Jedan od najznačajnijih ruskih duhovnika 20. veka otkriva da ispovest ne obuhvata samo velika sagrešenja, već i skrivene slabosti koje razaraju dušu.
Mnogi vernici, posebno oni koji se tek privikavaju na redovnu ispovest, pitaju se šta zapravo treba da iznesu pred sveštenika ili duhovnika. Da li je dovoljno nabrojati „velike grehe“ ili ispovest treba da obuhvati i ono što se svakodnevno događa u čovekovom srcu i mislima?
Odgovor na ovu dilemu sažeo je u jednoj od svojih pouka starac Samson Sivers, ukazujući na to da se istinska ispovest ne zaustavlja samo na spoljašnjim postupcima, već zahvata čitav unutrašnji život čoveka.
Govoreći o tome šta sve vernik treba da iznese na ispovesti, starac Samson Sivers je rekao:
- Gordost. Inat. Tvrdoglavost. Oholost. Uvredljivost. Samoljublje. Samouverenost. Svaka vrsta častoljublja. Lažljivost. Ogovaranje. Ispoljavanje neistine, rečju i postupkom. Gnevljivost (zbog gordosti i želje da nas poštuju). Surovost. Ravnodušnost. Nesposobnost da se oprosti. Želja da se učini zlo. Zluradost. Surovi postupci... Nečiste želje, misli, fantazije. Nečista osećanja. Gresi jezikom. Osude. Samohvalisanje. Pogrda. Besmisleno cerekanje, da se ugodi drugima. Slastoljublje. Prekomerno spavanje. Prejedanje. Opsednutost čistoćom tela. Depresivnost. Razne misli koje opsedaju i želje... Sve to treba ispovešću ismejati, to sve đubre, i napiti se od blagodati, postati Božiji čovek. Pazite na sebe! Jer blagodat se daje samo ako otresete sa sebe svoje slabosti i prekinete sa njima.
Ova pouka podseća da ispovest u pravoslavlju nije puko nabrajanje prekršaja, već iskreno suočavanje sa sopstvenim unutrašnjim stanjem. Upravo zato reči starca Samsona Siversa mnogim vernicima mogu da posluže kao svojevrstan podsetnik da put ka blagodatnom životu počinje onda kada čovek, bez opravdavanja i prikrivanja, prepozna i ispovedi svoje slabosti.
Prva Poslanica Svetog apostola Pavla Korinćanima, začalo 134 (5,9-13; 6,1-11)
9. Pisah vam u poslanici da se ne mešate sa bludnicima; 10. Ali ne uopšte sa bludnicima ovoga sveta, ili s koristoljupcima, ili sa otimačima, ili sa idolopoklonicima; jer biste morali izaći iz ovoga sveta. 11. A sad vam napisah da se ne mešate s nekim koji se brat zove ako je bludnik, ili koristoljubac, ili idolopoklonik, ili opadač, ili pijanica, ili otimač; s takvim zajedno i da ne jedete. 12. Jer što da sudim i onima koji su napolju? Zar ne sudite vi onima koji su unutra? 13. A onima koji su napolju sudiće Bog. I izbacite zloga između vas samih.
1. Usuđuje li se neko od vas, imajući žalbu na drugoga, da se sudi kod nepravednih a ne kod svetih? 2. Ne znate li da će sveti suditi svetu? A ako ćete vi suditi svetu, zar ste nedostojni presuđivanja o sitnicama? 3. Ne znate li da ćemo anđelima suditi, a kamoli u stvarima ovoga sveta? 4. A vi kad imate suđenja za stvari ovoga sveta, uzimate za sudije one koji u Crkvi ne znače ništa.
5. Na sramotu vama govorim. Zar nema među vama ni jednog mudrog koji će moći presuditi među braćom svojom? 6. Nego se brat sa bratom sudi, i to kod nevernih! 7. I to vam je već sasvim na sramotu što imate parnice među sobom. Zašto radije ne pretrpite nepravdu? Zašto radije ne podnesete štetu? 8. Nego vi činite nepravdu i nanosite štetu, i to braći! 9. Ili ne znate da nepravednici neće naslediti Carstvo Božije? Ne varajte se: ni bludnici, ni idolopoklonici, ni preljubnici, ni rukobludnici, ni muželožnici,
10. ni lakomci, ni lopovi, ni pijanice, ni opadači, ni otimači, neće naslediti Carstvo Božije. 11. I takvi beste neki; ali se opraste i posvetiste i opravdaste imenom Gospoda Isusa Hrista i Duhom Boga našega.1. Proslavite dakle, Boga telom svojim i duhom svojim, jer su Božiji.
