ZBOG ONOGA ŠTO SE DESILO NA DANAŠNJI DAN, PRAVOSLAVCI POSTE SVAKU SREDU: Evo kako je Juda izdao svog Učitelja Hrista

Čovek je slobodan da menja svoje odluke, sve dok je živ, i Bog smireno čeka šta će izabrati. Ali dolazi trenutak kada izbor postaje konačan. Za mnoge ljude koji su okruživali Hrista u danima Njegovog zemaljskog života, taj čas nastupio je uoči Njegovih stradanja. Svako je morao da odluči: da li je s Hristom ili s Njegovim protivnicima.

Ime Juda u Svetom pismu pojavljuje se prilično često. Juda je bio jedan od 12 sinova patrijarha Jakova i upravo njegovim potomcima pripala je zemlja nazvana Judeja. Juda Makavej bio je jedan od junaka oslobodilačke borbe jevrejskog naroda protiv sirijskog vojskovođe Antioha Epifana.

Ime Juda nosilo je više učenika Spasitelja. Ipak, u našem pamćenju ono je neraskidivo vezano za jednog čoveka Judu Iskariotskog, koji je izdao Isusa Hrista.

Iako je prvosveštenicima, koji su nameravali da ubiju Spasitelja, Juda došao u pravi čas, oni su mogli i bez njega: mogli su da unajme nekoga, da prate Isusa i da Ga u pogodnom trenutku uhvate. Juda im je samo otkrio pogodno mesto i vreme kako bi, baš kako su želeli, uhvatili Učitelja potajno, bez buke. Ta izdaja nije bila neko grandiozno, veličanstveno zlo. Naprotiv, bila je sitna i za nju je Juda dobio sitninu - 30 srebrnika. Toliko je tada vredeo odbegli rob. U toliku cenu ljudi su procenili i svoga Boga, kako je još prorok Jeremija unapred nagovestio.

Juda i mit o poslušnom oruđu Promisla

Zašto je Juda to učinio?

Postoji rašireno mišljenje da je Juda bio poslušno oruđe Božijeg Promisla. Da bi spasao ljude od greha i vlasti đavola, Hristos je morao da postrada, što znači da je neko morao da Ga preda u ruke mučitelja. Tu ulogu, kažu pristalice ove teorije, preuzeo je Juda. Kroz njega se, navodno, izvršila volja Božija, te prema njemu ne može biti nikakvih zamerki.

Borske narodne novine

 

S tim se ne može složiti iz jednostavnog razloga: Bog nikada čoveku ne oduzima slobodnu volju (osim ako bi mu oduzeo i razum), i premda On nastoji da i naša loša dela okrene na dobro, ona zbog toga ne postaju dobra. O tome jasno govori apostol Pavle: "Zar da činimo zlo da bi došlo dobro, kao što neki klevetaju i govore da mi tako učimo? Pravedan je sud nad takvima" (Rim 3, 8). Da nije bilo Jude, prvosveštenici bi svakako našli drugi način da uhvate i pogube Isusa Hrista. Iz činjenice da je posle Judine izdaje Gospod pretrpeo strašnu smrt na krstu i time nas izbavio od neizbežne propasti, nipošto ne sledi da su Judini motivi bili plemeniti.

Juda kao rodoljub i vatreni borac

Druga teorija prikazuje Judu kao vatrenog borca za oslobođenje Judeje od rimske vlasti, koji je očekivao da će Hristos postati car. Preuzevši vlast, Isus bi lako proterao okupatore i vratio Izrailu nekadašnju veličinu - tako je Juda mogao razmišljati zajedno sa drugim jevrejskim rodoljubima. Postoji čak i pretpostavka da nadimak Iskariotski nije vezan za njegovo poreklo (kako se obično misli - "iš-Keriot", iz mesta Keriot), već da je iskrivljeni oblik reči "sikarij", što znači "borac za nezavisnost".

Prema ovoj teoriji, Juda uopšte nije nameravao da izda Hrista. Videvši da On ne žuri da preuzme zemaljsku vlast, odlučio je da "ubrza događaje", odnosno da izazove situaciju koja bi primorala Hrista na delovanje. Kada je Isus bio uhapšen i osuđen, Juda je shvatio da se prevario, otišao i obesio se.

Juda i krađa iz zajedničke kase

U Judeji je tada zaista bilo mnogo rodoljuba, ali uz lik vatrenog borca za slobodu teško se uklapa jedno zapažanje iz Jevanđelja po Jovanu. Tamo se kaže da je Juda bio lopov: imao je kod sebe kesu s novcem i uzimao je iz nje ono što se u nju stavljalo (Jn 12, 6), povremeno zavlačeći ruku u nju, kako jednoglasno objašnjavaju tumači ovog mesta. Dakle, Juda nije krao od nekih bogatih ljudi (što se ponekad dešava revolucionarima), već od svojih sopstvenih - od zajednice okupljene oko Isusa Hrista.

Printscreen prijateljboziji

 

Da li to objašnjava njegov postupak? Na prvi pogled - ne. Juda se, na kraju krajeva, nije prodao za 30 srebrnika. Da je nastavio da ide za Hristom i potajno uzima iz zajedničke kese, s vremenom bi sakupio mnogo veću sumu.

Prelomni trenutak na Tajnoj večeri

Ali s druge strane… Čovek u kome živi strast ne može biti miran u Božijem prisustvu. Gledajući lepotu i dostojanstvo Hrista, Juda je sigurno bolno osećao sopstvenu nedostojnost. Pre ili kasnije, njegov raskid s Hristom bio je neizbežan. I dogodio se na Tajnoj večeri, kada je bivši učenik ustao i otišao. Gospod je više puta davao Judi do znanja da su mu njegove namere poznate. Otvoreno je rekao apostolima: "Jedan od vas izdaće Me." Čak je i tada Juda mogao da se prene i zaustavi. Ali odlaskom s Tajne večere načinio je svoj izbor.

Ipak, ni tada nije bilo kasno za pokajanje. Juda je čak učinio i prvi korak ka njemu: kada je saznao da je Učitelj osuđen na smrt, vratio se prvosveštenicima i bacio novac na zemlju, govoreći: "Sagreh izdajući krv nevinu." Ali njegov sledeći korak bio je tragičan: pobegao je iz grada i oduzeo sebi život… A mogao je, na primer, da svedoči u Hristovu korist na sudu kod Pilata. Ili makar da suzama opere podnožje Njegovog krsta. A zatim da propoveda o Hristu po raznim zemljama, kao drugi apostoli, i možda da mučeničkom smrću iskupi svoju krivicu…

Ništa od toga Juda nije učinio. Pokajao se u smislu da je shvatio da je pogrešio, ali se nije pokajao pred Bogom, nije učinio ništa što bi ga pomirilo s Hristom i promenilo njihov odnos. Njegova duša otišla je u večnost smetena, ogorčena i uplašena, duša čoveka koji je izdao Boga.

 

Ostavite komentar

Пошаљи коментар

Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.

0 Komentara