Umesto uobičajenog unutrašnjeg otpora, svetitelj opisuje neočekivan pristup i ukazuje da se izlaz ne nalazi u pojačanoj borbi, već u smirenju koje prekida napad i menja njegov pravac.
Pomisao koja se pojavi iznenada, neželjena i teška, ume da preseče unutrašnji mir kao oštar glas u tišini. Naročito kada poprimi oblik hulnih misli, čovek se često zatekne između straha i pokušaja da se odbrani, ne znajući da li mu upravo sama borba pogoršava stanje. U takvom unutrašnjem rascepu, jedno staro pravoslavno iskustvo ukazuje da izlaz nije u napetosti, već u drugačijem pristupu koji ne hrani uznemirenost.
Na tom tragu, pouke Svetog Mihaila Sinadskog često se navode kao put ka smirenju: ne ulaziti u dijalog sa pomisli koja donosi nemir, već je prekinuti mirom, jednostavnošću i unutrašnjom ravnotežom, bez rasplamsavanja straha i bez dodatnog unutrašnjeg pritiska.
Upravo u tom kontekstu, kao svedočanstvo jednog drugačijeg duhovnog pogleda na unutrašnju borbu, stoji pouka Svetog Mihaila Sinadskog:
- U trenucima napada hulnih pomisli, bolje je ne boriti se protiv njih čak ni Isusovom molitvom. Zašto? Zato što, izgovarajući molitvu u strahu i uznemirenosti, mi zapravo pokazujemo đavolu svoj nemir i slabu tačku, pa će nas on još više napadati. Umesto toga, najbolje je pevati crkvene pesme (npr. „Otvaram usta svoja...”). Crkvena pesma nije samo molitva Bogu, već i otvoreno preziranje đavola. A potpuni prezir je ono što nečastivi najmanje može da podnese i tada odlazi. Sačuvajte svoj duševni mir i ne slušajte laži neprijatelja - govorio je Sveti Mihail Sinadski.
U tom obratu od borbe ka smirenju, od unutrašnje napetosti ka jednostavnijem duhovnom činu, otvara se i zaključak koji ostaje da traje: ponekad se najjača pobeda ne događa u sukobu, već u miru koji ne pristaje da bude poremećen.
Poslanica Svetog apostola Pavla Rimljanima, začalo 87 (4,13-25)
13. Jer obećanje Avraamu ili semenu njegovu da on bude naslednik sveta ne bi zakonom nego pravednošću vere. 14. Jer ako su naslednici oni koji su od zakona, uzaludna je vera i propade obećanje. 15. Jer zakon stvara gnev; a gde nema zakona nema ni prestupa. 16. Zato je od vere, da bude po blagodati, da obećanje bude sigurno svemu potomstvu, ne samo onome koje je od zakona, nego koje je od vere Avraama, koji je otac svima nama.
17. Kao što je napisano: „Jer sam te postavio za oca mnogim narodima pred Bogom kome poverova, koji oživljuje mrtve i zove nepostojeće kao postojeće.” 18. Kad nije bilo nikakve nade on s nadom poverova da će biti otac mnogim narodima, kao što je rečeno: „Tako će biti tvoje potomstvo.” 19. I ne oslabivši verom ne pomisli na svoje već umrtvljeno telo, a beše mu negde oko sto godina, ni na umrtvljenost Sarine materice.
20. I u obećanje Božije ne posumnja s neverovanjem, nego ojača u veri i dade slavu Bogu, 21. i beše potpuno uveren da ono što Bog obeća kadar je i učiniti. 22. Zato mu se i uračuna u pravednost. 23. A ne bi pisano samo za njega da mu je uračunato, 24. Nego i za nas kojima će se uračunati, koji verujemo u Onoga koji vaskrse Isusa Hrista Gospoda našega iz mrtvih, 25. koji bi predan za grehe naše i ustade za opravdanje naše.
Jevanđelje po Mateju, začalo 23. (7,21-23)
21. Neće svaki koji mi govori: „Gospode, Gospode”, ući u Carstvo nebesko; no koji tvori volju Oca mojega koji je na nebesima. 22. Mnogi će mi reći u onaj dan: „Gospode, Gospode, nismo li u ime tvoje prorokovali, i tvojim imenom demone izgonili, i tvojim imenom čudesa mnoga tvorili?” 23. I tada ću im javno kazati: „Nikad vas nisam znao; idite od mene vi koji činite bezakonje.”
