Od Hristovih reči o Pričešću do Tomine sumnje i pažljivo usmerene svetlosti, svaki prizor na čuvenom remek-delu ima svoje značenje, a perspektiva stvara utisak da se i posmatrač nalazi za trpezom.
Popularnost "Tajne večere" slavnog Leonarda da Vinčija često joj je bila i teret: čuveno remek-delo postalo je materijal za mimove na društvenim mrežama i parodije. Ipak, ovo umetničko delo prikazuje jedan od ključnih trenutaka jevanđelske istorije. O likovima koje je Leonardo smestio za Hristovu trpezu, kao i o Judi Iskariotskom, govori Oksana Dikan, slikarka i umetnica-restauratorka Jaroslavskog umetničkog muzeja.
Hristos u središtu, Petar sa nožem i Toma koji sumnja
U središtu kompozicije nalazi se Hristos. Rukom pokazuje na hleb i vino, podsećajući na događaj koji se odigrao tokom poslednje večere sa učenicima, povodom jevrejske Pashe. Tada je Hristos ustanovio Svetu tajnu Pričešća: „I uzevši hleb i blagoslovivši, prelomi ga i dade učenicima, i reče: Uzmite, jedite; ovo je Telo moje. I uzevši čašu i zablagodarivši, dade im govoreći: Pijte iz nje svi; jer je ovo Krv moja Novoga zaveta, koja se proliva za mnoge radi otpuštenja grehova“ (Mt 26, 26–28).
Apostol Petar prepoznaje se po nožu koji drži u ruci. Njime će, prilikom Hristovog hapšenja, u znak protesta odseći uho sluzi prvosveštenika. Hristos će mu tada reći: „Stavi mač u korice; zar da ne pijem čašu koju mi je dao Otac?“ (Jn 18, 11).
Apostol Toma prikazan je sa podignutim prstom, kao da ne veruje Hristovim rečima. Njegova sumnja doći će do izražaja i nakon Hristovog vaskrsenja. Kada mu drugi učenici kažu da su videli Isusa, Toma neće poverovati dok svojim očima ne ugleda Spasitelja. Tada će mu Hristos reći: „Prinesi prst svoj amo i vidi ruke moje; i prinesi ruku svoju i metni u rebra moja; i ne budi neveran nego veran. I odgovori Toma i reče Mu: Gospod moj i Bog moj“ (Jn 20, 27–28).
Wikipedia/Tm
Juda Iskariotski izdvojen je nizom pažljivo odabranih detalja
Posebno mesto na fresci zauzima Juda Iskariotski, izdajnik Hristov. Pre Leonarda, mnogi umetnici prikazivali su Judu odvojeno od ostalih apostola. Leonardo ga, međutim, smešta za isti sto sa učenicima. Time kao da istovremeno ukazuje na Judinu unutrašnju borbu i podseća da svako može postati izdajnik.
Ipak, Leonardo Judu jasno izdvaja od ostalih. Njegovo lice je u senci i nalazi se niže od lica drugih apostola, a pored njega je prevrnuta slanica. Taj detalj nije slučajan. U Jevanđelju Spasitelj svoje učenike naziva „solju zemlje“. Tim rečima Hristos ih poziva da sačuvaju čvrstinu vere i prenesu je drugim ljudima. Prosuta so pored Jude zato dodatno naglašava njegovu odvojenost od zajedničke trpeze i njegovo udaljavanje od Hristovih zapovesti.
Kako je Leonardo svetlošću i perspektivom uvukao posmatrača u prizor
Leonardo na „Tajnoj večeri“ razmišlja i kao arhitekta. Zahvaljujući linearnoj perspektivi, prostor freske nastavlja se na stvarni prostor manastirske trpezarije. Perspektivne linije usmerene su ka Hristovoj figuri, čime nastaje snažan utisak dubine i trodimenzionalnosti.
Slikar koristi i vazdušnu perspektivu. Tehnikom „sfumato“, čiji naziv na italijanskom označava nešto zamagljeno ili nejasno, pejzaž iza Hrista i apostola postepeno se gubi u vazdušnoj izmaglici. Svetlost na fresci takođe je pažljivo usklađena sa stvarnim prostorom: zraci kao da dolaze iz bočnih prozora manastirske trpezarije.
Ali Leonardo ne želi samo da prikaže reakcije apostola. Njihove snažne emocije približavaju ih posmatraču i čine prizor neposrednijim. Istovremeno, umetnik postiže utisak da i sami prisustvujemo Hristovoj poslednjoj večeri.
