Reči svetogorskog starca nude jednostavan, ali dubok odgovor na pitanje kako ostati pribran kada panika preuzima kontrolu nad čovekom.
Dok se pred svakim novim izazovom šire uznemirujuće vesti, a strah lako prerasta u paniku, čovek se često nalazi između glasova koji ga plaše i potrebe da sačuva mir u sopstvenoj duši. U takvim trenucima, kada neizvesnost pokušava da zagospodari mislima, reči starca Pajsija Svetogorca nude jednostavan, ali dubok odgovor na pitanje kako ostati uspravan kada se sve oko nas ljulja.
Jedna od njegovih pouka posebno govori o opasnosti prepuštanja strahu i o snazi koja se rađa iz poverenja u Boga:
- Nemojte stvarati paniku. Haos nikome nije nužan. Bog gleda na raspoloženje čoveka i pomaže mu. Treba biti hladnokrvan i promišljen. Treba znati šta je potrebno uraditi, moliti se, razmišljati i delovati. Najbolje je uvek se starati da duhovno budemo pripremljeni za teške situacije. Uprkos svemu, danas nema ni duhovne hrabrosti koja se rađa iz svetlosti i smelosti pred Bogom, niti prirodne hrabrosti koja je nužna da ne bismo bili ranjeni u opasnosti. Treba se bojati jedino Boga, a ne ljudi, ma koliko oni bili zli. Strah Božiji čini svaki drugi strah ništavnim. Onoliko koliko se čovek sjedini s Bogom, toliko postaje neustrašiviji.
U ovoj kratkoj pouci sabrano je iskustvo čoveka koji je znao da najveće bitke ne počinju spolja, već u srcu. Starac Pajsije ne poziva na nepromišljenu smelost, već na trezvenost, molitvu i odgovorno delovanje. Umesto da se čovek preda talasu glasina i strepnje, on ga podseća da sačuva mir, razmisli i učini ono što je do njega, prepuštajući ostatak Božijoj volji.
Njegove reči danas zvuče jednako snažno kao i onda kada su izgovorene. U vremenu kada se strah širi brže od dobrih vesti, starac Pajsije podseća da prava hrabrost ne nastaje iz samopouzdanja, već iz poverenja u Boga. A čovek koji stekne taj mir više ne postaje zarobljenik panike, već svedok nade.
Poslanica Svetog apostola Pavla Rimljanima, začalo 83 (2,28-29; 3,1-18)
28. Jer nije ono Judejac što je spolja, niti je ono obrezanje što je spolja, na telu, 29. Nego je ono Judejac koji je to iznutra, i obrezanje je obrezanje srca duhom a ne slovom; takvome je pohvala ne od ljudi nego od Boga.1. Kakvo je, dakle, preimućstvo Judejca, ili kakva je korist obrezanja? 2. Mnogo u svakom pogledu. Prvo, što su im poverene reči Božije. 3. Jer šta ako neki ne verovaše? Zar će njihovo neverovanje veru Božiju ukinuti?
4. Nikako! Nego, neka je Bog istinit, a čovek je svaki laža, kao što je napisano: „Da se opravdaš u rečima svojim i da pobediš kada ti sude.” 5. Ako li naša nepravda objavljuje Božiju pravednost, šta ćemo reći? Zar je Bog nepravedan kada pokazuje gnev? Kao čovek govorim. 6. Nikako! Jer kako bi onda Bog mogao suditi svetu? 7. Jer ako se istina Božija kroz moju laž pokaza obilno na slavu Njegovu, zašto još i ja kao grešnik da budem osuđen?
8. I zar ćemo, kao što nas grde i kao što kažu neki da mi govorimo, činiti zlo da dođe dobro? Njihova je osuda pravedna. 9. Šta, dakle? Imamo li prednost? Nikako! Jer prethodno dokazasmo da su i Judejci i Jelini svi pod grehom. 10. Kao što je napisano: Nema nijednog pravednog, 11. Nema onoga koji razume, nema onoga koji traži Boga.
12. Svi zastraniše i zajedno nevaljali postaše: nema ga koji čini dobro, nema baš nijednoga. 13. Njihovo je grlo grob otvoren, jezicima svojim varahu, otrov je aspidin pod usnama njihovim. 14. Usta su im puna kletve i gorčine. 15. Noge su im brze da prolevaju krv. 16. Pustoš i beda je na putevima njihovim; 17. I puta mirnog ne poznaše. 18. Nema straha Božijega pred očima njihovim.
Jevanđelje po Mateju, začalo 19 (6,31-34;7,9-11)
31. Ne brinite se, dakle, govoreći: „Šta ćemo jesti, ili šta ćemo piti, ili čime ćemo se odenuti?” 32. Jer sve ovo neznabošci ištu; a zna i Otac vaš nebeski da vama treba sve ovo. 33. Nego ištite najpre Carstvo Božije i pravdu njegovu, i ovo će vam se sve dodati. 34. Ne brinite se, dakle, za sutra; jer sutra brinuće se za se. Dosta je svakom danu zla svoga.9. Ili koji je među vama čovek od koga ako sin njegov zaište hleba, kamen da mu da? 10. Ili ako ribe zaište, da mu da zmiju? 11. Kada, dakle, vi, zli budući, umete dare dobre davati deci svojoj, koliko će više Otac vaš nebeski dati dobra onima koji mu ištu?
