U besedi za 13. nedelju po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski I Žički govori o skrivenim okovima greha i o sili Hrista koja oslobađa i iz najdubljeg mraka – jačoj od smrti i ada.
U nedelji pred nama Crkva nas podseća da tamnica nije samo od kamena i gvožđa, niti je mrak tek odsustvo svetlosti. Vladika Nikolaj Velimirović u svojoj besedi za 13. nedelju po Duhovima govori o onom dubljem zatvoru koji se ne vidi očima – o okovima greha i o tami koja obuzima dušu.
A nasuprot tome stoji Hristos, jedini Koji raskida lance i razgoni senke smrti, pozivajući svakog čoveka da iziđe na slobodu i da se pokaže na svetlosti života.
Da rečeš sužnjima: izidite; onima koji su u mraku: pokažite se. (Isa. 49, 9)
Ko je veći sužanj od onoga što je gresima vezan? Ima li većega mraka od mraka greha, smrti i ada? Ko može drešiti od greha? Jedini Bog; to su priznavali i sami književnici i fariseji (Mk. 7, 7).
Hristos odreši od greha mnoge, i učini slobodnim i zdravim. Ako, dakle, jedini Bog može drešiti od greha sužnje grehe, zašto Ga Jevreji ne priznaše za Boga? Zato što i oni behu vezani grehom, pa ne mogoše do kraja logično rasuđivati, niti se pak dadoše Gospodu da i njih odreši od uza greha.
Pogledajte, u kakvu glupost padaju mudraci jevrejski: dok na jednoj strani tvrde da jedini Bog može drešiti ljude od greha, dotle na drugoj strani optužuju Hrista da On dejstvuje pomoću đavola!
Đavo je onaj koji vezuje, kako će đavo drešiti? Đavo je onaj koji upropašćuje čoveka, kako će on i spasavati? Tamo gde su đavoli, tamo je i tamnica: greh, smrt i ad.
Jedini je Hristos imao moć, moć božansku, nesravnjivu, da iz te tamnice izvodi i spasava duše ljudske. — Sinko, opraštaju ti se gresi! Momče, ustani! Lazare, iziđi napolje!
Svojom moćnom rečju On je kidao veze grešnika i izvodio mrtve na svetlost života. Svojim silaskom u ad On je razorio presto satanin i oslobodio duše pravedničke. Svojim vaskrsenjem On je otkrio potpuno i savršeno Svoju neodoljivu vlast nad svim vezama đavolskim, nad svim spletkama adskim i nad poslednjim neprijateljem – smrću.
O Gospode, Pobedniče demona, Osloboditelju od greha, Vaskrsitelju mrtvih, Tebi se klanjamo i Tebe molimo: oslobodi nas, vaskrsni nas i blagoslovi nas. Tebi slava i hvala vavek. Amin.
BONUS VIDEO
U besedi za sredu 10. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o ljudima koji spolja mogu ostaviti utisak vrednosti i snage, ali u sebi nemaju duhovni plod, istinu i čistotu srca.
U besedi za četvrtak 10. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički upozorava na gordе i lažljive reči koje mogu zavesti neiskusne u veri i poziva hrišćane na duhovnu budnost i rasuđivanje.
Tumačeći proročke reči Isaije, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički upozorava da zabluda vođa slabi čitavu zajednicu i odvodi je sa puta istine, dok je povratak Bogu jedini put ka duhovnom ozdravljenju.
U besedi za petak 12. sedmice po Duhovima, Vladika Nikolaj poredi ratove hrišćanskih i neznabožačkih naroda, a zatim mnogo dublje govori o sukobu koji čovek vodi sa sopstvenim strastima i o miru koji počinje u duši.
Iz Pres-službe Svete Stolice najavljeno je novo obaveštenje o oporavku poglavara Rimokatoličke crkve, koji se nalazi pod lekarskim nadzorom u rimskoj bolnici Đemeli.
Brojna pitanja prate veliki bogorodični praznik koji se obeležava 14. oktobra po gregorijanskom kalendaru.
U besedi za sredu 20. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički upozorava kako loša pomisao prerasta u greh, a loš primer može da odvede i druge na stranputicu.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Pokrov Presvete Bogorodice po starom kalendaru, dok po novom obeležavaju Prepodobnu mati Paraskevu. Katolička crkva spominje Svetog Kalista Prvog, dok Jevreji i muslimani danas nemaju veći verski praznik.
Pravoslavni podvižnik objašnjava zašto je važno prepoznati sopstvene slabosti, osloboditi se potrebe da uvek budemo u pravu i kroz smirenje se otvoriti za Božju blagodat.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
U besedi za subotu 19. sedmice po Duhovima veliki srpski svetitelj objašnjava zašto se put ka Gospodu ne prelazi ohološću i uzdizanjem sebe, već ljubavlju, smirenjem i spremnošću da tvorimo volju Božju.
U besedi za subotu 16. sedmice po Duhovima Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava šta znači kada telo preuzme primat nad duhom i zašto je preporod moguć sve do poslednjeg trenutka života.
U snažnoj besedi za četvrtak 9. sedmice po Duhovima Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava da duša, kao i telo, traži svakodnevnu hranu, a da se vera ne čuva jednim susretom sa istinom, već njenim stalnim življenjem.
U besedi za ponedeljak 9. sedmice po Duhovima, veliki srpski duhovnik govori o veri kao najčvršćem osloncu duše, koja se ne čuva bekstvom od iskušenja, već kroz stradanja postaje čvršća i snažnija u zajednici sa Hristom.
U besedi za sredu 20. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički upozorava kako loša pomisao prerasta u greh, a loš primer može da odvede i druge na stranputicu.
Pravoslavni podvižnik objašnjava zašto je važno prepoznati sopstvene slabosti, osloboditi se potrebe da uvek budemo u pravu i kroz smirenje se otvoriti za Božju blagodat.
Pravoslavna vera nije spojiva sa sujeverjem.
Pravoslavna vera poziva čoveka da se ne predaje očajanju i strahu zbog porodične prošlosti, već da svoj život usmerava prema Bogu.
Obeležamo praznik posvećen čudesnom javljanju Majke Božje u carigradskoj crkvi Vlaherni.
U ovu svetinju na Kosovu i Metohiji svakodnevno stižu poklonici iz svih krajeva, a gostoljubivi domaćini poručuju da im ništa nam ne trebate, samo Srbi posećuju svetinje u što većem broju.
Pravoslavna vera poziva čoveka da se ne predaje očajanju i strahu zbog porodične prošlosti, već da svoj život usmerava prema Bogu.
Na Miholjdan su Vuk, Teodora i Lazar krenuli tragom neobičnog pisma, a susret sa usamljenim starcem i zapuštenim voćnjakom naučio ih je da se najveće bogatstvo krije u dobroti, prijateljstvu i delima ljubavi.
U ovu svetinju na Kosovu i Metohiji svakodnevno stižu poklonici iz svih krajeva, a gostoljubivi domaćini poručuju da im ništa nam ne trebate, samo Srbi posećuju svetinje u što većem broju.
U obraćanju vernicima u australijskoj prestonici, poglavar SPC istakao značaj svetosavskog nasleđa, zajedništva u Hristu i pomirenja među Srbima.
Zapis iz „Srbskog kuvara“, koji je jeromonah Jerotej Draganović iz manastira Krušedola objavio još u 19. veku, otkriva kako su se od jednostavnih namirnica pripremala zasitna jela za dane kada crkveni tipik ne propisuje post.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
