Arhijerejski plašt, bogato ukrašen i istorijski povezan sa hrišćanskim vladarima, prenosi poruku poniznosti, liturgijske odgovornosti i unutrašnje čistote.
U pravoslavnoj crkvenoj tradiciji, sakos predstavlja ključni deo arhijerejske odežde, čije značenje i simbolika duboko su ukorenjeni u liturgijskoj praksi i teološkom učenju. Ova odežda nije samo spoljašnji znak arhijerejskog dostojanstva, već nosi i teološki i duhovni značaj koji se ogleda u njenoj funkciji i istorijskom kontekstu.
Sakos je bogato ukrašen, dug, plašt bez rukava koji se nosi preko stihara i epitrahilja. Oblači ga arhijerej tokom liturgije, a njegova funkcija nije samo estetska, već duboko liturgijska i teološka.
Prema zvaničnom tumačenju Eparhije šumadijske: "Sakos je glavni deo arhijerejske odežde koja se nosi na liturgiji. Smatra se odeždom pokajanja. Oblačili su je hrišćanski vladari da bi izrazili svoju poniznost pred Gospodom."
Ovaj citat ukazuje na to da sakos nije samo simbol vlasti, već i znak duhovne odgovornosti i pokajanja. Istorijski gledano, sakos je bio deo liturgijske odeće koju su nosili hrišćanski vladari, čime su izražavali svoju poniznost i pokajanje pred Bogom. Ova praksa pokazuje da vlast nije samo politička moć, već i duhovna odgovornost pred Bogom i zajednicom.
Simbolika sakosa je višeslojna. Njegova boja, materijal i ukrasi često imaju teološko značenje. Na primer, boje sakosa mogu biti povezane sa određenim liturgijskim periodima ili događajima, kao što su crvena za praznike mučenika ili zlatna za praznike posvećene Hristu. Materijal od kojeg je sakos izrađen često je bogat i ukrašen, što simbolizuje duhovnu bogatost i veličinu Božje slave.
U kontekstu arhijerejske odežde, sakos se nosi zajedno sa drugim elementima, kao što su omofor, mitra i žezlo, koji zajedno čine celokupnu liturgijsku opremu i označavaju duhovnu vlast i odgovornost arhijereja.
Sakos nije samo deo liturgijske odežde; on je simbol duhovne odgovornosti, pokajanja i poniznosti. Kroz svoju ulogu u liturgiji, sakos podseća arhijereje i vernike da prava moć leži u služenju Bogu i zajednici, a ne u spoljašnjoj vlasti. Ova odežda nas poziva da prepoznamo dublje duhovno značenje iza spoljašnjih znakova i da težimo ka unutrašnjoj čistoti i poniznosti pred Bogom.
Saznajte zašto ovaj skromni crkveni predmet simbolizuje zajedništvo, veru i duhovnu povezanost vernika. Iako se svakodnevno susreću sa njim u hramovima i manastirima, mnogi ne znaju da je antimis više od platna – na njemu se osvećuje hleb i vino, simbolizuje Hristovu žrtvu i povezuje vernike sa srcem pravoslavne tradicije. Naizgled obični svećnjaci sa dve i tri sveće nose poruku staru vekovima — kroz njih se otkriva tajna Hristovih priroda i Svete Trojice, ali i snaga vere koja osvetljava dušu. Iza svečanih odora i crkvenih titula krije se duboko simbolično služenje Bogu i zajednici, staro više od dva milenijuma. Od nedeljnih liturgija do velikih praznika i svetih tajni, epitrahilj oko vrata sveštenoslužitelja nosi duboku duhovnu i liturgijsku simboliku. Otkrijte kako dva šiljasta vrha i viseće trake jedne kape prenose svetlost Božje istine i autoritet apostolske tradicije.
SPC
Simbolika
Zašto sakos otkriva pravu snagu arhijerejske duhovnosti
Duhovna riznica
05:00 | 14.10.2025
ZNATE LI ŠTA JE ANAFORNIK? Tajna neobičnog predmeta iz hramova
Duhovna riznica
05:00 | 15.10.2025
OVO BI SVAKI PRAVOSLAVAC TREBALO DA ZNA: Antimis – platno koje otvara vrata duhovnog sveta
Duhovna riznica
05:00 | 16.10.2025
KAKAV ZNAČAJ IMAJU DIKIRIJE I TRIKIRIJE U CRKVI: Moć svetlosti u rukama vladika
Duhovna riznica
05:00 | 17.10.2025
OTKRIVAMO ZNAČENJE CRKVENIH ČINOVA KOJE MNOGI VERNICI NE ZNAJU: Ko zapravo stoji iza titula patrijarha, mitropolita, đakona…
Duhovna riznica
05:00 | 19.10.2025
BEZ OVOGA SVEŠTENIK JE SAMO OBIČAN GRAĐANIN: Vernici ga viđaju svakodnevno, ali mu ne znaju naziv, simboliku i značenje
Duhovna riznica
06:30 | 20.10.2025
OD VIZANTIJSKOG DVORA DO SRPSKIH HRAMOVA: Evo zašto mitra nije samo ukras na glavi vladike, već znak odgovornosti i duhovne snage
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
U Beogradu se upokojila Mirjana Šakota, žena koja nije tražila slavu, ali je zauvek zadužila srpsku kulturu, Crkvu i pamćenje jednog naroda.
