Svetogorski starac govorio je o nemiru koji nastaje kada čovek pokušava da upravlja svakim ishodom i ukazao na put koji vodi ka drugačijem odnosu prema onome što mu život donosi.
Problem uvek nastane onda kada čovek pokušava da požuri ono što još nije sazrelo, da promeni ono što ne može da promeni ili da život po svaku cenu usmeri prema sopstvenom planu. Tada i ono što bi moglo da donese mir postaje izvor nemira. Starac Pajsije Svetogorac u jednoj svojoj pouci ukazuje na drugačiji put: trpljenje, poverenje u Boga i spremnost da se ne traži odmah objašnjenje za sve što nam se događa.
- Ako čovek trpi, sve dođe na svoje mesto. Bog sve uređuje. Ali potrebno je trpljenje — trpljenje u kojem nema rasuđivanja. Pošto Bog sve vidi i o svemu brine, čovek treba bez ostatka da se prepusti Njemu.
Pogledajte Josifa, on je ćutao kada su ga braća prodala u ropstvo. Mogao je da kaže: „Ja sam njihov brat“, ali nije rekao ni reči. Zato je kasnije Bog rekao Svoju reč i učinio ga carem.
Ako čovek nema trpljenja, njegov život se pretvara u muku, on želi da se sve odvija onako kako njemu odgovara, tako da njemu bude dobro. Ali, prirodno, ne nalazi mir, i sve se na kraju odvija drugačije nego što on želi - govorio je starac Pajsije Svetogorac.
U ovoj pouci nema obećanja da će teškoća odmah nestati. Poruka je drugačija: čovek ne mora svakog trenutka da razume zašto se nešto događa da bi sačuvao mir. U pravoslavnom iskustvu, trpljenje nije pasivno odustajanje, već poverenje da Božji promisao vidi dalje od onoga što čovek u datom trenutku može da sagleda. Ponekad tek kada prestane da se bori da sve bude po njegovom, čovek počinje da vidi kako se stvari postepeno vraćaju na svoje mesto.
Starac Pajsije zato trpljenje ne predstavlja kao slabost, već kao prostor u kojem čovek uči da se osloni na Boga. Ono što danas izgleda kao zastoj ili gubitak, u Božjem promislu može dobiti sasvim drugačiji smisao. Priča o Josifu ostaje upravo takav podsetnik: čovek vidi trenutak, a Bog vidi ceo put.
Večernja
Druga knjiga Mojsijeva (24,12-18)
12. I reče Gospod Mojsiju: popni se k meni na goru, i ostani ovdje, i daću ti ploče od kamena, zakon i zapovijesti, koje sam napisao, da ih učiš. 13. Tada usta Mojsije s Isusom, koji ga služaše, i izađe Mojsije na goru Božiju. 14. A starješinama reče: sjedite tu dok se vratimo k vama; a eto Aron i Or s vama; ko bi imao što, neka ide k njima. 15. I otide Mojsije na goru, a oblak pokri goru. 16. I bješe slava Gospodnja na gori Sinajskoj, i oblak je pokrivaše šest dana; a u sedmi dan viknu Mojsija ispred oblaka. 17. I slava Gospodnja bješe po viđenju kao oganj koji sažiže na vrh gore pred sinovima Izrailjevim. 18. I Mojsije uđe usred oblaka, i pope se na goru; i osta Mojsije na gori četrdeset dana i četrdeset noći.
Druga knjiga Mojsijeva (33,11-23; 34,4-6; 8)
11. I Gospod govoraše s Mojsijem licem k licu kao što govori čovjek s prijateljem svojim. Potom se vraćaše Mojsije u oko, a sluga njegov Isus sin Navin, momak, ne izlažaše iz šatora. 12. I reče Mojsije Gospodu: gledaj, ti mi kažeš: vodi taj narod. A nijesi mi kazao koga ćeš poslati sa mnom, a rekao si: znam te po imenu i našao si milost preda mnom. 13. Ako sam dakle našao milost pred tobom, pokaži mi put svoj, da te poznam i nađem milost pred tobom; i vidi da je ovaj narod tvoj narod. 14. I reče Gospod: moje će lice ići naprijed, i daću ti odmor.
