Kratka, ali snažna pouka svetitelja govori o nečemu što je mnogo dublje od običnog spokojstva i otkriva zbog čega unutrašnja tišina ima posebno mesto u hrišćanskom životu.
Najteže je sačuvati mir onda kada ga iznutra neprestano nešto narušava. Brige se gomilaju, misli lutaju, strah dobija sve više prostora, a tišina oko nas ne znači nužno i tišinu u nama. Tada postaje jasno koliko je mir dragocen i koliko ga je lako izgubiti, čak i kada za to nema vidljivog razloga.
Na takvu duhovnu borbu Sveti Ignjatije Bogonosac podseća kratkom, ali snažnom poukom. Njegove reči miru daju mnogo dublje značenje od običnog spokojstva i ukazuju na njegovu duhovnu snagu:
- Ne postoji ništa bolje od mira, jer se njime uništava svaka kletva nebeskih i zemaljskih duhova - govorio je Sveti Ignjatije Bogonosac.
U ovoj rečenici mir nije tek prijatno osećanje niti odsustvo nemira, nego stanje koje čuva srce od onoga što ga udaljava od Boga. Zato Sveti Ignjatije njegovu snagu opisuje tako snažno: mir ne ostavlja prostor onome što unosi pometnju, strah i duhovnu rasejanost.
Pouka je kratka, ali njena poruka je jasna: mir nije nešto što treba čekati da nam se dogodi. On je vrednost koju treba čuvati, naročito onda kada se u nama vodi borba koju drugi ne vide.
Poslanica Svetog apostola Pavla Galatima, začalo 212 (5,11-21)
11. A ja, braćo, ako još obrezanje propovedam, zašto me onda gone? Dakle, ukida se sablazan krsta. 12. O, pa bi se i odsekli oni koji vas bune! 13. Jer ste vi, braćo, na slobodu pozvani; samo ne slobodu za ugađanje telu, nego da iz ljubavi služite jedni drugima. 14. Jer se sav Zakon ispunjava u jednoj reči, u ovoj: „Ljubi bližnjega svojega kao sebe samoga.” 15. Ali ako jedan drugoga ujedate i proždirete, gledajte da se međusobno ne istrebite. 16. Velim pak: po Duhu hodite, i pohotu telesnu nećete činiti.
17. Jer telo želi protiv Duha, a Duh protiv tela; a ovo se protivi jedno drugome, da činite ono što ne biste hteli. 18. Ako ste pak Duhom vođeni, niste pod zakonom. 19. A poznata su dela tela, koja su: preljuba, blud, nečistota, besramnost, 20. idolopoklonstvo, čaranje, neprijateljstva, svađe, pakosti, gnev, prkosi, razdori, jeresi, 21. zavisti, ubistva, pijanstva, raskalašnosti, i slično ovima za koja vam unapred kazujem, kao što sam i ranije govorio, da oni koji tako nešto čine neće naslediti Carstva Božijega.
Jevanđelje po Marku, začalo 28. (7,5-16)
5. A potom pitahu ga fariseji i književnici: „Zašto učenici tvoji ne žive prema predanju od starih, nego jedu hleb neumivenim rukama?” 6. A on odgovarajući reče im: „Dobro je prorokovao Isaija za vas licemere, kao što je pisano: 'Ovaj narod usnama me poštuje, a srce im je daleko od mene.' 7. No zalud me poštuju, učeći učenjima propisanim od ljudi. 8. Jer ostaviste zapovest Božiju, a držite se predanja ljudskoga, pranja sudova i čaša; i mnogo drugo slično činite.” 9. I reče im: „Lepo, ukidate zapovest Božiju da svoje predanje sačuvate!
10. Jer Mojsej reče: 'Poštuj oca svojega i mater svoju;' i: 'Koji ruži oca ili mater, smrću da umre.' 11. A vi kažete: 'Ako reče čovek ocu ili materi: ono čim bih ti mogao pomoći korvan je, to jest: prilog,' 12. i ne date mu više da išta učini za oca ili mater, 13. ukidajući reč Božiju svojim predanjem koje dalje prenosite; i slično tome mnogo šta činite.”14. I dozvavši sav narod reče im: „Poslušajte me svi, i razumijte: 15. Ništa nema što bi čoveka moglo opoganiti od onoga što spolja ulazi u njega, nego što izlazi iz njega ono je što pogani čoveka. 16. Ko ima uši da čuje, neka čuje!”
