Kađenje nije samo drevni crkveni običaj već dubok simbol molitve, blagodati i prisustva Božjeg, čiji koreni sežu do starozavetnih vremena.
Kađenje je jedan od najprepoznatljivijih trenutaka pravoslavnog bogosluženja. Kada sveštenoslužitelj s kadionicom prolazi kroz hram, a miris tamjana ispunjava prostor, pred vernicima se ne odvija samo drevni obred već se podseća na molitvu koja se uznosi ka Bogu. Od starozavetnog kadionog žrtvenika do današnje bogoslužbene prakse Crkve, kađenje nosi duboku simboliku. Zašto se kadi, šta predstavlja tamjan i kada se tokom službe Božje vrši kađenje.
1. Odakle potiče obred kađenja
U Drugoj knjizi Mojsijevoj (Izlasku) opisano je kako sam Gospod daje Mojsiju precizna uputstva za izradu i upotrebu kadionog žrtvenika. On je bio četvrtastog oblika, s rogovima na uglovima, načinjen od drveta i obložen zlatom. Služio je isključivo za prinošenje tamjana pred Kovčegom Zaveta u određeno vreme.
Žrtvenik je bio nepokretan, ali je sa strane imao posebne alkice kroz koje su se provlačile motke da bi mogao da se prenosi kada je za to postojala potreba.
Pexels / Ron Lach
Kadionica
2. Kada se običaj kađenja pojavio u hrišćanskoj Crkvi
Već u Novom zavetu nalazimo svedočanstvo da je kađenje ugodno Bogu. U Otkrovenju Svetog apostola i jevanđeliste Jovana Bogoslova blagouhani tamjan predstavlja molitve svetih koje se uznose pred Gospoda.
Kađenje je kao sastavni deo bogoslužbenog života Crkve konačno utvrđeno u VI veku. Upravo tada se u Vizantiji pojavljuju prve pokretne kadionice na lancima, veoma slične onima koje se i danas koriste.
3. Zašto se vrši kađenje
Kađenje je obraz molitve. Kao što se dim uznosi ka nebu, tako i naše molitve treba da se uzdižu ka Bogu.
Kada sveštenoslužitelj kadi Svetu trpezu, ikone i druge osvećene predmete, on time odaje dužnu čast Bogu i svetiteljima. Mirisni dim takođe podseća na blagodat i ljubav Božju. Kada se kade vernici u hramu, oni primaju nevidljivi blagoslov Svetoga Duha.
Blaženi Simeon Solunski piše: "Kroz tamjan primamo blagodat, i niko neka ne zanemaruje kađenje."
4. Da li se kađenje uvek vrši na isti način
Ne. Kađenje može biti dve vrste:
• veliko kađenje, kada se kadi ceo hram
• malo kađenje, kada se kade oltar, ikonostas i vernici
Pexels / Ron Lach
Sveštenik kadi
5. Kada se vrši veliko kađenje
Veliko kađenje se obavlja:
• na večernjem bogosluženju s jutrenjem (bdeniju), za vreme pevanja 103. psalma ("Blagosiljaj, dušo moja, Gospoda...") i stihira na "Gospodi, vozvah"
• tokom polijeleja, najsvečanijeg dela jutrenja, pre pomazivanja vernika osvećenim jelejem
• za vreme devete pesme kanona, pri pevanju "Česnjejšuju Heruvim"
• na početku svakodnevnog jutrenja
• na liturgiji, po završetku proskomidije
6. Kada se vrši malo kađenje
Malo kađenje se više puta obavlja na liturgiji, kao i na bdeniju tokom litije, dela večernjeg bogosluženja koji se služi uoči velikih praznika.
7. Da li je tačno da se demoni boje tamjana
Demoni ne podnose sve što je povezano s crkvenim životom i svetinjama. Postoje svedočanstva da su ljudi opsednuti nečistim duhovima pružali otpor za vreme kađenja. Slična svedočanstva postoje i kada je reč o ikonama, Časnom krstu, svetoj vodi i drugim svetinjama.
Blagodat Svetoga Duha, koja ih osvećuje, nepodnošljiva je silama zla. Ipak, treba imati na umu da demone ne izgone predmeti sami po sebi, već sam Bog, kao odgovor na naše molitve i trud da se očistimo od greha i približimo Mu se.
Tamjan, sveta voda i druge svetinje samo su sredstva kojima se verni služe u svom duhovnom životu i kroz koja primaju pomoć i blagodat Božju.
Iako se često smatraju istim pojmom, u pravoslavnom predanju reč je o dve različite duhovne uloge koje oblikuju vernikov put, a sveti oci posebno naglašavaju važnost poverenja, poslušnosti i duhovnog rukovođenja.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog mučenika Mamanta po starom kalendaru, dok se po novom kalendaru obeležava Sveti velikomučenik Nikita Got. Katolička crkva obeležava spomendan Gospe Žalosne, dok Jevreji danas obeležavaju četvrti dan meseca tišrija, a muslimani nastavljaju mesec rebiul-ahir.
Kratka, ali snažna pouka svetitelja govori o nečemu što je mnogo dublje od običnog spokojstva i otkriva zbog čega unutrašnja tišina ima posebno mesto u hrišćanskom životu.
U besedi povodom velikog praznika govorio je o tome šta povezuje generacije, zašto različitost ne sme da bude prepreka zajedništvu i zbog čega vera mora da se potvrđuje svakodnevnim životom.
Protojerej Tarasije Zabudjko rasvetljava nedoumicu o kojoj se u parohijama najčešće govori tiho, objašnjavajući da se suština ove zabrane ne tiče vrednovanja žene, već svetosti mesta na kojem se savršava Bezkrvna Žrtva.
Kratka, ali snažna pouka svetitelja govori o nečemu što je mnogo dublje od običnog spokojstva i otkriva zbog čega unutrašnja tišina ima posebno mesto u hrišćanskom životu.
Jedni na groblje odlaze baš tog dana i naručuju parastos, dok drugi smatraju da za tim nema potrebe. Sveštenik objašnjava šta je u ovakvoj situaciji najvažnije.
Tri jufke, sočan nadev od mlevenog mesa i luka i posebna završnica u kojoj se krajevi testa preklapaju preko nadeva daju mu izgled i ukus koji se pamte.
Početak novog godišnjeg bogoslužbenog kruga Crkva dočekuje molitvom za Božji blagoslov, rodnost zemlje, blagorastvorenje vazduha i dobro svih ljudi, čuvajući drevnu tradiciju dugu više vekova.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