15. A Mojsije mu reče: ako neće ići naprijed lice tvoje, nemoj nas kretati odavde. 16. Jer po čemu će se poznati da smo našli milost pred tobom, ja i narod tvoj? zar ne po tome što ti ideš s nama? tako ćemo se razlikovati ja i narod tvoj od svakoga naroda na zemlji. 17. A Gospod reče Mojsiju: učiniću i to što si kazao, jer si našao milost preda mnom i znam te po imenu. 18. Opet reče Mojsije: molim te, pokaži mi slavu svoju. 19. A Gospod mu reče: učiniću da prođe sve dobro moje ispred tebe, i povikaću po imenu: Gospod pred tobom. Smilovaću se kome se smilujem, i požaliću koga požalim.
20. I reče: ali nećeš moći vidjeti lica mojega, jer ne može čovjek mene vidjeti i ostati živ. 21. I reče Gospod: evo mjesto kod mene, pa stani na stijenu. 22. I kad stane prolaziti slava moja, metnuću te u rasjelinu kamenu, i zakloniću te rukom svojom dok ne prođem. 23. Potom ću dignuti ruku svoju, i vidjećeš me s leđa, a lice se moje ne može vidjeti.
4. I istesa Mojsije dvije ploče od kamena kao što su bile prve, i ustavši rano izađe na goru Sinajsku, kao što mu zapovjedi Gospod, i uze u ruku svoju dvije ploče kamene. 5. A Gospod siđe u oblaku, i stade ondje s njim, i povika po imenu: Gospod. 6. Jer prolazeći Gospod ispred njega vikaše: Gospod, Gospod, Bog milostiv, žalostiv, spor na gnjev i obilan milosrđem i istinom.
8. A Mojsije brže savi glavu do zemlje i pokloni se,
Prva knjiga o carevima (19,3-9. 11-13. 15-16)
3. A on videći to usta i otide duše svoje radi, i dođe u Virsaveju Judinu, i onde ostavi momka svoga. 4. A sam otide u pustinju dan hoda; i došav sede pod smreku, i zaželje da umre, i reče: „Dosta je već, Gospode, primi dušu moju, jer nisam bolji od otaca svojih.” 5. Potom leže i zaspa pod smrekom. A gle, anđeo taknu ga i reče mu: „Ustani, jedi.” 6. A on pogleda, i gle, čelo glave mu hleb na ugljenu pečen i krčag vode. I jede i napi se, pa leže opet. 7. A anđeo Gospodnji dođe opet drugom, i taknu ga govoreći: „Ustani, jedi, jer ti je put dalek.” 8. A on ustavši jede i napi se; potom okrepiv se onim jelom ide četrdeset dana i četrdeset noći dokle dođe na goru Božiju Horiv. 9. A onde uđe u jednu pećinu i zanoći u njoj; i gle, reč Gospodnja dođe mu govoreći: Šta ćeš ti tu, Ilija?”
Jutrenja
Jevanđelje po Luki, začalo 45 (9,28-36)
28. A oko osam dana posle ovih reči, uze on Petra i Jovana i Jakova i pope se na goru da se pomoli Bogu. 29. I dok se moljaše postade izgled lica njegovog drugačiji, i odelo njegovo belo i blistajuće. 30. I gle, dva čoveka govorahu s njim, a to behu Mojsej i Ilija, 31. koji se pokazaše u slavi, i govorahu o ishodu njegovom koji je imao da se ispuni u Jerusalimu. 32. A Petar i oni s njim behu savladani snom; ali probudivši se videše slavu njegovu i dva čoveka što stajahu s njim.
