Dani prolaze dok se najvažnije duhovne obaveze pomeraju za kasnije, ali prema ovoj svetogorskoj poruci postoji trenutak posle kojeg više nema mogućnosti za promenu.
Molitva se odlaže za sutra, pokajanje za neki mirniji period, a razgovor sa Bogom za trenutak kada život bude manje užurban. Tako prolaze dani, dok se najvažnije pitanje sve više potiskuje: šta se događa sa dušom dok živimo kao da ćemo zauvek imati vremena? Jedan odgovor ostavio je starac Josif Vatopedski u pouci koja ne govori o dalekoj budućnosti, već o trenutku koji svakome neizbežno dolazi.
- Molim vas obratite pažnju na ovo što ću vam sada reći… Hajde da vas o tome obavestim. Naši su dani na izmaku. Veoma brzo dogodiće se neke jako loše stvari. Stoga vas molim da razvijete svoj odnos sa Bogom. Umrećemo ubrzo i naša duša će stati pred konačni pravedni Sud. Dokle god su oči otvorene, čovek može da oseti Gospoda. Ali, kad se oči zatvore duša je vezana i demoni nas vode na konačno ispitivanje. Dakle, da li je duša živela u skladu sa Hristovim zakonima ili nije? To će se pokazati na konačnom Ispitivanju. Stoga, budite pažljivi - govorio je starac Josif Vatopedski.
U ovoj pouci nema mnogo prostora za odlaganje. Vreme za odnos sa Bogom nije neki zamišljeni budući trenutak, već ono koje nam je upravo sada dato.
Druga Poslanica Svetog apostola Pavla Korinćanima, začalo 195 (12,10-19)
10. Zato sam dobre volje u nemoćima, u porugama, u nevoljama, u gonjenjima, u teskobama za Hrista; jer kada sam slab onda sam silan. 11. Postadoh bezuman hvaleći se! Vi me nateraste. Jer je trebalo da me vi hvalite, pošto ni u čemu nisam manji od prevelikih apostola iako sam ništa. 12. Jer znaci apostola učinjeni su među vama u svakom trpljenju, u znacima i čudesima i silama. 13. Jer šta je to u čemu ste manji od ostalih Crkava, osim što vam ja sam ne dosadih? Oprostite mi ovu nepravdu.
14. Evo gotov sam po treći put da vam dođem, i neću vam dosaditi: jer ne tražim vaše nego vas. Jer nisu deca dužna teći imanje roditeljima nego roditelji deci. 15. A ja ću vrlo rado trošiti i istrošiću se potpuno za duše vaše, iako vas ja odviše ljubim, a vi me manje ljubite. 16. Ali neka bude, ja vam ne bih na teretu, nego budući lukav, dobih vas prevarom. 17. Eda li vas što zakidoh preko nekoga od onih koje sam slao k vama? 18. Umolih Tita, i s njim poslah brata: eda li vas Tit što zakide? Zar ne hodismo istim duhom? Zar ne istim stopama? 19. Mislite li opet da se branimo pred vama? Pred Bogom u Hristu govorimo; a sve je, ljubljeni, za vaše izgrađivanje.
Jevanđelje po Marku, začalo 16. (4,11-23)
11. I reče im: „Vama je dano da znate tajne Carstva Božijega, a onima napolju sve u pričama biva, 12. da očima gledaju i da ne vide, i da ušima slušaju i da ne razumeju; da se kako ne obrate i da im se oproste gresi.” 13. I reče im: „Zar ne razumete priču ovu? A kako ćete sve priče razumeti? 14. Sejač reč seje. 15. A pokraj puta, gde se seje reč, jesu oni koji kad je čuju, odmah dođe satana i uzme reč posejanu u srcima njihovim. 16. Tako i oni posejani na kamenitim mestima jesu oni koji kad čuju reč, odmah je prime s radošću,
17. ali nemaju korena u sebi, nego su nepostojani, pa kad dođu do nevolje, ili gonjenja zbog reči, odmah se sablazne. 18. A oni posejani u trnju, jesu oni koji slušaju reč, 19. ali brige ovoga veka i obmana bogatstva i požude za ostalim stvarima uđu i zaguše reč, i bez roda ostane. 20. A oni na dobroj zemlji posejani, jesu oni koji slušaju reč i primaju, i donose rod po trideset i po šezdeset i po sto.” 21. I govoraše im: „Eda li se svetiljka donosi da se metne pod sud ili pod odar? A ne da se na svećnjak postavi? 22. Jer nema ništa tajno što neće biti javno; niti bi što sakriveno, a da ne izađe na videlo. 23. Ko ima uši da čuje, neka čuje!”