Zato Hristove reči „Jedan od vas izdaće Me“ ne ostaju upućene samo apostolima. One, kroz Leonardovu fresku, dopiru i do svakoga ko stoji pred njom.
Od rimskog vojnika koji je postao svetac do imperija i vođa koji su u njemu tražili moć - trag ove svetinje vodi od Jerusalima do Beča, Vatikana i Jermenije, dok nauka još nije dala poslednju reč.
Priča o učeniku koji je bio uz Hrista, a potom otišao svojim putem otvara pitanje slobodne volje, slabosti i propuštene prilike za pokajanje, koje i danas izaziva nemir i preispitivanje.
U besedi za sredu 4. sedmice po Vaskrsu, Sveti Nikolaj Žički i Ohridski objašnjava kako se čovekov unutrašnji pogled može neprimetno zamutiti i zašto to utiče na njegovu sposobnost da prepozna istinu.
Od Hristovih reči o Pričešću do Tomine sumnje i pažljivo usmerene svetlosti, svaki prizor na čuvenom remek-delu ima svoje značenje, a perspektiva stvara utisak da se i posmatrač nalazi za trpezom.
U besedi za subotu 18. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički donosi snažno razmišljanje o onome što ljudi smatraju najvećim blagom i o putu kojim se, prema Hristovim rečima, dolazi do Oca.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Svetog velikomučenika Jevstatija po starom kalendaru, dok po novom obeležavaju Svetog sveštenomučenika Dionisija Areopagita. Katolička crkva obeležava Svetog Dionizija Areopagita, Jevreji obeležavaju Šmini aceret, dok muslimani nemaju veliki praznik.
Majka se požalila svetogorskom starcu da joj sin više ne obraća pažnju, a njegov savet bio je neočekivan: da prestane da mu govori šta mora da uradi i da svoju brigu pokaže na drugi način.
Nekadašnji rimski vojskovođa Plakida posle krštenja izgubio je ženu i sinove i 15 godina živeo kao najamnik, a kada ih je ponovo pronašao, zajedno sa njima stradao je za Hrista.
Na jubilarnom 50. izdanju manifestacije u Beloj Vodi priznanje je pripalo mitropolitu kruševačkom, koji je govorio o lepoti, dobroti, odnosu prema Bogu i bližnjima, ali i o iskušenjima koja čoveka udaljavaju od večnih vrednosti.
U besedi za subotu 18. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički donosi snažno razmišljanje o onome što ljudi smatraju najvećim blagom i o putu kojim se, prema Hristovim rečima, dolazi do Oca.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Svetog velikomučenika Jevstatija po starom kalendaru, dok po novom obeležavaju Svetog sveštenomučenika Dionisija Areopagita. Katolička crkva obeležava Svetog Dionizija Areopagita, Jevreji obeležavaju Šmini aceret, dok muslimani nemaju veliki praznik.
U besedi za subotu 18. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički donosi snažno razmišljanje o onome što ljudi smatraju najvećim blagom i o putu kojim se, prema Hristovim rečima, dolazi do Oca.
Majka se požalila svetogorskom starcu da joj sin više ne obraća pažnju, a njegov savet bio je neočekivan: da prestane da mu govori šta mora da uradi i da svoju brigu pokaže na drugi način.
Kada među ljudima ostanu povreda, ljutnja i ćutanje, poznati duhovnik savetuje da se ne odustaje od drugoga, već da se za njega učini ono što može doneti ispravljenje, pomirenje i drugačiji odnos.
Na Belom kamenu iznad metohijske ravnice čuva se priča o srednjovekovnom čudu, starim rukopisima koji su stigli do Sankt Peterburga, ikonama iz različitih epoha i monahinjama koje danas čuvaju ovu svetinju.
Posle razaranja 2004. godine, u Prizren su se vratili učenici, nastava i crkveno pojanje, a obnovljeni kompleks danas ponovo služi svojoj prvobitnoj nameni.
Crkva Pokrova Presvete Bogorodice podignuta je na mestu za koje predanje kaže da je kneginja Milica na njemu podigla oltar u spomen na kosovske junake, a sada je dobila dar koji treba da traje generacijama.
Obeležavanje godišnjice okupilo je predstavnike Srbije i Severne Makedonije, pripadnike Vojske Srbije i brojne Srbe, uz molitvu za 1.321 vojnika koji počivaju na bitoljskom vojničkom groblju.
Ne kuva se na šporetu, već se svaki plod puni četvrtinom jezgra oraha i peče u šećeru i cimetu. Iz rerne izlazi sočan, mirisan i gust zalogaj, a u tegli može da sačeka hladnije dane.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
