Njegove reči o grehu, pokajanju i unutrašnjem miru podsećaju vernike da se uzrok mnogih životnih borbi ne traži samo spolja, već i u stanju sopstvenog srca.
Čovek se suočava sa unutrašnjim nemirom, razdražljivošću i osećajem da mu je duša opterećena nevidljivim teretom. Mnogi uzroke traže samo u spoljašnjim okolnostima, umoru ili slabostima tela, dok se u pravoslavnom duhovnom iskustvu podseća da neke borbe počinju mnogo dublje, u čovekovom srcu. Jednu takvu duhovnu opomenu ostavio je starac Sava Pskovo-pečerski, ukazujući da rešenje ne treba tražiti samo u uklanjanju posledica, već i u preispitivanju sopstvenog života.
- Nervi!? To su samo grehovi. Prestani sa grehom i nikakve nervne bolesti te neće mučiti - govorio je starac Sava Pskovo-pečerski.
Njegove reči nisu poziv na zanemarivanje telesnih i psihičkih teškoća, već na duhovno preispitivanje čoveka koji je pozvan da pogleda u dubinu svoje duše. U pravoslavlju greh se ne posmatra samo kao prestup, već kao rana koja narušava unutrašnji mir i udaljava čoveka od blagodati Božije.
Starac Sava, jedan od poznatih duhovnika Pskovo-pečerskog manastira, svojim kratkim i snažnim poukama često je ukazivao na vezu između čovekovog unutrašnjeg stanja i njegovog odnosa prema Bogu. Njegove reči bile su jednostavne, ali su nosile poziv na pokajanje, smirenje i promenu života.
U jednoj rečenici starac Sava podseća na pitanje koje svaki čovek može da postavi sebi: da li nemir koji nosimo dolazi samo spolja ili je vreme da zavirimo u sopstvenu dušu? Jer, prema učenju Crkve, put ka miru često počinje iskrenim suočavanjem sa sobom.
Čitanje Jevanđelja za sredu 4. sedmice po Duhovima
Shutterstock/KaellaPictures
Jevanđelje
Poslanica Svetog apostola Pavla Rimljanima, začalo 105 (11,2-12)
2. Ne odbaci Bog narod svoj koji unapred pozna. Ili ne znate šta govori Pismo za Iliju kako se tuži Bogu na Izrailja govoreći: 3. „Gospode, proroke tvoje pobiše i žrtvenike tvoje raskopaše, i ja ostadoh jedini i traže život moj.” 4. A šta mu veli Božiji odgovor? - Ostavih sebi sedam hiljada ljudi, koji ne prikloniše kolena pred Vaalom.
5. Tako, dakle, i u sadašnje vreme postoji jedan ostatak po izboru blagodati. 6. Ako li je po blagodati, onda nije od dela, jer blagodat već ne bi bila blagodat; ako li je od dela, više nije blagodat, jer delo već ne bi bilo delo. 7. Šta. dakle? Ono što Izrailj traži ne postiže, a izabrani postigoše; ostali pak okoreše, 8. kao što je napisano: „Dade im Bog duh neosetljivosti, oči da ne vide i uši da ne čuju do dana današnjega." 9. I David govori: „Neka im bude trpeza njihova zamka i klopka i sablazan i odmazda;
10. neka potamne oči njihove da ne vide, i leđa njihova zauvek savij!” 11. Govorim, dakle: „Posrnuše li da otpadnu? Nikako! Nego je njihov pad spasenje neznabošcima, da bi se i oni podstakli na revnost. 12. A ako je pad njihov bogatstvo svetu i poraz njihov bogatstvo neznabošcima, koliko li je više punoća njihova?”
Jevanđelje po Mateju, začalo 42. (11,20-26)
20. Tada poče Isus koriti gradove u kojima su se dogodila mnoga čudesa njegova, što se ne pokajaše: 21. „Teško tebi, Horazine! Teško tebi, Vitsaido!" Jer da su u Tiru i Sidonu bila čudesa koja su se u vama dogodila, davno bi se u vreći i pepelu pokajali. 22. Ali vam kažem: Tiru i Sidonu lakše će biti u dan Suda nego vama. 23. I ti, Kapernaume, koji si se do neba podigao, do pakla ćeš sići; jer da su u Sodomu bila čudesa što su se u tebi dogodila, ostao bi do dana današnjega.
24. Ali vam kažem da će zemlji sodomskoj lakše biti u dan Suda nego tebi. 25. U to vreme odgovori Isus, i reče: „Hvalim te, Oče, Gospode neba i zemlje, što si ovo sakrio od mudrih i razumnih, a otkrio si bezazlenima. 26. Da, Oče, jer je tako bila blaga volja tvoja."
Pouka ruskog svetitelja pokazuje da se promena ne dešava naglo, već u trenutku kada čovek prestane da opravdava slabost i počne da joj se suprotstavlja malim, ali doslednim unutrašnjim otporom.
Umesto uobičajenog unutrašnjeg otpora, svetitelj opisuje neočekivan pristup i ukazuje da se izlaz ne nalazi u pojačanoj borbi, već u smirenju koje prekida napad i menja njegov pravac.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog proroka Jeliseja po starom kalendaru, dok se po novom kalendaru obeležava Sveti Sampson Stranoprimac. Katolička crkva obeležava spomendan Svetog Ćirila Aleksandrijskog i Svetog Ladislava, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik
Svetiteljka je govorila o vremenu velikih nevolja, mogućem svetskom ratu i moralnom posrnuću ljudi, ali je njena najvažnija poruka bila da se čovek spasava ljubavlju, smirenjem, trpljenjem i čvrstom verom u Boga.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
Svetitelj objašnjava zašto se čovek i nakon izgovorenog praštanja vraća u vrtlog samoprekora i kako se iz tog začaranog kruga izlazi ka miru koji ne traži novo suđenje sebi.
Svetiteljka je govorila o vremenu velikih nevolja, mogućem svetskom ratu i moralnom posrnuću ljudi, ali je njena najvažnija poruka bila da se čovek spasava ljubavlju, smirenjem, trpljenjem i čvrstom verom u Boga.
Mozaična ikona Presvete Bogorodice Odigitrije, pred kojom je, prema predanju, poslednje trenutke proveo otac Svetog Save, prvi put je izneta iz riznice Manastira Hilandar i predstavljena javnosti u prestonom gradu Srbije.
Kada je mali Vukan odlučio da pomogne čoveku kome je pomoć bila potrebna, nije ni slutio da će njegovo delo pokrenuti stari zvonik i promeniti srca svih ljudi oko njega.
Iz knjige "Ko posti, dušu gosti" monahinje Atanasije stiže recept za mirisno i zasitno jelo od povrća, pripremljeno bez komplikovanja, a sa svim čarima domaće posne kuhinje.
Posetioci će 27. i 28. juna moći besplatno da vide najstariju sačuvanu srpsku ćiriličnu rukopisnu knjigu, dragoceni spomenik duhovnosti, pismenosti i umetnosti koji se retko izlaže javnosti.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
