Od Velikog ponedeljka 6. aprila do Vaskrsa vodi kroz bogosluženja, molitvu i ličnu pripremu – vodič šta je važno, kada otići u hram i kako se pripremiti za Pričešće u danima najveće duhovne težine.
Strasna sedmica ove godine počinje na Veliki ponedeljak, 6. aprila, i uvek zauzima posebno mesto u životu svakog pravoslavnog hrišćanina: to su dani u kojima se prisećamo događaja pred kraj zemaljskog života Gospoda Isusa Hrista i kroz bogosluženja, molitvu i lično preispitivanje iznova ih proživljavamo.
Svako bogosluženje, svaka molitva i svako čitanje iz Jevanđelja uvode vernog čoveka u tajnu Hristovog stradanja, krsta i pogrebenja, ali i u tihu nadu koja vodi ka Vaskrsenju. To je vreme kada spoljašnja užurbanost treba da ustupi mesto unutrašnjoj sabranosti, pokajanju i budnosti srca. Evo, korak po korak kako pravilno provesti Strasnu sedmicu i dočekati Vaskrs.
Strasna sedmica je poslednji, najosetljiviji korak pred Vaskrs. Evo šta može pomoći da se ona proživi na pravi način:
Sva bogosluženja u Strasnoj sedmici imaju veliki značaj, ali neka nose posebnu težinu i dobro je učestvovati u njima:
7. april 2026. godine – Blagovesti Presvete Bogorodice (poželjno je pristupiti pričešću).
Ako nije moguće otići ni na najvažnija bogosluženja, događaji Strasne sedmice mogu se doživeti i na drugi način:
• na početku dana pročitati odgovarajući odlomak iz Svetog pisma i tumačenje, a zatim se tokom dana i uveče vraćati tim mislima;
• molitveno pratiti bogosluženja putem prenosa.
Po običaju, vaskršnja jela pripremaju se u četvrtak – tokom dana ili posle večernjeg bogosluženja. Kolači mogu se ispeći i u sredu. Da bi se izbegla nepotrebna žurba, najbolje je sve što može da se kupi nabaviti unapred.
Ako ne pripremate vaskršnju pogaču i kolače sami, možete ih kupiti. Važno je da priprema hrane i spremanje doma ne zamene bogosluženja Strasne sedmice.
Vaskršnja hrana se osveštava na Veliku subotu (11. aprila 2026. godine). Ako idete na liturgiju, ponesite sve sa sobom, bićete među prvima kojima će biti osveštane doneti kolači i jaja.
Namirnice možete poneti u korpi, torbi, kesi ili jednostavno u rukama – najvažnije je da vam bude praktično. Ako želite, možete osveštati i nešto drugo što planirate da iznesete na prazničnu trpezu, na primer vino ili meso.
Da biste se pričestili na Vaskrs, potrebno je:
• unapred u hramu saznati kada je poslednja ispovest pred Vaskrs, ako se niste redovno ispovedali tokom posta. U mnogim hramovima nema ispovesti neposredno pred vaskršnje bogosluženje, jer se podrazumeva da je vreme za pokajanje bio čitav Veliki post. Ako ste se ispovedali tokom posta, i to najkasnije do praznika Ulaska Gospodnjeg u Jerusalim (Cveti), uz blagoslov sveštenika možete pristupiti pričešću bez nove ispovesti, i u Strasnoj sedmici i na sam Vaskrs;
• pročitati molitveno pravilo pred pričešće;
• držati evharistijski post (ne jesti i ne piti) najmanje šest sati pre pričešća;
• pred noćno bogosluženje dobro se odmoriti, kako biste u njega ušli sabrani i budni.
Ako ne uspevate da postignete sve ili ne možete da budete na bogosluženjima onoliko često koliko drugi, pokušajte da svoju situaciju sagledate smireno i pošteno. Ako je u pitanju lenjost, nju treba savladavati. Ali ako je dete bolesno, brinete o nemoćnom ili imate ozbiljne obaveze na poslu, to je sasvim drugačije.
Pomolite se Gospodu, zamolite Ga za pomoć, izdvojte ono što je zaista najvažnije i potrudite se da to učinite sa zahvalnošću. I najzad, pokušajte da se od srca obradujete dugo čekanom i konačno dočekanom Vaskrsu.
Dok pravoslavci iščekuju silazak Blagodatnog ognja, pažnju dodatno privlače svedočanstva o njegovoj neobičnoj prirodi i strah da bi tok drevnog obreda mogao biti narušen.
