Njegova poruka ne govori o vraćanju onih koji su otišli, već o tome kako da sačuvate mir, prepoznate ljude koji su bili uz vas kada je bilo najteže i ne rasipate srce na prazna obećanja.
Koliko puta čovek ostane zarobljen u razmišljanju o ljudima koji su ga napustili, izneverili obećanja ili nestali onda kada su bili najpotrebniji? Upravo u takvim trenucima pogled se lako zadržava na onome što nedostaje, umesto na onima koji su ostali. Jedna pouka oca Fanurija Fardelisa podseća da se prava vrednost odnosa ne meri izgovorenim rečima, već delima koja ostaju iza njih.
- U životu se ne pamte oni koji su prošli, već oni koji su ostali. U jednom trenutku shvatiš da nema smisla žaliti za onima koji su otišli, koji su zaboravili, koji su obećavali, a nikada nisu došli. Ne vredi trošiti srce na odsustva. Vredi brojati prisustva. One koji su našli vremena kada ga nisu imali. One koji su stali uz tebe i pre nego što si ih pozvao. One koji nisu darovali velike reči, nego jedno istinsko delo ljubavi. Ljubav se ne dokazuje onim što govorimo. Ona se dokazuje onim što radimo. Jednom posetom. Jednim telefonskim pozivom. Jednom molitvom. Jednom rukom koja se pruža kada je najpotrebnija. Zato ostavi odsustva tamo gde im je mesto i sačuvaj u svom srcu one koji su bili prisutni. Jer na kraju puta ne pamtiš ko ti je govorio da te voli. Pamtiš ko je ostao kada su svi drugi otišli - govorio je otac Fanurije Fardelis.
U duhu pravoslavnog učenja, ljubav nije osećanje koje se potvrđuje rečima, već način života koji se prepoznaje u žrtvi, vernosti i spremnosti da se bude uz bližnjeg. Ova pouka ne poziva da zaboravimo ljude, već da naučimo da razlikujemo obećanja od dela i da zahvalno čuvamo one čije je prisustvo postalo najtiša, ali i najsnažnija potvrda ljubavi.
Prva Poslanica Svetog apostola Pavla Korinćanima, začalo 139 (7,35-40; 8,1-7)
35. A ovo govorim za vašu sopstvenu korist, ne da vam nametnem zamku, nego za blagoobrazno i istrajno služenje Gospodu, u sabranosti. 36. Ako li pak neko misli da je ružno za njegovu devojku da bude neudata, i ako tako treba da bude, neka čini šta hoće, ne greši, neka je uda.
37. A koji je postojan u srcu, i nije mu nužda, a ima vlast nad svojom voljom, i ovo je odlučio u srcu svome, da zadrži svoju devojku, dobro čini. 38. Tako i onaj koji udaje svoju devojku dobro čini; ali koji ne udaje bolje čini. 39. Žena je privezana zakonom za vreme dok joj živi muž; ako li joj muž umre, slobodna je za koga hoće da se uda, samo u Gospodu. 40. Ali je blaženija ako ostane tako, po mom mišljenju; a mislim da i ja imam Duha Božijega.
1. A o žrtvama idolskim poznato nam je da svi imamo znanje. Znanje nadima, a ljubav izgrađuje. 2. Ako li neko misli da nešto zna, još ništa nije saznao kao što treba znati. 3. A ako neko ljubi Boga, toga je Bog poznao. 4. Što se pak tiče jedenja idolskih žrtava, znamo da idol nije ništa na svetu, i da nema nijednoga drugoga Boga osim jednoga.
5. Jer ako i ima takozvanih bogova, bilo na nebu bilo na zemlji, kao što je mnogo bogova i mnogo gospoda, 6. ali mi imamo samo jednoga Boga Oca, od koga je sve i za koga smo mi, i jednoga Gospoda Isusa Hrista, kroz koga je sve i mi kroz njega. 7. Ali svi nemaju to saznanje: jer neki, sa savešću naviklom na idole, do sada jedu kao idolsku žrtvu, i njihova savest, budući slaba, prlja se.
Jevanđelje po Mateju, začalo 63. (15,29-31)
29. I otišavši Isus odande, dođe moru Galilejskom, i popevši se na goru, sede onde. 30. I pristupi mu narod mnogi koji imaše sa sobom hrome, slepe, neme, bogalje i mnoge druge, i položiše ih pred noge Isusove, i isceli ih, 31. tako da se narod divljaše, videći gluve gde čuju, neme gde govore, bogalje isceljene, hrome gde idu, slepe gde gledaju; i hvališe Boga Izrailjeva.
Želeći da se zaštite od zla, mnogi nesvesno upadaju u stanje koje im oduzima spokoj i udaljava ih od istinske vere.
