Od Velikog ponedeljka 6. aprila do Vaskrsa vodi kroz bogosluženja, molitvu i ličnu pripremu – vodič šta je važno, kada otići u hram i kako se pripremiti za Pričešće u danima najveće duhovne težine.
Strasna sedmica ove godine počinje na Veliki ponedeljak, 6. aprila, i uvek zauzima posebno mesto u životu svakog pravoslavnog hrišćanina: to su dani u kojima se prisećamo događaja pred kraj zemaljskog života Gospoda Isusa Hrista i kroz bogosluženja, molitvu i lično preispitivanje iznova ih proživljavamo.
Svako bogosluženje, svaka molitva i svako čitanje iz Jevanđelja uvode vernog čoveka u tajnu Hristovog stradanja, krsta i pogrebenja, ali i u tihu nadu koja vodi ka Vaskrsenju. To je vreme kada spoljašnja užurbanost treba da ustupi mesto unutrašnjoj sabranosti, pokajanju i budnosti srca. Evo, korak po korak kako pravilno provesti Strasnu sedmicu i dočekati Vaskrs.
Strasna sedmica je poslednji, najosetljiviji korak pred Vaskrs. Evo šta može pomoći da se ona proživi na pravi način:
Sva bogosluženja u Strasnoj sedmici imaju veliki značaj, ali neka nose posebnu težinu i dobro je učestvovati u njima:
7. april 2026. godine – Blagovesti Presvete Bogorodice (poželjno je pristupiti pričešću).
Ako nije moguće otići ni na najvažnija bogosluženja, događaji Strasne sedmice mogu se doživeti i na drugi način:
• na početku dana pročitati odgovarajući odlomak iz Svetog pisma i tumačenje, a zatim se tokom dana i uveče vraćati tim mislima;
• molitveno pratiti bogosluženja putem prenosa.
Po običaju, vaskršnja jela pripremaju se u četvrtak – tokom dana ili posle večernjeg bogosluženja. Kolači mogu se ispeći i u sredu. Da bi se izbegla nepotrebna žurba, najbolje je sve što može da se kupi nabaviti unapred.
Ako ne pripremate vaskršnju pogaču i kolače sami, možete ih kupiti. Važno je da priprema hrane i spremanje doma ne zamene bogosluženja Strasne sedmice.
Vaskršnja hrana se osveštava na Veliku subotu (11. aprila 2026. godine). Ako idete na liturgiju, ponesite sve sa sobom, bićete među prvima kojima će biti osveštane doneti kolači i jaja.
Namirnice možete poneti u korpi, torbi, kesi ili jednostavno u rukama – najvažnije je da vam bude praktično. Ako želite, možete osveštati i nešto drugo što planirate da iznesete na prazničnu trpezu, na primer vino ili meso.
Da biste se pričestili na Vaskrs, potrebno je:
• unapred u hramu saznati kada je poslednja ispovest pred Vaskrs, ako se niste redovno ispovedali tokom posta. U mnogim hramovima nema ispovesti neposredno pred vaskršnje bogosluženje, jer se podrazumeva da je vreme za pokajanje bio čitav Veliki post. Ako ste se ispovedali tokom posta, i to najkasnije do praznika Ulaska Gospodnjeg u Jerusalim (Cveti), uz blagoslov sveštenika možete pristupiti pričešću bez nove ispovesti, i u Strasnoj sedmici i na sam Vaskrs;
• pročitati molitveno pravilo pred pričešće;
• držati evharistijski post (ne jesti i ne piti) najmanje šest sati pre pričešća;
• pred noćno bogosluženje dobro se odmoriti, kako biste u njega ušli sabrani i budni.
Ako ne uspevate da postignete sve ili ne možete da budete na bogosluženjima onoliko često koliko drugi, pokušajte da svoju situaciju sagledate smireno i pošteno. Ako je u pitanju lenjost, nju treba savladavati. Ali ako je dete bolesno, brinete o nemoćnom ili imate ozbiljne obaveze na poslu, to je sasvim drugačije.
Pomolite se Gospodu, zamolite Ga za pomoć, izdvojte ono što je zaista najvažnije i potrudite se da to učinite sa zahvalnošću. I najzad, pokušajte da se od srca obradujete dugo čekanom i konačno dočekanom Vaskrsu.
Dok pravoslavci iščekuju silazak Blagodatnog ognja, pažnju dodatno privlače svedočanstva o njegovoj neobičnoj prirodi i strah da bi tok drevnog obreda mogao biti narušen.
Iza istog praznika kriju se potpuno različiti običaji - od stroge liturgijske tradicije do živopisnih narodnih rituala koji se vekovima prenose s kolena na koleno.