33. I kad se odvajahu oni od njega, reče Petar Isusu: „Učitelju, dobro nam je ovde biti; da sagradimo tri senice: jednu tebi, i jednu Mojseju, i jednu Iliji”, - ne znajući šta govori. 34. A dok on to govoraše nastade oblak i zakloni ih, i uplašiše se kada zađoše u oblak. 35. I ču se iz oblaka glas koji govoraše: „Ovo je Sin moj ljubljeni, njega slušajte.” 36. I kada se ču glas, nađe se Isus sam. I oni zaćutaše i nikom ne objaviše u one dane ništa od onoga što su videli.
Liturgija
Druga Saborna Poslanica Svetog apostola Petra, začalo 65 (1,10-19)
10. Zato, braćo, postarajte se još većma da svoje prizvanje i izbor utvrdite, jer čineći ovo nećete pogrešiti nikad; 11. jer će vam se tako izobilno dati ulazak u večno Carstvo Gospoda i Spasa našeg Isusa Hrista. 12. Zato neću prestajati da vam o tome stalno napominjem, iako znate i utvrđeni ste u ovoj istini; 13. jer mislim da je pravo, dok sam u ovom telu da vas opominjanjem budim, 14. znajući da ću uskoro ostaviti telo svoje, kao što mi i objavi Gospod naš Isus Hristos.
15. A trudiću se da se posle moga odlaska vi svagda sećate ovoga. 16. Jer vam ne objavismo silu i dolazak Gospoda našega Isusa Hrista sledujući izmišljenim bajkama, nego smo sami bili očevidci veličanstva njegova. 17. Jer on primi od Boga Oca čast i slavu kada mu dođe ovaj glas od veličanstvene slave: „Ovo je Sin moj ljubljeni, koji je po mojoj volji.” 18. I ovaj glas čusmo mi kako siđe s neba, dok besmo s Njim na gori svetoj. 19. I imamo najpouzdaniju proročku reč, i dobro činite što pazite na nju kao na svetilnik koji svetli u tamnom mestu, dokle Dan ne osvane i Danica se ne rodi u srcima vašim.
Jevanđelje po Mateju, začalo 70 (17,1-9)
1. I posle šest dana uze Isus Petra i Jakova i Jovana, brata njegova, i izvede ih na goru visoku same. 2. I preobrazi se pred njima, i zasija se lice njegovo kao sunce, a haljine njegove postadoše bele kao svetlost. 3. I gle, javiše im se Mojsej i Ilija koji s njim govorahu. 4. A Petar odgovarajući reče Isusu: „Gospode, dobro nam je ovdje biti; ako hoćeš da načinimo ovdje tri senice: tebi jednu, i Mojseju jednu, i jednu Iliji.” 5. Dok on još govoraše, gle, oblak sjajan zakloni ih, i gle, glas iz oblaka koji govori: „Ovo je Sin moj ljubljeni, koji je po mojoj volji; njega slušajte.” 6. I čuvši učenici padoše ničice i uplašiše se veoma. 7. I pristupivši Isus dohvati ih se i reče: „Ustanite i ne bojte se.” 8. A oni, podignuvši oči svoje, nikoga ne videše do Isusa sama. 9. I kada silažahu sa gore, zapovedi im Isus govoreći: „Nikom ne kazujte što ste videli dok Sin Čovečiji iz mrtvih ne vaskrsne.”
Pouka velikog svetitelja našeg vremena pokazuje kako iskrena molitva i dobra namera mogu doneti utehu i snagu čoveku koji prolazi kroz težak period i pomoći mu da se približi Bogu
Kada dođu razočaranje, gubitak i neizvesnost, lako je zaboraviti na zahvalnost, a pouka velikog ruskog duhovnika podseća zašto ni u najtežim danima ne treba izgubiti blagodarno srce.
Reči velikog svetitelja otkrivaju zašto je prvi korak u svetinju važniji nego što nam se čini.
Oštra pouka svetitelja otkriva zašto žaljenje zbog učinjenog samo po sebi nije dovoljno i šta čovek mora da promeni da bi pokajanje zaista imalo smisla.