Dok strepnja za budućnost razara unutrašnji mir, veliki srpski duhovnik 20. veka razdvaja strah koji uništava od jedinog koji, po njegovim rečima, može da sačuva čoveka.
Dok se globalni odnosi lome na ekonomiji i sili, pouka Starca Pajsija Svetogorca otvara tvrdnju koja menja ugao posmatranja: istoriju ne određuju oni koji izgledaju najmoćnije, već poredak koji ostaje izvan njihove kontrole.
Ravnodušnost nije zaštita duše, upozorava svetitelj, već put ka osudi i gubitku večnog života.
Svetitelj ukazuje da uslišenje molitve zavisi od unutrašnjeg stanja čoveka, pre svega od trpljenja i ljubavi prema bližnjima, jer upravo oni otvaraju ili zatvaraju put Božijem odgovoru.
U besedi za nedelju 7. sedmice po Duhovima Sveti Nikolaj Ohridski i Žički podseća da najveća vrednost čoveka nije u onome što poseduje, već u daru kojim je izbavljen iz ropstva greha, zla i smrti.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Prepodobnog Sisoja Velikog po starom, dok po novom kalendaru obeležavaju Prepodobnu Makrinu. Katolička crkva obeležava spomendan Blaženog Hermana iz Rajhenaua, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Grčki duhovnik ostavio je snažnu pouku o važnosti tihovanja, molitve i pažljivog izbora društva, upozoravajući da čovek treba da čuva svoju dušu od svega što ga udaljava od Boga i unutrašnjeg mira.
Kao pustinjak proveo je šest decenija u molitvi i podvigu, a iza sebe ostavio pouke o veri, poverenju u Boga i putu ka unutrašnjem miru.
Nastao u manastiru Esfigmenu kao izraz otpora prema crkvenim promenama, ovaj slogan je tokom decenija dobio nova značenja i postao predmet brojnih rasprava.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
Pouka svetogorskog starca otkriva šta čovek treba da učini kada mu se učini da je izgubio pravac i da su mu se svi planovi raspali, i zašto upravo tada počinje najvažniji preokret.
Veliki duhovnik sa Svete Gore objasnio je da se promena ponašanja najmlađih ne traži samo u njihovim postupcima, već i u preispitivanju odraslih, jer iskreno pokajanje roditelja može doneti blagoslov celoj kući.
Dok se porodični razgovori sve češće svode na obaveze i ekran, jedna pouka starca Pajsija Svetogorca otvara pitanje koje mnogi izbegavaju: šta ostaje od vere kada se prestane živeti, prenositi i ponavljati u svakodnevici?
U trenucima kada problemi deluju nepomirljivo, pouka svetogorskog starca pokazuje da se izlaz ne nalazi u sili, već u smirenju i unutrašnjoj postojanosti koja menja ishod.
U besedi za nedelju 7. sedmice po Duhovima Sveti Nikolaj Ohridski i Žički podseća da najveća vrednost čoveka nije u onome što poseduje, već u daru kojim je izbavljen iz ropstva greha, zla i smrti.
Grčki duhovnik ostavio je snažnu pouku o važnosti tihovanja, molitve i pažljivog izbora društva, upozoravajući da čovek treba da čuva svoju dušu od svega što ga udaljava od Boga i unutrašnjeg mira.
Nastao u manastiru Esfigmenu kao izraz otpora prema crkvenim promenama, ovaj slogan je tokom decenija dobio nova značenja i postao predmet brojnih rasprava.
Paljenje sveće simbolično predstavlja prihvatanje Boga i pozivanje da obasja našu tamu, istakao je Đurđević.
Istoričar Boris Stojkovski i osnivač fondacije Lazarica Aleksandar Avramov svedoče o tragovima pisanog nasleđa ostroškog čudotvorca u vatikanskim arhivima, dok pitanje njihove dostupnosti i dalje nema zvaničan odgovor.
Devojčica sa porodicom otkriva da se najlepši dar za veliki praznik svetih apostola Petra i Pavla ne krije u stvarima, već u ljubavi, dobroti i malim delima učinjenim od srca.
Neočekivani susret na ulici postao je povod da iguman Manastira Podmaine progovori o iskušenjima, veri i načinu na koji hrišćanin treba da odgovori na neprijatnosti.
Na praznik Rođenja Svetog Jovana Krstitelja vernici pletu venčiće od ivanjskog cveća. Saznajte šta oni simbolizuju u pravoslavnoj tradiciji i zašto ih Crkva smatra lepim izrazom narodne pobožnosti.
Ovo staro jelo iz prizrenskog kraja nekada se spremalo za praznike i goste, kada se za trpezom okupljala porodica, a miris pečene pite ispunjavao dom.
Bio je rok muzičar koji je tragao za smislom kroz različite filozofije i duhovne pravce, a danas je vladika Temistoklis i u Africi pomaže hiljadama ljudi gradeći škole, crkve i mesta nade za one kojima je pomoć najpotrebnija.
U besedi za subotu 7. sedmice po Duhovima Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava da se duhovna borba najpre vodi u mislima, gde se odlučuje hoće li čovek slediti Boga ili sopstvene strasti.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