Iza istog praznika kriju se potpuno različiti običaji - od stroge liturgijske tradicije do živopisnih narodnih rituala koji se vekovima prenose s kolena na koleno.
Višenedeljna neizvesnost okončana je dogovorom Jerusalimskog patrijarhata i izraelske policije - tradicionalne litije nema, a bogosluženja će biti, ali uz izmene.
Vernici svih generacija dobijaju priliku da zakorače u novi život po Hristovoj milosti - sveštenici pozivaju zainteresovane da se prijave do Velikog petka i pripreme sve što je potrebno za Svetu tajnu
Prema predanju, ovog dana se sećamo Josifa, sina Jakovljevog i proklete smokve.
U pravoslavnom kontekstu, koren ovog izraza povezuje se sa grčkom rečju hagios, što znači sveti, kao i sa izrazom Hagion Oros, jednim od najvažnijih duhovnih središta pravoslavlja.
Od Velikog ponedeljka 6. aprila do Vaskrsa vodi kroz bogosluženja, molitvu i ličnu pripremu – vodič šta je važno, kada otići u hram i kako se pripremiti za Pričešće u danima najveće duhovne težine.
Svaki odnos, koji ostane opterećen nepravdom, ostavlja trag i u duši čoveka.
Prva razlika se najpre ogleda u pripremi za sahranu.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Hleb blagoslova, molitve i tišine po receptu jednog od najstarijih kuvara na Atosu.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Recept iz "Srbskog kuvara" donosi miris cimeta, posne delicije i vekovnu tradiciju pravoslavnih kuhinja pravo na vaš sto.
Dok vernici pripremaju vaskršnje korpe za osvećenje, u hramove sve češće stižu i stvari bez duhovnog smisla, zaboravljajući šta zapravo treba prineti pred Vaskrs.
Iza pomeranja kroz kalendar stoji precizan spoj crkvenih odluka, lunarnog ciklusa i razlika između kalendarskih sistema, zbog čega se datum svake godine iznova određuje prema strogim pravilima utvrđenim još u 4. veku.
Jedna činija, buket bosiljka i svetlost sveće – jednostavne stvari otkrivaju duboku duhovnu snagu koju donosi vaskršnja vodica.
Dok mnogi tragaju za savršenim bojama i modernim tehnikama, iz svetinje pored Golupca stiže podsećanje na način koji donosi i ukus i dugotrajnost, ali i pouku šta zapravo znači sačuvati tradiciju.
U pravoslavnom kontekstu, koren ovog izraza povezuje se sa grčkom rečju hagios, što znači sveti, kao i sa izrazom Hagion Oros, jednim od najvažnijih duhovnih središta pravoslavlja.
Svaki odnos, koji ostane opterećen nepravdom, ostavlja trag i u duši čoveka.
Prva razlika se najpre ogleda u pripremi za sahranu.
U besedi za nedelju 6. sedmice velikog posta, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava kako Božija veličina prevazilazi svu ljudsku moć i razumevanje.
Kolone vernika iz Golupca i Kučeva slile su se u manastir, gde je jutro počelo Liturgijom, a potom nastavljeno krsnim hodom i molitvom pred moštima svetitelja.
Godinama je dolazio i bez objašnjenja zastajao na istom mestu u hramu u Libertivilu, sve dok nije razumeo šta ga tamo uporno vraća i odlučio da promeni svoj život.
Predsednik Vrhovnog sabora Islamske zajednice Srbije otvara lične i duhovne teme – od značenja praznika, preko tišine posta i borbe sa sopstvenim egom, do sećanja na svoje odrastanje i poruka o snazi zajedništva među ljudima.
Od zajedničke molitve na musali do susreta za porodičnom trpezom, praznični dani donose posebnu kulturu ophođenja u kojoj svaka izgovorena čestitka nosi poruku poštovanja, vere i bliskosti među ljudima
U besedi za nedelju 6. sedmice velikog posta, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava kako Božija veličina prevazilazi svu ljudsku moć i razumevanje.
Pažljivo pripremljena kombinacija ukusa čini postni obrok u kojem se susreću tradicija, mirisi i porodična toplina.
Od uskršnjeg trodnevlja i noćnog bdenja do pisanica, blagoslova hrane i porodične trpeze – evo kako vernici obeležavaju ovaj veliki dan i šta svaki od tih običaja znači.
