Reči svetogorskog starca nude jednostavan, ali dubok odgovor na pitanje kako ostati pribran kada panika preuzima kontrolu nad čovekom.
Dok se pred svakim novim izazovom šire uznemirujuće vesti, a strah lako prerasta u paniku, čovek se često nalazi između glasova koji ga plaše i potrebe da sačuva mir u sopstvenoj duši. U takvim trenucima, kada neizvesnost pokušava da zagospodari mislima, reči starca Pajsija Svetogorca nude jednostavan, ali dubok odgovor na pitanje kako ostati uspravan kada se sve oko nas ljulja.
Jedna od njegovih pouka posebno govori o opasnosti prepuštanja strahu i o snazi koja se rađa iz poverenja u Boga:
- Nemojte stvarati paniku. Haos nikome nije nužan. Bog gleda na raspoloženje čoveka i pomaže mu. Treba biti hladnokrvan i promišljen. Treba znati šta je potrebno uraditi, moliti se, razmišljati i delovati. Najbolje je uvek se starati da duhovno budemo pripremljeni za teške situacije. Uprkos svemu, danas nema ni duhovne hrabrosti koja se rađa iz svetlosti i smelosti pred Bogom, niti prirodne hrabrosti koja je nužna da ne bismo bili ranjeni u opasnosti. Treba se bojati jedino Boga, a ne ljudi, ma koliko oni bili zli. Strah Božiji čini svaki drugi strah ništavnim. Onoliko koliko se čovek sjedini s Bogom, toliko postaje neustrašiviji.
U ovoj kratkoj pouci sabrano je iskustvo čoveka koji je znao da najveće bitke ne počinju spolja, već u srcu. Starac Pajsije ne poziva na nepromišljenu smelost, već na trezvenost, molitvu i odgovorno delovanje. Umesto da se čovek preda talasu glasina i strepnje, on ga podseća da sačuva mir, razmisli i učini ono što je do njega, prepuštajući ostatak Božijoj volji.
Njegove reči danas zvuče jednako snažno kao i onda kada su izgovorene. U vremenu kada se strah širi brže od dobrih vesti, starac Pajsije podseća da prava hrabrost ne nastaje iz samopouzdanja, već iz poverenja u Boga. A čovek koji stekne taj mir više ne postaje zarobljenik panike, već svedok nade.
Poslanica Svetog apostola Pavla Rimljanima, začalo 83 (2,28-29; 3,1-18)
28. Jer nije ono Judejac što je spolja, niti je ono obrezanje što je spolja, na telu, 29. Nego je ono Judejac koji je to iznutra, i obrezanje je obrezanje srca duhom a ne slovom; takvome je pohvala ne od ljudi nego od Boga.1. Kakvo je, dakle, preimućstvo Judejca, ili kakva je korist obrezanja? 2. Mnogo u svakom pogledu. Prvo, što su im poverene reči Božije. 3. Jer šta ako neki ne verovaše? Zar će njihovo neverovanje veru Božiju ukinuti?
4. Nikako! Nego, neka je Bog istinit, a čovek je svaki laža, kao što je napisano: „Da se opravdaš u rečima svojim i da pobediš kada ti sude.” 5. Ako li naša nepravda objavljuje Božiju pravednost, šta ćemo reći? Zar je Bog nepravedan kada pokazuje gnev? Kao čovek govorim. 6. Nikako! Jer kako bi onda Bog mogao suditi svetu? 7. Jer ako se istina Božija kroz moju laž pokaza obilno na slavu Njegovu, zašto još i ja kao grešnik da budem osuđen?
8. I zar ćemo, kao što nas grde i kao što kažu neki da mi govorimo, činiti zlo da dođe dobro? Njihova je osuda pravedna. 9. Šta, dakle? Imamo li prednost? Nikako! Jer prethodno dokazasmo da su i Judejci i Jelini svi pod grehom. 10. Kao što je napisano: Nema nijednog pravednog, 11. Nema onoga koji razume, nema onoga koji traži Boga.
12. Svi zastraniše i zajedno nevaljali postaše: nema ga koji čini dobro, nema baš nijednoga. 13. Njihovo je grlo grob otvoren, jezicima svojim varahu, otrov je aspidin pod usnama njihovim. 14. Usta su im puna kletve i gorčine. 15. Noge su im brze da prolevaju krv. 16. Pustoš i beda je na putevima njihovim; 17. I puta mirnog ne poznaše. 18. Nema straha Božijega pred očima njihovim.
Jevanđelje po Mateju, začalo 19 (6,31-34;7,9-11)
31. Ne brinite se, dakle, govoreći: „Šta ćemo jesti, ili šta ćemo piti, ili čime ćemo se odenuti?” 32. Jer sve ovo neznabošci ištu; a zna i Otac vaš nebeski da vama treba sve ovo. 33. Nego ištite najpre Carstvo Božije i pravdu njegovu, i ovo će vam se sve dodati. 34. Ne brinite se, dakle, za sutra; jer sutra brinuće se za se. Dosta je svakom danu zla svoga.9. Ili koji je među vama čovek od koga ako sin njegov zaište hleba, kamen da mu da? 10. Ili ako ribe zaište, da mu da zmiju? 11. Kada, dakle, vi, zli budući, umete dare dobre davati deci svojoj, koliko će više Otac vaš nebeski dati dobra onima koji mu ištu?
