PORUKA PATRIJARHA PORFIRIJA ODJEKNULA NA MEĐUNARODNOM SKUPU U BEOGRADU: Molimo se za prestanak svakog stradanja

Na međunarodnoj konferenciji "Partneri u svetu koji se menja: centralna i istočna Evropa, Amerika, Izrael i Novi Bliski istok", koja je danas održana u Beogradu u organizaciji Kongresa srpsko-američkog prijateljstva, pozdravno pismo patrijarha srpskog Porfirija donelo je snažnu poruku o značaju mira, dijaloga i očuvanja duhovnih vrednosti u vremenu velikih promena.

Obraćanje poglavara Srpske pravoslavne crkve, koje je učesnicima skupa pročitao vikarni episkop lipljanski Dositej, bilo je posvećeno pitanjima smisla razvoja savremenog sveta, odgovornosti čoveka pred velikim promenama i potrebi da se budućnost gradi na vrednostima koje prevazilaze prolazne interese.

Pozivajući se na reči biblijskog Propovednika, patrijarh je podsetio da promene nisu same po sebi ni dobre ni loše, već da njihov pravi smisao zavisi od toga da li služe čoveku i dobru.

„Pre više od tri milenijuma mudri Propovednik iz Svete zemlje i Svetog Grada, koji je i danas i uvek u središtu pažnje čitavog sveta, poručuje nam: Što je bilo to će biti, što se činilo to će se činiti, i nema ništa novo pod suncem. Opominjući se reči Solomonovih, učesnici smo u događajima koji svet menjaju veoma velikom brzinom. Te promene činimo, po pravilu, da bismo olakšali život ljudima, radi ekonomskog i privrednog napretka, određenih strateških prednosti i slično“, naveo je patrijarh Porfirije.

Foto: SPC

 

On je ukazao da savremene promene u tehnologiji i ekonomiji neminovno utiču i na druge oblasti života, od kulture do odnosa među ljudima. Zbog toga su, kako je istakao, neophodni susreti poput ovog, na kojima se traži dublji smisao razvoja i način da čovek ostane nosilac promena, a ne samo njihov predmet.

„Ali te ubrzane, čak dramatične promene, koje činimo u tehnologiji ili ekonomiji, odražavaju se i na sve druge ljudske delatnosti, kulturu, odnose među ljudima, na mikro- i makroplanu. Zato se sastajemo u različitim formatima, da bismo našli Smisao u tim promenama, kako one same po sebi ne bi određivale i diktirale dalji razvoj civilizacije, koji ne mora biti povoljan po ljudski rod“, poručio je patrijarh.

U nastavku pisma, patrijarh Porfirije naglasio je da istinski napredak može postojati samo kada je usmeren ka dobru čoveka i očuvanju zajedništva. Prema njegovim rečima, promene mogu doneti blagoslov ukoliko su utemeljene na istini, miru, poverenju i odgovornosti prema drugima.

„Na skupovima poput ovog mi tražimo ili predstavljamo rešenja koja su na korist ljudima i prirodi, a takva će biti samo ukoliko idu tragom Smisla, Logosa Božjeg, koji podstiče ljude da čine dobro. Promene koje se dešavaju u svetu biće blagoslovene od Boga ukoliko teže da zadovolje iskonske i osnovne potrebe svakog čoveka na zemlji: potrebu za istinom, za mirom, za poverenjem i za životom u zajednici sa drugim čovekom“, istakao je patrijarh Porfirije.

Govoreći o značaju dijaloga među narodima, patrijarh je istakao da susreti zasnovani na iskrenom razgovoru i međusobnom poštovanju predstavljaju dragocen doprinos miru. Posebno je naglasio simboliku Beograda, grada koji je kroz vekove bio mesto susreta različitih kultura i tradicija.

„Zato svaki susret koji je utemeljen na iskrenom dijalogu i međusobnom poštovanju predstavlja dragocen doprinos miru među ljudima i narodima. Takav je i, duboko sam uveren, i ovaj današnji u Beogradu. Jer Beograd je, bez obzira na to što je kroz dugu istoriju do temelja razaran četrdeset četiri puta, vekovima mesto susreta različitih naroda, kultura i tradicija, grad na raskršću Istoka i Zapada. Tako žitelji Beograda nikada nisu prestali da teže onome što je pod Suncem najdragocenije, miru“, naveo je patrijarh.