Višenedeljna neizvesnost okončana je dogovorom Jerusalimskog patrijarhata i izraelske policije - tradicionalne litije nema, a bogosluženja će biti, ali uz izmene.
Vernici svih generacija dobijaju priliku da zakorače u novi život po Hristovoj milosti - sveštenici pozivaju zainteresovane da se prijave do Velikog petka i pripreme sve što je potrebno za Svetu tajnu
Parohijani su u dvorištu hrama pronašli oskrnavljenu skulpturu Presvetog Srca Isusovog, dok je odsečena glava bila sakrivena u žbunju pored crkve. Policija slučaj istražuje kao mogući zločin iz mržnje.
Spasovdan, Vaznesenje Gospodnje ili "Dan spasa" je hrišćanski praznik, koji se slavi 40 dana nakon Vaskrsa, a 10 dana pre Duhova, i uvek pada u četvrtak.
Čudotvorni pojas svečano je dočekan u porti Vaznesenjske crkve u Beogradu, uz najviše crkvene počasti i more vernika koje je ispunilo centar prestonice.
Nekada su ga bake pravile kada u kući nije bilo mnogo namirnica, a danas se ovaj stari đuveč od punjenog krompira vraća na trpezu kao zasitan ručak koji spaja jednostavne sastojke, domaći ukus i duh pravoslavne porodične kuhinje.
Crkva tradicionalno naglašava značaj duhovnog jedinstva supružnika, ali se o ovoj temi danas govori mnogo otvorenije i s više razumevanja.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Mi, naglašava otac Ljubo, ne služimo bogu vatre!
Dok vernici u hramove donose jaja i prazničnu hranu na osvećenje, Crkva čuva neobičan ritam ovog dana – između groba i vaskrsenja odvija se tihi događaj sa snažnom porukom hrišćanstva
Grigorije S. Deboljski u svom delu "Dani bogosluženja (Knjiga o postu) Pravoslavne saborne istočne crkve" sažeo je tumačenja Svetih Otaca o Velikom postu i Strasnoj sedmici.
Na atinskom trgu Sintagma aktivisti poručili da slavlje ne sme da podrazumeva stradanje životinja, dok se pravoslavni vernici pripremaju za prazničnu trpezu koja označava kraj posta i povratak mrsnoj hrani.
Praznični ručak Narodne kuhinje okupio korisnike u porti hrama Vaznesenja Gospodnjeg na Klisi u Novom Sadu, uz podršku volontera i dobrotvora koji delima svedoče hrišćansku ljubav.
Crkva tradicionalno naglašava značaj duhovnog jedinstva supružnika, ali se o ovoj temi danas govori mnogo otvorenije i s više razumevanja.
U pravoslavnoj tradiciji mnogi podvižnici učili su da nema istinske ljubavi bez spremnosti da se oprosti.
U besedi za sredu šeste sedmice po Vaskrsu, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o unutrašnjoj borbi čoveka i tajni zbog koje se, kako upozorava, životne blagodeti povlače pred navikama koje razaraju dušu.
Reči velikog pravoslavnog svetitelja otkrivaju kako izgleda čovek koji ostaje uz bližnjeg i kada nastupe bol, ćutanje i životne oluje.
Čudotvorni pojas svečano je dočekan u porti Vaznesenjske crkve u Beogradu, uz najviše crkvene počasti i more vernika koje je ispunilo centar prestonice.
Rukopisi, ikone i predmeti iz Hilandara, ali i potpuno nova postavka u srcu prestonice, donose drugačiji pogled na jednu od najvažnijih ličnosti srpske istorije - Svetog Savu.
Svečani početak Sabora označen je nakon liturgije tradicionalnim "prizivom Duha Svetog" u kripti Hrama Svetog Save.
Ova svetinja postala je novo veliko hodočasničko središte Hercegovine, gde se prepliću istorija, vera i narodna predanja o pronalasku moštiju majke Ostroškog Čudotvorca.
Pojas Presvete Bogorodice sutra će predvoditi Spasovdansku litiju, a vrata Vaznesenjske crkve i Hrama Svetog Save ostaće otvorena cele noći za vernike koji žele da se poklone ovoj velikoj svetinji.
U besedi za sredu šeste sedmice po Vaskrsu, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o unutrašnjoj borbi čoveka i tajni zbog koje se, kako upozorava, životne blagodeti povlače pred navikama koje razaraju dušu.
Reči velikog pravoslavnog svetitelja otkrivaju kako izgleda čovek koji ostaje uz bližnjeg i kada nastupe bol, ćutanje i životne oluje.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