Dok strepnja za budućnost razara unutrašnji mir, veliki srpski duhovnik 20. veka razdvaja strah koji uništava od jedinog koji, po njegovim rečima, može da sačuva čoveka.
Dok se globalni odnosi lome na ekonomiji i sili, pouka Starca Pajsija Svetogorca otvara tvrdnju koja menja ugao posmatranja: istoriju ne određuju oni koji izgledaju najmoćnije, već poredak koji ostaje izvan njihove kontrole.
Ravnodušnost nije zaštita duše, upozorava svetitelj, već put ka osudi i gubitku večnog života.
Svetitelj ukazuje da uslišenje molitve zavisi od unutrašnjeg stanja čoveka, pre svega od trpljenja i ljubavi prema bližnjima, jer upravo oni otvaraju ili zatvaraju put Božijem odgovoru.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svete apostole Karpa i Alfeja po starom i Svetog Teodora Stratilata po novom kalendaru. Katolici obeležavaju spomen Svetog Medarda, biskupa, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Reči svetogorskog starca nude jednostavan, ali dubok odgovor na pitanje kako ostati pribran kada panika preuzima kontrolu nad čovekom.
Svetitelji su pripadali grupi Sedamdesetorice apostola.
Patrijarh jerusalimski i predsednik SAD u razgovoru su otvorili pitanja opstanka hrišćana u Svetoj zemlji, zaštite svetih mesta i statusa koji čuva vekovni poredak u Jerusalimu.
Na praznik Trećeg obretenja glave Svetog Jovana Krstitelja, patrijarh srpski predvodio je svečanu arhijerejsku liturgiju i u besedi govorio o neprekidnoj molitvi, unutrašnjem miru i prisustvu Presvete Bogorodice u životu vernika.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Mi, naglašava otac Ljubo, ne služimo bogu vatre!
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Dok se porodični razgovori sve češće svode na obaveze i ekran, jedna pouka starca Pajsija Svetogorca otvara pitanje koje mnogi izbegavaju: šta ostaje od vere kada se prestane živeti, prenositi i ponavljati u svakodnevici?
U trenucima kada problemi deluju nepomirljivo, pouka svetogorskog starca pokazuje da se izlaz ne nalazi u sili, već u smirenju i unutrašnjoj postojanosti koja menja ishod.
Svetogorski starac objašnjava zašto i molitva izgovorena bez pune sabranosti nije prazna, već deluje kao duhovni udar koji zaustavlja haos misli i odvraća ono što čoveka udaljava od mira.
Snažna poruka svetogorskog starca otkriva kako pravoslavlje gleda na bol, ćutanje i iskušenja kroz koja čovek prolazi tokom života.
Patrijarh jerusalimski i predsednik SAD u razgovoru su otvorili pitanja opstanka hrišćana u Svetoj zemlji, zaštite svetih mesta i statusa koji čuva vekovni poredak u Jerusalimu.
Podrhtavanje tla jačine 5,2 stepena pogodio je područje Prokopija na Eviji, poznato po svetinji Svetog Jovana Rusa. Potres je prekinuo crkveni obred, oštetio kuće i prodavnice i izazvao veliku uznemirenost među stanovnicima.
Mnogi vernici mogu da posvedoče da su tek nakon određenog vremena razumeli zašto ih je Gospod poveo baš određenim putem.
U vremenu brojnih iskušenja, nedoumica i unutrašnjih borbi, potreba za iskusnim duhovnim ocem postaje sve izraženija.
Arhimandrit Jefrem poručio je da prisustvo Časnog Pojasa nije slučajno, govorio je o „milion poklonika“, zavetu kneza Lazara i duhovnoj vezi koja ostaje i posle odlaska svetinje u Vatoped.
Na Vračaru, pred odlazak Časnog pojasa Presvete Bogorodice, emotivni prizori i molitvena tišina obeležili su ispraćaj koji je, uz suze patrijarha i sabranost vernika, zatvorio 17 dana hodočašća kroz Hram Svetog Save.
Svetinja je u molitvenoj tišini ispraćena iz srpske prestonice ka manastiru Vatoped, u kojem se vekovima čuva.
Čak 800.000 vernika se poklonilo Pojasu.
U vremenu brojnih iskušenja, nedoumica i unutrašnjih borbi, potreba za iskusnim duhovnim ocem postaje sve izraženija.
Ovaj dan otkriva retku sliku u bogosluženju: umesto pojedinačnih imena sabira se celo nebo svetih, a ovaj praznik istovremeno označava prelazak u novi crkveni ritam i početak pripreme za Petrovdanski post.
Iguman raletinački podseća da se borba za veru ne vodi spoljašnjim sredstvima, već u čovekovoj unutrašnjosti, gde se odlučuje šta ostaje, a šta se gasi u tami zaborava.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