Kroz predavanja, izložbe, recitale i svečane akademije, od 22. do 31. januara publika svih uzrasta učestvovaće u očuvanju i živom svedočenju svetosavskog nasleđa.
Upokoji se mirno u kada je imao sto pet godina.
Pravoslavno učenje naglašava da Bog dopušta iskušenja radi duhovne koristi čoveka, jer se upravo u trenucima bola i nemoći najjasnije pokazuje stanje ljudske vere.
Od dečaka koji se suprotstavio zabrani posta do arhijereja sa najdužim stažom u Srpskoj pravoslavnoj crkvi – podizao je hramove tamo gde ih nije bilo, vratio mošti Svetog vladike Nikolaja u otadžbinu i ostavio delo koje i danas živi.
Hleb blagoslova, molitve i tišine po receptu jednog od najstarijih kuvara na Atosu.
Ovi brzi kolači sa keksom, pistaćima i brusnicama donose raskošni slatki užitak za slavsku trpezu, spremni za posluženje za manje od sat vremena.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Pišinger je jednostavna, ali raskošna poslastica koja vekovima krasi slavske trpeze — savršena za sve koji vole spoj hrskavih oblandi i čokolade, uz miris doma i prazničnu toplinu.
Pripremite ove nežne kolačiće po receptu koji se čuva generacijama i otkrijte kako svaki zalogaj može da probudi sećanja, poveže porodicu i upotpuni praznično slavlje.
Drevna himna „Svjatij Bože, Svjatij Krјepkij, Svjatij Besmertnij, pomiluj nas“ prvi put je zapevana tokom zemljotresa u Carigradu, a i danas odzvanja hramovima kao molitva koja spaja ljude, anđele i Boga.
Ovaj arhijerejski predmet nosi duboku poruku o brizi i zaštiti unutar hrišćanske zajednice i nosi zanimljivu istoriju i značaj za sve vernike.
Poglavar SPC služio je arhijerejsku liturgiju u crkvi posvećenoj Svetoj Petki, a tom prilikom molitveno je proslavljena trideseta godišnjica arhijerejske službe mitropolita braničevskog Ignatija.
U Beogradu se upokojila Mirjana Šakota, žena koja nije tražila slavu, ali je zauvek zadužila srpsku kulturu, Crkvu i pamćenje jednog naroda.
Pravoslavno učenje naglašava da Bog dopušta iskušenja radi duhovne koristi čoveka, jer se upravo u trenucima bola i nemoći najjasnije pokazuje stanje ljudske vere.
Pravoslavno predanje uči da je nemir jedno od glavnih sredstava kojim se čovek slabi iznutra.
Osnovne ikone u svakom pravoslavnom domu jesu ikona Gospoda Isusa Hrista, ikona Presvete Bogorodice i ikona porodične krsne slave.
Zavetni hram na Vračaru večeras je centar molitve i svetlosti, gde se kroz ikone, sveće i melodije proživljava Hristov prvi susret sa Zakonom, duhovno obrezanje srca i početak nove godine po julijanskom kalendaru – događaji koji ne ostavljaju nikog ravnodušnim.
Poglavar Srpske pravoslavne crkve poslao snažnu božićnu poruku o miru, srcu koje treba da se promeni i veri koja ne počinje od spoljašnje veličine, već iznutra.
Crkva Hristovog Rođenja jedna je najstarijih sačuvanih hrišćanskih crkava na svetu, podignuta u 4. veku, u vreme cara Konstantina.
Broj zlatnika simbolizuje godine Isusa Hrista, a vernici veruju da pronalazak dukata donosi blagoslov i napredak za narednu godinu.
Osnovne ikone u svakom pravoslavnom domu jesu ikona Gospoda Isusa Hrista, ikona Presvete Bogorodice i ikona porodične krsne slave.
Kremasta kombinacija oraha, belog luka i začina donosi bogat ukus i jednostavnu pripremu za svaki sto.
Moskovljanin Igor Pribilov otvoreno priča o povratku u svetlost Hrista i svom putu od budističkog reikija do služenja u pravoslavnom hramu.
