašto ovaj skromni crkveni predmet simbolizuje zajedništvo, veru i duhovnu povezanost vernika.
Sveti Nikolaj Ohridski i Žički u besedi za 25. nedelju po Duhovima govori o tome kako Hristos useljava mir i razumevanje u svakodnevni život svakog čoveka.
Četiri ajeta o moći, skrivenom i vidljivom, i granici ljudske izdržljivosti koje se danas posebno čitaju.
U svetu prepunom iskušenja, pouke ovog ugodnika Božjeg pokazuju da istinska sloboda dolazi kroz čistoću srca i disciplinu duše.
U oproštajnom obraćanju, episkop švajcarski deli lične trenutke poslednjih dana svoje majke, zahvalnost za molitve i poruku o duhovnoj svetlosti koja prati odlazak iz ovog života u večnost.
: Episkop bihaćko-petrovački u obraćanju vernicima govori o svetu prepunom gordosti i pohlepe, ali i o putu povratka kroz veru, ljubav i pokajanje.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Skromne namirnice, otmen ukus – manastirski zapis iz 1855. godine vraća na trpezu zalogaj koji je nekada krasilo srpsko dvorsko posluženje.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Nekada nezaobilazna na prazničnim trpezama, ova poslastica se pravila sa strpljenjem i ljubavlju — donosimo autentičan recept koji će vaš dom ispuniti toplinom i mirisom svečanosti.
Otkrijte kako su naši preci pravili majonez bez aditiva i pojačivača ukusa, prema receptu monaha iz Manastira Krušedol.
Drevna himna „Svjatij Bože, Svjatij Krјepkij, Svjatij Besmertnij, pomiluj nas“ prvi put je zapevana tokom zemljotresa u Carigradu, a i danas odzvanja hramovima kao molitva koja spaja ljude, anđele i Boga.
Arhijerejski plašt, bogato ukrašen i istorijski povezan sa hrišćanskim vladarima, prenosi poruku poniznosti, liturgijske odgovornosti i unutrašnje čistote.
Otkrijte kako dva šiljasta vrha i viseće trake jedne kape prenose svetlost Božje istine i autoritet apostolske tradicije.
Od nedeljnih liturgija do velikih praznika i svetih tajni, epitrahilj oko vrata sveštenoslužitelja nosi duboku duhovnu i liturgijsku simboliku.
Sveti Nikolaj Ohridski i Žički u besedi za 25. nedelju po Duhovima govori o tome kako Hristos useljava mir i razumevanje u svakodnevni život svakog čoveka.
U svetu prepunom iskušenja, pouke ovog ugodnika Božjeg pokazuju da istinska sloboda dolazi kroz čistoću srca i disciplinu duše.
Sveće se po pravilu pale za žive i za upokojene.
Hitna hospitalizacija i simptomi ukazuju na ozbiljan zdravstveni rizik, dok eparhija moli vernike da ne prestaju sa molitvama za arhipastira.
U manastiru Mrkonjići, samo nekoliko metara od ulaza u hram, stoji košćela stara više od četiri veka - mesto gde se susreću vera, predanje i čudo prirode.
Od prenosa posmrtnih ostataka pesnika iz Amerike do današnje uloge hrama na Crkvini kao duhovnog i kulturnog središta – priča o svetinji koja je postala znak prepoznavanja Trebinja.
U najvećoj medicinskoj ustanovi u zemlji proslavljena je krsna slava, a priča o hramu koji je preživeo rat, zaborav i preobražaj u mrtvačnicu otkriva koliko je ovo mesto važno za bolesnike, lekare i grad.
Kad su mu rekli da je jedina šansa transplantacija srca, brat Goran nije odustao. Iz bolničke sobe krenuo je na put duhovnog isceljenja ka Hilandaru, gde je pronašao snagu za novi život.
Iako se najčešće vezuje za uzdržavanje od određene vrste hrane, Crkva stalno naglašava da je suština posta mnogo dublja.
Jednostavni sastojci, strpljiva priprema i mirna rutina manastirskog života pretvaraju običan obrok u trenutak tihe kontemplacije i uživanja.
Od jevanđeljskog simbola i hrišćanskih običaja do saveta iz „Srbskog kuvara“ iz 1855. godine – kako je jedna namirnica postala tiha spona vere, prirode i svakodnevice pravoslavnih vernika.