U vremenu sve češćih izliva gneva i narušenih odnosa, učenje Svetog Josifa pokazuje put ka smirenju koji počinje iznutra, a ne promenom okolnosti.
Svetogorski starac objašnjava zašto i molitva izgovorena bez pune sabranosti nije prazna, već deluje kao duhovni udar koji zaustavlja haos misli i odvraća ono što čoveka udaljava od mira.
U svojoj knjizi "Lestvica" svetitelj je opisao kako se u molitvi javljaju zevanje, smeh i rasejanost, ukazujući da iza tih prekida pažnje stoji dublja borba za sabranost pred Bogom.
Svetitelj ukazuje da uslišenje molitve zavisi od unutrašnjeg stanja čoveka, pre svega od trpljenja i ljubavi prema bližnjima, jer upravo oni otvaraju ili zatvaraju put Božijem odgovoru.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svete mučenike Prokla i Ilarija po starom kalendaru, dok se po novom kalendaru obeležava Uspenje svete Ane. Katolička crkva obeležava spomendan Svetog apostola Jakova, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Kroz priču o tri monaha koji su doživeli istu sramotu, veliki pravoslavni učitelj pokazuje zašto se prava snaga čoveka vidi tek onda kada mu je naneta nepravda.
Dvojica mučenika iz vremena cara Trajana, koji su suočeni sa smrću pokazali da vera za njih nije bila samo reč, već životno opredeljenje.
U islamskoj tradiciji Isus Hristos poznat je kao Isa, alejhi selam, jedan od najvećih Božijih poslanika, a Kuran govori o njegovom čudesnom rođenju, majci Merjemi i posebnoj ulozi koju će imati pred kraj vremena.
Osoba koja gaji neprijateljstvo, mržnju i osećanja osvete uvek je lišena unutrašnjeg mira.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
Kroz priču o tri monaha koji su doživeli istu sramotu, veliki pravoslavni učitelj pokazuje zašto se prava snaga čoveka vidi tek onda kada mu je naneta nepravda.
Jedan od najvećih svetitelja pravoslavlja ostavio je snažnu pouku o trenucima kada vernik ne sme da se povuče pred pritiskom ljudi, već da sačuva vernost Bogu i onome što smatra svetim.
Veliki gruzijski svetitelj ostavio je snažnu poruku o osuđivanju, dobroti i ljudskim slabostima, otkrivajući zašto osuda ne popravlja onoga kome je upućena, već najpre menja naše sopstveno srce.
Pouka ruskog svetitelja govori o načinu na koji čovek može da se suoči sa strahovima, iskušenjima i mislima koje mu oduzimaju spokoj
Kroz priču o tri monaha koji su doživeli istu sramotu, veliki pravoslavni učitelj pokazuje zašto se prava snaga čoveka vidi tek onda kada mu je naneta nepravda.
Osoba koja gaji neprijateljstvo, mržnju i osećanja osvete uvek je lišena unutrašnjeg mira.
Veliki svetitelj našeg vremena objasnio je kako čovek može da sačuva čistotu duše i onda kada se susretne sa tuđom zavišću, nepravdom i lošim postupcima.
Tumačeći reči apostola Petra, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o poslušnosti i smirenomudriju kao temeljima života u kome nema ni nasilja ni podela.
Policija sumnjiči 29-godišnjeg muškarca za krađu iz Sabornog hrama Svete Trojice, a pažnju javnosti privukao je snimak na kojem se vidi njegova navodna ravnodušnost dok zna da ga neko snima.
Dva brata na putu ka moru otkrila su da najveće blago nije ono koje se može poneti u rancu, već ono koje ostaje zauvek u srcu.
Istoričar Boris Stojkovski i osnivač fondacije Lazarica Aleksandar Avramov svedoče o tragovima pisanog nasleđa ostroškog čudotvorca u vatikanskim arhivima, dok pitanje njihove dostupnosti i dalje nema zvaničan odgovor.
Devojčica sa porodicom otkriva da se najlepši dar za veliki praznik svetih apostola Petra i Pavla ne krije u stvarima, već u ljubavi, dobroti i malim delima učinjenim od srca.
Njegova odluka da primi krštenje u početku je bila izazov za porodicu, ali su je majka i najbliži kasnije prihvatili.
Vladika timočki Ilarion u besedi je podsetio da se istinski mir pronalazi kada čovek svoju volju uskladi sa voljom Božjom.
Tumačeći reči apostola Petra, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o poslušnosti i smirenomudriju kao temeljima života u kome nema ni nasilja ni podela.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