BONUS VIDEO
Kada rezultati izostanu, lako je posumnjati u smisao svega što radimo. Pouka svetitelja podseća da nisu svi odgovori u našim rukama i otkriva kako zahvalnost može promeniti naš pogled na život.
Posle pada mnogi dugo nose teret krivice i teško prihvataju da im je oprošteno. Svetitelj iz Egine podseća na razliku između iskrenog pokajanja i samokažnjavanja i nudi poruku koja donosi drugačiji pogled na milost.
Veliki svetitelj otkriva kako se ono čemu popuštamo u ranim godinama pretvara u navike, strasti i terete od kojih se kasnije mnogo teže oslobađamo.
Pouka svetogorskog starca otvara pitanje zbog čega se greh više ne krije, već se često predstavlja kao sloboda, dok se moral, uzdržanje i pobožan život sve češće proglašavaju zaostalima.
Kratka, ali snažna pouka svetitelja govori o nečemu što je mnogo dublje od običnog spokojstva i otkriva zbog čega unutrašnja tišina ima posebno mesto u hrišćanskom životu.
U besedi povodom velikog praznika govorio je o tome šta povezuje generacije, zašto različitost ne sme da bude prepreka zajedništvu i zbog čega vera mora da se potvrđuje svakodnevnim životom.
U poruci je istakao sećanje na stvaranje sveta i čoveka i uputio molitvu Svevišnjem Tvorcu za obilje duhovnog mira, blagoslova i dobrog zdravlja.
Jedni na groblje odlaze baš tog dana i naručuju parastos, dok drugi smatraju da za tim nema potrebe. Sveštenik objašnjava šta je u ovakvoj situaciji najvažnije.
Patrijarh srpski razgovarao je sa predsednikom slovenačke vlade o položaju Crkve, slobodi veroispovesti i odnosima države i verskih zajednica, na dan kada je obeleženo 90 godina od osnivanja crkve Svetih Kirila i Metodija.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
Jedna od pouka velikog pravoslavnog duhovnika otkriva zašto čovek često vodi najteže borbe sa sopstvenim mislima, a ne sa onim što se zaista dogodilo.
U besedi za utorak 9. sedmice po Duhovima, veliki srpski duhovnik upozorava da samo poznavanje sveta bez Boga ne donosi istinsku utehu i otkriva put kojim se zadobijaju blagodat, mir i sigurnost duše.
Poglavar Srpske pravoslavne crkve u pismu učesnicima konferencije govorio je o izazovima savremenog sveta, miru u Svetoj zemlji i potrebi da u drugome prepoznamo bližnjeg.
Dok većina ljudi razmišlja samo o onome što ih čeka sutra, pravoslavni sveštenik otkriva zašto je upravo sadašnji trenutak mesto u kojem čovek pronalazi istinsku radost i blizinu Boga.
Jedni na groblje odlaze baš tog dana i naručuju parastos, dok drugi smatraju da za tim nema potrebe. Sveštenik objašnjava šta je u ovakvoj situaciji najvažnije.
U svetosavskoj tradiciji i istoriji SPC, ekshumacija ima i poseban značaj kada je reč o obretenju moštiju svetitelja.
Dobro delo gubi svoj pravi smisao kada čovek počne da ga čini zbog sebe.
Pitanje koje na prvi pogled deluje jednostavno otvara jednu od najdubljih tajni vere i suočava čoveka sa granicama sopstvenog poimanja.
Nad njegovim svetih moštiju, prema predanju, dogodila su se mnoga iscelenja bolesnih.
Dobro delo gubi svoj pravi smisao kada čovek počne da ga čini zbog sebe.
Sveti oci su uvek naglašavali da, ma kakvo dete da je, ne treba ga posmatrati kao problem koji treba "slomiti“, već kao ličnost koju treba oblikovati.
Duša poseduje svojevrsni duhovni mehanizam upravljanja telom, a kao primer za to je fantomski bol, tvrdi otac Danil.
Pitanje koje na prvi pogled deluje jednostavno otvara jednu od najdubljih tajni vere i suočava čoveka sa granicama sopstvenog poimanja.
Tri jufke, sočan nadev od mlevenog mesa i luka i posebna završnica u kojoj se krajevi testa preklapaju preko nadeva daju mu izgled i ukus koji se pamte.
Početak novog godišnjeg bogoslužbenog kruga Crkva dočekuje molitvom za Božji blagoslov, rodnost zemlje, blagorastvorenje vazduha i dobro svih ljudi, čuvajući drevnu tradiciju dugu više vekova.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