Veliki svetogorski duhovnik podseća da pravi nemir ne dolazi samo spolja, već iz naših misli i odnosa prema drugima, a put ka miru vodi kroz smirenje i ljubav.
Jedan od najznačajnijih ruskih duhovnika 20. veka otkriva da ispovest ne obuhvata samo velika sagrešenja, već i skrivene slabosti koje razaraju dušu.
Veliki duhovnik podseća da se prava blizina Bogu ne zadobija uzdizanjem nad drugima, već smirenjem, praštanjem i ljubavlju prema bližnjem.
Njegova poruka ne govori o vraćanju onih koji su otišli, već o tome kako da sačuvate mir, prepoznate ljude koji su bili uz vas kada je bilo najteže i ne rasipate srce na prazna obećanja.
Život ovog velikog učitelja Crkve obeležili su nepokolebljiva odbrana pravoslavne vere, brojna duhovna dela i Veliki kanon, koji i danas vernike vodi putem iskrenog pokajanja i susreta sa Hristom.
Poglavar Srpske pravoslavne crkve u pismu učesnicima konferencije govorio je o izazovima savremenog sveta, miru u Svetoj zemlji i potrebi da u drugome prepoznamo bližnjeg.
Od plemkinje do skromne monahinje: njen životni put obeležili su izgnanstvo, duboka vera, čudesni događaji i godine provedene u Srbiji.
Grkinja Teano, koja živi u Nemačkoj, ispričala je kako je njena porodica prošla kroz najteže trenutke nakon rođenja ćerke Nektarije, kada su strah i neizvesnost zamenjeni verom, molitvom i nadom u Božju pomoć.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
Veliki svetitelj otkrio je zašto posledice preljube ne počinju tek kada istina izađe na videlo, već znatno ranije.
Veliki duhovnik sa Svete Gore objašnjava zašto svakodnevne brige i rasuta pažnja zahtevaju dodatni trud onih koji žele da sačuvaju mir srca i sabranost uma.
Veliki ruski svetitelj podseća da uzrok nemira često ne dolazi iz sveta koji nas okružuje, već iz sopstvenog srca, i ostavlja pouku o putu ka unutrašnjoj tišini i duhovnoj snazi.
Veliki duhovnik našeg vremena objasnio je zašto ne treba ostajati zarobljen u teškim mislima i otkrio jednostavne korake koji čoveka mogu vratiti molitvi, miru i unutrašnjoj radosti.
Od plemkinje do skromne monahinje: njen životni put obeležili su izgnanstvo, duboka vera, čudesni događaji i godine provedene u Srbiji.
Grkinja Teano, koja živi u Nemačkoj, ispričala je kako je njena porodica prošla kroz najteže trenutke nakon rođenja ćerke Nektarije, kada su strah i neizvesnost zamenjeni verom, molitvom i nadom u Božju pomoć.
Protojerej Oleg Stenjajev objašnjava zbog čega se ponedeljak vezuje za anđele i podseća na pobožnu praksu koja pomaže verniku da produbi svoj molitveni život.
Istoričar Boris Stojkovski i osnivač fondacije Lazarica Aleksandar Avramov svedoče o tragovima pisanog nasleđa ostroškog čudotvorca u vatikanskim arhivima, dok pitanje njihove dostupnosti i dalje nema zvaničan odgovor.
Istoričar Boris Stojkovski i osnivač fondacije Lazarica Aleksandar Avramov svedoče o tragovima pisanog nasleđa ostroškog čudotvorca u vatikanskim arhivima, dok pitanje njihove dostupnosti i dalje nema zvaničan odgovor.
Devojčica sa porodicom otkriva da se najlepši dar za veliki praznik svetih apostola Petra i Pavla ne krije u stvarima, već u ljubavi, dobroti i malim delima učinjenim od srca.
Neočekivani susret na ulici postao je povod da iguman Manastira Podmaine progovori o iskušenjima, veri i načinu na koji hrišćanin treba da odgovori na neprijatnosti.
Na praznik Rođenja Svetog Jovana Krstitelja vernici pletu venčiće od ivanjskog cveća. Saznajte šta oni simbolizuju u pravoslavnoj tradiciji i zašto ih Crkva smatra lepim izrazom narodne pobožnosti.
Istoričar Boris Stojkovski i osnivač fondacije Lazarica Aleksandar Avramov svedoče o tragovima pisanog nasleđa ostroškog čudotvorca u vatikanskim arhivima, dok pitanje njihove dostupnosti i dalje nema zvaničan odgovor.
U hramu koji se gradi u Božurnji kod Topole, mitropolit šumadijski govorio o veri koja oslobađa čoveka od sebičnosti i približava ga Bogu.
Krompir, sir i brašno dovoljni su da nastane pita koja je nekada okupljala porodice širom Hercegovine i bila jednako prisutna u domovima različitih vera.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