Svetogorski starac govorio je o nemiru koji nastaje kada čovek pokušava da upravlja svakim ishodom i ukazao na put koji vodi ka drugačijem odnosu prema onome što mu život donosi.
Preobraženje Gospodnje je posvećeno sećanju na događaj na gori Tavor, kada je Isus Hristos, pred apostolima Petrom, Jakovom i Jovanom, prvi put javno pokazao svoju božansku prirodu.
Ovo je jedan je od najvećih hrišćanskih praznika, a vekovima ga prate brojni običaji i verovanja koji svedoče o promenama u prirodi, dolasku jeseni, novom rodu i odnosu čoveka prema Božjim darovima.
Iz manastira odbacuju tvrdnje o lošim uslovima, navode da su osnovne potrebe obezbeđene i objašnjavaju šta se zapravo dešava sa novim priključkom za pumpu i reorganizacijom parohije.
Dugogodišnji iguman Manastira Rače poslednji dan života proveo je u metohu na Tari.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Starešina Hrama Svete Trojice u Mudrakovcu upozorio vernike na pojačano misionarsko delovanje nepravoslavnih zajednica.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Svetogorski starac u knjizi „Povratak Bogu – od zemlje ka Nebu“ otkrio je zašto čovek, uprkos obilju, često gubi pravi mir.
Pouka velikog svetogorskog duhovnika otkriva da životinje, prema pravoslavnom učenju, ne reaguju samo na čovekove postupke, već osećaju ljubav, blagost i ono što čovek nosi duboko u sebi.
Pouka svetogorskog starca otkriva šta čovek treba da učini kada mu se učini da je izgubio pravac i da su mu se svi planovi raspali, i zašto upravo tada počinje najvažniji preokret.
Veliki duhovnik sa Svete Gore objasnio je da se promena ponašanja najmlađih ne traži samo u njihovim postupcima, već i u preispitivanju odraslih, jer iskreno pokajanje roditelja može doneti blagoslov celoj kući.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Peta Božja zapovest jedinstvena je to tome što jedina sadrži i konkretno obećanje.
U besedi za utorak 12. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o snazi pokajanja i Božjoj milosti i otkriva kako se i najteži pad može preobraziti kada čovek prizna grehe i iskreno se okrene Bogu.
Probajte loptice od krompira po receptu iz „Pravoslavnog posnog kuvara“, pročitajte molitvu Presvetoj Bogorodici za utorak i duhovno se nadahnite poukom Svetog Ignjatija Brjančaninova.
Pevačica je tokom privatne posete manastiru Varlam provela tri sata, upoznala se sa monaškim životom i zatražila savet o duhovnim pitanjima od starešine ovog drevnog središta Pravoslavne crkve.
Kada su se Mihajlo i Ana izgubili u šumi, neobičan drveni krstić i zvuk crkvenog zvona poveli su ih putem na kojem su otkrili da pomoć ponekad stiže onda kada joj se najmanje nadamo.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Posle novih tvrdnji o navodnom izdvajanju Boke Kotorske iz sastava Mitropolije crnogorsko-primorske, poglavar Srpske pravoslavne crkve otvoreno je govorio o celoj priči i upozorio na posledice širenja neproverenih informacija među pravoslavnim vernicima.
Loptice od kuvanog krompira, praziluka i brašna najpre se kuvaju, zatim uvaljaju u prezle i peršun, pa zapeku do zlatne korice, a uz domaći kuvani paradajz postaju jednostavan i zasitan obrok.
Peta Božja zapovest jedinstvena je to tome što jedina sadrži i konkretno obećanje.
U svetinji kod Priboja mitropolit mileševski služio je Svetu zaupokojenu Liturgiju i monaško opelo, a potom besedio o tihom podvigu, smirenju i putu jedne sluškinje Božije koja je dane provodila daleko od zemaljske slave.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