Posebnu pažnju u svom obraćanju patrijarh Porfirije posvetio je Svetom Savi, ističući da nasleđe prvog srpskog arhiepiskopa predstavlja putokaz za savremeni svet: čuvati svoju veru i identitet, ali istovremeno ostati otvoren za susret i razumevanje sa drugima.

„Dragi prijatelji, dočekuju vas Beograd i Srbija, dočekuje vas narod čiji je otac i učitelj Sveti Sava. Naš prvi Arhiepiskop i prosvetitelj nas je svojim životom naučio da budemo čvrsto i nepokolebivo odani svojoj veri pravoslavnoj i svom narodnom identitetu, a istovremeno i da budemo otvoreni za susret, razgovor i razumevanje sa drugim ljudima“, poručio je patrijarh.

On je istakao da čovečanstvo danas raspolaže ogromnim znanjem i mogućnostima, ali da je zbog toga još važnije pitanje kakve posledice taj razvoj ostavlja na čoveka i društvo. Podsetio je da mir ne počinje samo političkim dogovorima, već unutrašnjim prepoznavanjem drugog čoveka kao bližnjeg.

„Njegovo učenje nas upućuje da se i sada suočimo sa činjenicom da nikada u istoriji čovečanstvo nije raspolagalo većim znanjem i većim mogućnostima, a istovremeno nikada nije bilo toliko važno da se iznova zapitamo čemu to znanje služi i kakvog čoveka ono izgrađuje, da li doprinosi miru ili rađa nove strahove i sukobe? Svetu je potrebno znanje o tome da istinski mir počinje onda kada u drugom čoveku prepoznamo svoga bližnjeg, kada prepoznamo svoga brata“, istakao je patrijarh Porfirije.

Foto: SPC

 

U nastavku pisma, patrijarh se molitveno osvrnuo na Svetu zemlju, pozvavši na mir među svim narodima koji žive na tim prostorima. Ukazao je i na značaj duhovnih i moralnih vrednosti, kao i na odgovoran odnos prema istorijskom pamćenju.

„Danas se sa posebnom molitvenom pažnjom sećamo i Svete zemlje i zajedno sa psalmopojcem Davidom ponavljamo: Ištite mira Jerusalimu (Ps 122, 6). Molimo se za prestanak svakog stradanja, za mir među svim narodima koji žive na tim svetim prostorima, sa nadom da će ponovo biti mesta susreta, a ne razmimoilaženja“, naveo je patrijarh.

Govoreći o kulturi sećanja, patrijarh Porfirije naglasio je da istina o prošlosti treba da bude temelj odgovorne budućnosti, ali ne i razlog za nove podele. Posebno je istakao da pravoslavni Srbi mogu mnogo toga da nauče iz iskustva jevrejskog naroda, sa kojim dele sličnu istoriju stradanja.

„Raduje nas što se tokom ove konferencije govori i o duhovnim i moralnim vrednostima, kao i o kulturi sećanja. Bez čvrstog duhovnog i moralnog temelja nema ni istinskog poverenja i razumevanja među ljudima. Isto tako, narod koji zaboravlja istinu o svojoj prošlosti teško može odgovorno da gradi budućnost; ali istina nikada ne sme biti povod za nove podele, nego poziv na pravdu, pomirenje i međusobno poštovanje. U tome i mi pravoslavni Srbi možemo mnogo da učimo i naučimo od braće Jevreja sa kojima u mnogome delimo sličnu stradalnu istoriju“, poručio je patrijarh.

Na kraju pisma, patrijarh Porfirije izrazio je zahvalnost za svaki napor usmeren ka jačanju odnosa između srpskog i američkog naroda, kao i saradnji dve države.

„Da naglasim još jednom, radujem se i zahvaljujem na svakom poduhvatu koji za cilj ima obnovu dobrih odnosa između srpskog naroda gde god da živi sa američkim narodom, kao i saradnju dve države. Prizivam Božji blagoslov na sve sabrane i želim uspešan rad konferencije“, zaključio je patrijarh Porfirije.

Ostavite komentar

Пошаљи коментар

Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.

0 Komentara