Za Crkvu nedelja nije običan dan.
Nedelja je u pravoslavnom hrišćanstvu dan koji ima posebno mesto u životu vernika. Za Crkvu, to nije dan kada se čovek odmara od posla i svakodnevnih obaveza, već dan kada se Crkva okuplja na Svetoj liturgiji i kada se verni iznova podsećaju na Hristovo Vaskrsenje. Zbog toga odlazak u crkvu nedeljom nije tek stvar lične navike, već deo života hrišćanina i njegovog odnosa prema Bogu.
Savremeni čovek često upravo nedeljom ima najviše vremena za porodicu, odmor i obaveze koje tokom radne nedelje ne stiže da završi.
Ipak, među tim obavezama trebalo bi da postoji mesto koje je namenjeno Bogu. Nedeljna liturgija predstavlja središte tog dana, jer se verni okupljaju zajedno, mole, slušaju reč Božju i učestvuju u Svetim tajnama.
Posebna važnost nedelje ogleda se u tome što hrišćanin tada ne ostaje sam sa svojim brigama. Dolaskom u hram ulazi u zajednicu Crkve, gde se zajedno sa drugim vernicima moli za sebe, svoje bližnje i ceo svet. To je vreme kada se svakodnevna užurbanost ostavlja po strani i kada čovek svoju pažnju ponovo usmerava na ono što je najvažnije.
O važnosti nedeljnog odlaska u crkvu govorio je i starac Amvrosije Lazaris, naglašavajući da vernik ne treba da napušta hram pre otpusta, već da nedeljnu Liturgiju doživi kao vreme naročitog susreta sa Bogom i nebeskim svetom:
"Idi u crkvu nedeljom, dete moje, i nikada nemoj otići osim ako ne čuješ otpustnu molitvu, jer do tada su svi anđeli, svi Sveti i Bog u crkvi. Pričestiš se, dobiješ antidor (naforu) i onda možeš otići. Kada ideš u crkvu, upali sveću za sebe, nemoj je paliti samo za druge. Na ovaj dan Bog širi nestvorenu svetlost po celoj vaseljeni. Svet sija nestvorenom svetlošću. Reci drugima, dete moje, da ko ne ide u crkvu svake nedelje, Bog ne gubi, on gubi."
Bonus video
Plamen sveće podseća na svetlost Hristovu koja obasjava čovekov put, ali i na unutrašnju težnju svakog čoveka da se očisti, uzdigne i približi Bogu.
Ono što treba izbegavati jeste sujeverno shvatanje da sveća sama po sebi ima moć, istakao je otac Dejan.
Paljenje sveće simbolično predstavlja prihvatanje Boga i pozivanje da obasja našu tamu, istakao je Đurđević.
Bog isto prima i prvog i poslednjeg, jednako daje i jednima i drugima, ako je naša namera čista, istakao je Đurđević.
Za Crkvu nedelja nije običan dan.
Prešao je hiljade kilometara kako bi primio Svetu Tajnu Krštenja, a novi život u veri započeo je pod imenom velikog srpskog svetitelja.
Crkva kroz molitve, troparе i stihire postepeno uvodi vernike u tajnu događaja koji se proslavlja, a ovaj čin ima duboko liturgijsko značenje.
Episkop novobrdski Ilarion istakao da telesna snaga i sportski uspeh treba da budu praćeni duhovnim uzrastanjem, negovanjem vrlina i živim odnosom sa Bogom.
U besedi za sredu 13. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava vezu između nevolje jednog grada i spasenja celog ljudskog roda.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Starešina Hrama Svete Trojice u Mudrakovcu upozorio vernike na pojačano misionarsko delovanje nepravoslavnih zajednica.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
U jednoj kratkoj misli blaženopočivšeg patrijarha srpskog sadržano je merilo koje odvaja ravnodušnost od istinske ljudskosti.
U besedi za sredu 13. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava vezu između nevolje jednog grada i spasenja celog ljudskog roda.
Probajte paprikaš od svežih pečurki po receptu iz knjige „Ko posti, dušu gosti“ monahinje Atanasije Rašić, pročitajte Treću pokajnu molitvu Majci Božjoj i duhovno se nadahnite poukom Svetog Josifa Isihaste.
Veliki svetitelj našeg vremena govorio je o nečemu što se često događa u odnosima među ljudima, a što mnogi prepoznaju tek kada već nastanu ljutnja, zameranje i potreba da se drugome uzvrati.
Otac Benedikt govori o njihovom razgovoru iza zatvorenih vrata, pitanjima koja je slavna pevačica postavila o veri i molitvi, kao i rečima koje je uputila svojim saradnicima pre nego što je napustila svetinju.
Za Crkvu nedelja nije običan dan.
Jedna neobična avantura naučila je Milicu da se ne plaši sujeverja, već da veruje Bogu i čini dobro.
Dok je trpeo stradanje, zahvaljivao je Bogu i ukoravao cara zbog njegovog neznaboštva.
Ono što ovu crkvu čini posebnom jeste veličanstveni drveni ikonostas iz 18. veka.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog mučenika Ipolita i Odanije Preobraženja Gospodnjeg po starom, dok se po novom kalendaru obeležavaju Sveti mučenici Adrijan i Natalija. Katolička crkva obeležava spomendan Svetog pape Zefirina, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Najpre je bio rimski vojnik zadužen da čuva hrišćanskog zatvorenika, a upravo taj susret doveo ga je do vere zbog koje će kasnije pred carem odbiti da se odrekne Hrista.
Veliki svetitelj našeg vremena govorio je o nečemu što se često događa u odnosima među ljudima, a što mnogi prepoznaju tek kada već nastanu ljutnja, zameranje i potreba da se drugome uzvrati.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