Jevanđelje po Mateju, začalo 56. (13,54-58)
54. I došavši u postojbinu svoju, učaše ih u sinagogi njihovoj tako da mu se divljahu i govorahu: „Otkud ovome premudrost ova i moći? 55. Nije li ovo drvodeljin sin? Ne zove li se mati njegova Marija, i braća njegova Jakov i Josija i Simon i Juda? 56. I sestre njegove nisu li sve kod nas? Otkud njemu sve ovo?” 57. I sablažnjavahu se o njega. A Isus im reče: „Nema proroka bez časti osim u postojbini svojoj i u domu svome.” 58. I ne učini onde čudesa mnoga zbog neverja njihova.
Njegove reči o grehu, pokajanju i unutrašnjem miru podsećaju vernike da se uzrok mnogih životnih borbi ne traži samo spolja, već i u stanju sopstvenog srca.
U sekundi posle greha, prema starcu Nikonu Voborjevu, odlučuje se unutrašnji ishod, a jedna kratka molitva menja tok onoga što sledi.
Ono što većina ljudi prećuti i nosi godinama u sebi, prema rečima svetogorskog podvižnika, može se skinuti sa savesti tek kada se jasno i iskreno izgovori.
Mnoge ljude uznemiravaju neželjene i teške pomisli, ali ruski svetitelj objašnjava da greh ne nastaje samim iskušenjem, već onda kada čovek svesno prihvati ono što mu se javlja u umu i srcu.
Uz dvanaestoricu apostola, na ovaj dan posebno se proslavlja i Sveti apostol Pavle, koji, iako nije bio među prvobitnih dvanaest, zauzima posebno mesto u istoriji hrišćanstva.
Jedan od najznačajnijih ruskih duhovnika 20. veka otkriva da ispovest ne obuhvata samo velika sagrešenja, već i skrivene slabosti koje razaraju dušu.
Na kongresu u Atini mitropolit aleksandrupoljski govorio o veštačkoj inteligenciji, digitalnoj besmrtnosti i granicama tehnološkog razvoja u očuvanju čovekove duše i identiteta.
Poglavar Srpske pravoslavne crkve pridružio se humanitarnoj akciji na Vračaru i pozvao vernike da svojim darom pomognu onima kojima je krv najpotrebnija.
Devojčica sa porodicom otkriva da se najlepši dar za veliki praznik svetih apostola Petra i Pavla ne krije u stvarima, već u ljubavi, dobroti i malim delima učinjenim od srca.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
U besedi za sredu šeste sedmice po Vaskrsu, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o unutrašnjoj borbi čoveka i tajni zbog koje se, kako upozorava, životne blagodeti povlače pred navikama koje razaraju dušu.
Svetitelj objašnjava zašto se čovek i nakon izgovorenog praštanja vraća u vrtlog samoprekora i kako se iz tog začaranog kruga izlazi ka miru koji ne traži novo suđenje sebi.
Ruski svetitelj je objasnio kako mala slabost čoveka može koštati spasenja.
Svetogorski starac objašnjava zašto sveta tajna ispovesti nije puko nabrajanje grešnih pomisli i kako duhovna budnost može doneti mir i duhovno jačanje.
Na kongresu u Atini mitropolit aleksandrupoljski govorio o veštačkoj inteligenciji, digitalnoj besmrtnosti i granicama tehnološkog razvoja u očuvanju čovekove duše i identiteta.
Devojčica sa porodicom otkriva da se najlepši dar za veliki praznik svetih apostola Petra i Pavla ne krije u stvarima, već u ljubavi, dobroti i malim delima učinjenim od srca.
Otac Dušan mu je odgovorio da je tačno da je učinio greh, ali da nije trebalo sam sebi da određuje epitimiju.
Crkva od najranijih vremena upozorava da odluka o stupanju u brak ne sme biti ishitrena niti zasnovana na prolaznim interesima.
Devojčica sa porodicom otkriva da se najlepši dar za veliki praznik svetih apostola Petra i Pavla ne krije u stvarima, već u ljubavi, dobroti i malim delima učinjenim od srca.
Neočekivani susret na ulici postao je povod da iguman Manastira Podmaine progovori o iskušenjima, veri i načinu na koji hrišćanin treba da odgovori na neprijatnosti.
Na praznik Rođenja Svetog Jovana Krstitelja vernici pletu venčiće od ivanjskog cveća. Saznajte šta oni simbolizuju u pravoslavnoj tradiciji i zašto ih Crkva smatra lepim izrazom narodne pobožnosti.
Iverska ikona na severu Rusije neprekidno mirotoči već četvrt veka, ali je to ostalo skriveno sve do upokojenja monahinje koja je čuvala ovu tajnu.
Ovaj jednostavan domaći recept čuva miris nekadašnjih kuhinja, a njegova posebna mekoća krije se u sastojku koji se retko dodaje slatkim zalogajima.
Ovom danu se ne pristupa samo kao običnom prazniku, već kao danu molitve, Svete liturgije i duhovne radosti.
Kroz molitvenu poruku prvoapostolima, koji su najznačajniji stubovi hrišćanstva, podsećamo se duhovne snage i blagodati koja dolazi kroz veru, udaljavajući se od iskušenja koja sujeverje donosi.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
