Sveti starac govorio je bez uvijanja o onima koji zanemaruju svoje zdravlje, ali i o pogrešnom shvatanju vere zbog kojeg čovek odbacuje pomoć koja mu je pružena.
Bolest čoveka često suoči sa pitanjem gde se završava poverenje u Boga, a počinje njegova lična odgovornost. Neko zanemari zdravlje, uveren da će ga vera sačuvati od posledica sopstvene nepažnje, dok drugi odbija lekove, misleći da bi time pokazao veću veru u Božiju pomoć. Jednu važnu granicu između vere i lakomislenosti povukao je Sveti Gavrilo Gruzijski, čija pouka govori upravo o tome kako hrišćanin treba da se odnosi prema bolesti i lečenju.
- Kada pada kiša, neki će skinuti cipele i reći da se Božijom pomoću neće prehladiti. A kada se prehlade, šta je Gospod kriv što su se prehladili zbog svoje lakomislenosti? Drugi, pak, kada se razbole, reći će iz ponosa: „Neću lekove, Bog će mi pomoći.“ Čoveče Božiji! Ako te boli glava, popij nešto protiv bolova sa verom u Gospoda, jer je Gospod lekovima dao lekovita svojstva. Ako ti ne pomogne lek protiv bolova, onda prizivaj svetitelje - govorio je Sveti Gavrilo Gruzijski.
Pouka je jednostavna, ali pogađa dve krajnosti koje lako mogu da se predstave kao vera. Prva je neodgovornost prema sopstvenom zdravlju, a druga je odbacivanje lečenja iz pogrešno shvaćenog pouzdanja u Boga. Sveti Gavrilo ne suprotstavlja lek i molitvu, već ih postavlja u pravi odnos: čovek treba da učini ono što je do njega, a da se pritom ne odrekne poverenja u Boga.
U njegovim rečima nema mesta ni za bezbrižno izlaganje bolesti ni za ponosno odbijanje pomoći. Vera, kako ova pouka pokazuje, ne oslobađa čoveka odgovornosti, već ga podseća da i ono što mu može pomoći može biti dar Božije promisli.
Zato je završna misao Svetog Gavrila posebno snažna: kada ljudska pomoć ne donese očekivani odgovor, čovek nije ostavljen bez nade. Tada se još usrdnije okreće molitvi i priziva svetitelje. Vera se, dakle, ne meri time koliko će čovek odbiti pomoć, već time kome će poveriti i svoje napore i svoju nemoć.
Prva Poslanica Svetog apostola Pavla Korinćanima, začalo 125 (1,26-29)
26. Jer gledajte, braćo, na vas pozvane: nema tu ni mnogo mudrih po telu, ni mnogo moćnih, ni mnogo plemenita roda; 27. nego što je ludo pred svetom ono izabra Bog da posrami mudre; i što je slabo pred svetom ono izabra Bog da posrami jake; 28. I što je neplemenito pred svetom i poniženo izabra Bog, i ono što je ništavno, da uništi ono što jeste, 29. da se ne pohvali ni jedno telo pred Bogom.
Prva Poslanica Svetog apostola Pavla Solunjanima, začalo 270 (4,13-17)
13. Nećemo pak, braćo, da vam bude nepoznato šta je sa onima koji su usnuli, da ne biste tugovali kao oni koji nemaju nade. 14. Jer ako verujemo da Isus umre i vaskrse, tako će i Bog one koji su usnuli u Isusu dovesti s Njim. 15. Jer vam ovo kazujemo rečju Gospodnjom da mi koji budemo živi o dolasku Gospodnjem, nećemo preteći one koji su usnuli. 16. Jer će sam Gospod sa zapovešću, glasom arhanđela i sa trubom Božijom, sići s neba, i prvo će mrtvi u Hristu vaskrsnuti; 17. a potom mi živi koji ostanemo bićemo zajedno s njima uzneseni na oblacima u sretanje Gospodu u vazduhu, i tako ćemo svagda s Gospodom biti.
Jevanđelje po Mateju, začalo 82. (20,29-34)
29. I kad oni izlažahu iz Jerihona, za njim pođe narod mnogi. 30. I gle, dva slepca seđahu kraj puta, i čuvši da Isus prolazi, povikaše govoreći: „Pomiluj nas, Gospode, sine Davidov!” 31. A narod im prećaše da ućute; a oni još većma povikaše govoreći: „Pomiluj nas, Gospode, sine Davidov!” 32. I stavši Isus dozva ih, i reče: „Šta hoćete da vam učinim?” 33. Rekoše mu: „Gospode, da se otvore oči naše.” 34. I smilova se Isus, i dotače se očiju njihovih, i odmah progledaše oči njihove, i otidoše za njim.