Nepravda, uvreda i omalovažavanje mogu u čoveku pokrenuti potrebu da se brani i uzvrati, ali jedna pouka velikog ruskog duhovnika otvara sasvim drugačije pitanje: šta se u takvom trenutku događa sa našim srcem?
Svetitelj je upozoravao da preterano hvaljenje dece podstiče egoizam, a roditeljima savetovao da ih odmalena uče zahvalnosti, odgovornosti i smirenju.
Veliki svetitelj našeg vremena govorio je o nečemu što se često događa u odnosima među ljudima, a što mnogi prepoznaju tek kada već nastanu ljutnja, zameranje i potreba da se drugome uzvrati.
Očajanje može da nas udalji od molitve, ali Sveti Jovan Kronštatski podseća zašto upravo tada ne treba odustati od Gospoda.
Dani prolaze dok se najvažnije duhovne obaveze pomeraju za kasnije, ali prema ovoj svetogorskoj poruci postoji trenutak posle kojeg više nema mogućnosti za promenu.
Ova dvojica revnosnih hrišćana bili su kamenoresci i živeli su u Iliriji, gde su svojim životom i delima svedočili veru u Boga.
Bio je među Hristovim učenicima, a zatim je kockom izabran da zauzme mesto izdajnika Jude.
Protojerej Petar Gurjanov govori o onima koji se hvale brojem zavedenih žena, opravdavaju nečistotu, napuštaju porodice i tek kasnije shvataju zbog čega im je duša prazna, a život nesređen.
Verni narod okupio se u porti novobeogradskog hrama, gde je patrijarh Porfirije uputio snažne poruke o veri, smirenju, radosti, pokajanju i miru, a bogat program okupio je i brojne izvođače duhovne i etno muzike.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
U jednoj kratkoj misli blaženopočivšeg patrijarha srpskog sadržano je merilo koje odvaja ravnodušnost od istinske ljudskosti.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
Podvižnik svetogorskog manastira Vatoped objašnjava kako strpljenje i vera donose spokojstvo duše, tela i duha, čak i u najtežim situacijama.
Svetogorski starac objašnjava zašto sveta tajna ispovesti nije puko nabrajanje grešnih pomisli i kako duhovna budnost može doneti mir i duhovno jačanje.
Jedan od najvećih crkvenih učitelja objasnio je kako se ova unutrašnja slabost ne zadržava samo na čoveku koji je nosi, već se širi i na njegove odnose.
Reči ruskog duhovnika ne govore o odricanju od lekarske pomoći, već o promeni koja mora da počne od samog čoveka, uz molitvu i spremnost da se napusti ono što dušu sve dublje vezuje za greh.
Bio je među Hristovim učenicima, a zatim je kockom izabran da zauzme mesto izdajnika Jude.
Protojerej Petar Gurjanov govori o onima koji se hvale brojem zavedenih žena, opravdavaju nečistotu, napuštaju porodice i tek kasnije shvataju zbog čega im je duša prazna, a život nesređen.
Pravoslavna vera uči da je pokajanje put povratka Bogu i da čovek ne treba da veruje da je njegov greh veći od Božje milosti.
Kaže da danas oko nas kruže razne prefinjene jeresi i sablažnjavaju mnoge ljude, govoreći da su duše paisivne, da spavaju, da pored svoga tela čekaju i i svoje vaskrsnće i slične otrovne i zlobne bogoboračke reči, ali da to nije tačno.
Verni narod okupio se u porti novobeogradskog hrama, gde je patrijarh Porfirije uputio snažne poruke o veri, smirenju, radosti, pokajanju i miru, a bogat program okupio je i brojne izvođače duhovne i etno muzike.
Pravoslavna vera uči da je pokajanje put povratka Bogu i da čovek ne treba da veruje da je njegov greh veći od Božje milosti.
Mnogi ljudi dolazili su mu tražeći pomoć, a svetac je svoju slavu pripisivao Bogu, a ne sebi.
Predanje o ovoj ikoni vezano je za kneza Avgara iz Edese, koji je, teško oboleo od gube, čuo za Hrista i njegova čudesna isceljenja.
U besedi za 13. nedelju po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski I Žički govori o skrivenim okovima greha i o sili Hrista koja oslobađa i iz najdubljeg mraka – jačoj od smrti i ada.
Jedan od najvećih crkvenih učitelja objasnio je kako se ova unutrašnja slabost ne zadržava samo na čoveku koji je nosi, već se širi i na njegove odnose.
Mnogi posle ovakvog sna počinju da traže skrivene poruke i znakove, ali Crkva savetuje drugačiji odnos prema snovima i upućuje nas na ono što zaista možemo učiniti za svoje preminule bližnje.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