BONUS VIDEO
Veliki ruski svetitelj ostavio je savet koji i danas privlači pažnju vernika: čovek mora da čuva svoje srce od očajanja, gneva i udaljavanja od Boga.
Jedna njegova pouka govori o opasnosti koja se ne prepoznaje po krstu, molitvi i izgovorenim rečima, već po onome što čovek čini kada ga niko ne posmatra.
Oštra pouka svetitelja otkriva zašto žaljenje zbog učinjenog samo po sebi nije dovoljno i šta čovek mora da promeni da bi pokajanje zaista imalo smisla.
Veliki srpski svetitelj objašnjava da reč koju hrišćani svakodnevno izgovaraju krije odgovor koji nije samo pitanje znanja, već i način života.
U besedi za utorak 19. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o granicama ljudskog saznanja i upozorava da se Božja istina prima čistim i smirenim srcem.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Začeće Svetog Jovana Preteče i Krstitelja po starom kalendaru, dok po novom obeležavaju Svetog apostola Tomu. Katolička crkva obeležava Svetog Bruna, Jevreji i muslimani nemaju veliki praznik.
Njegove reči otvaraju pitanje koje se često prećuti kada nestanu bliskost, strpljenje i razumevanje, a odgovor ne upućuje prvo na drugoga, već na naš odnos prema Bogu.
Crkva 6. oktobra slavi praznik začeća Preteče Gospodnjeg, sina Zaharije i Jelisavete.
Iz crkvenog vrha oštro su reagovali na javne prozivke, deo tvrdnji ocenili kao „potpuno neutemeljene i zlonamerne“, a osvrnuli su se i na događaje iz 2020. godine i aferu "Udar".
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
Bratstvo Sabornog hrama poziva vernike na večernje bogosluženje 18. septembra, uoči praznika Čuda Svetog arhangela Mihaila u Honi, dok će sutradan biti služena sveta liturgija.
Sveti Filotej Zervakos tvrdio da je svaki roditelj treba da "zakrsti" svoje dete kad ga opterećuju zdravstvene tegobe.
Reči ruskog duhovnika ne govore o odricanju od lekarske pomoći, već o promeni koja mora da počne od samog čoveka, uz molitvu i spremnost da se napusti ono što dušu sve dublje vezuje za greh.
Patrijarh Pavle posebno je naglašavao da čovek može podneti i najveća iskušenja kada zna njihov smisao.
U besedi za utorak 19. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o granicama ljudskog saznanja i upozorava da se Božja istina prima čistim i smirenim srcem.
Njegove reči otvaraju pitanje koje se često prećuti kada nestanu bliskost, strpljenje i razumevanje, a odgovor ne upućuje prvo na drugoga, već na naš odnos prema Bogu.
Nepoštovanjem pravila, gresi se ne prevazilaze, već mogu postati još dublji i teži.
Posebno je važno obratiti pažnju na nekoliko stvari pre nego što izgovorite ono što vas opterećuje, a jedan detalj mnogima može pomoći da se oslobode početne treme i lakše saberu misli.
Crkva ne odbacuje medicinu, ali ističe da lekovi samo umiruju telo, dok se duša leči ispovešću, liturgijom i menjanjem sebe.
Na Belom kamenu iznad metohijske ravnice čuva se priča o srednjovekovnom čudu, starim rukopisima koji su stigli do Sankt Peterburga, ikonama iz različitih epoha i monahinjama koje danas čuvaju ovu svetinju.
Posle razaranja 2004. godine, u Prizren su se vratili učenici, nastava i crkveno pojanje, a obnovljeni kompleks danas ponovo služi svojoj prvobitnoj nameni.
U Pećkoj patrijaršiji raste crni dud star oko 750 godina koji čuva narodna kazivanja o opstanku i obnovi srpskog naroda na Kosmetu.
Pravi se bez komplikovanja, a jedan detalj u pripremi daje joj naročito pun ukus i miris domaće kuhinje.
U besedi za ponedeljak 19. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički tumači Hristove reči o Utešitelju i govori o savršenoj saglasnosti Oca, Sina i Svetoga Duha.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Svetog sveštenomučenika Foku i Svetog proroka Jonu po starom kalendaru, dok po novom obeležavaju Svetu mučenicu Haritinu. Katolička crkva obeležava Svetu Faustinu Kovalsku, Jevreji i muslimani nemaju veliki praznik.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
