Od Velikog ponedeljka 6. aprila do Vaskrsa vodi kroz bogosluženja, molitvu i ličnu pripremu – vodič šta je važno, kada otići u hram i kako se pripremiti za Pričešće u danima najveće duhovne težine.
Strasna sedmica ove godine počinje na Veliki ponedeljak, 6. aprila, i uvek zauzima posebno mesto u životu svakog pravoslavnog hrišćanina: to su dani u kojima se prisećamo događaja pred kraj zemaljskog života Gospoda Isusa Hrista i kroz bogosluženja, molitvu i lično preispitivanje iznova ih proživljavamo.
Svako bogosluženje, svaka molitva i svako čitanje iz Jevanđelja uvode vernog čoveka u tajnu Hristovog stradanja, krsta i pogrebenja, ali i u tihu nadu koja vodi ka Vaskrsenju. To je vreme kada spoljašnja užurbanost treba da ustupi mesto unutrašnjoj sabranosti, pokajanju i budnosti srca. Evo, korak po korak kako pravilno provesti Strasnu sedmicu i dočekati Vaskrs.
Strasna sedmica je poslednji, najosetljiviji korak pred Vaskrs. Evo šta može pomoći da se ona proživi na pravi način:
Sva bogosluženja u Strasnoj sedmici imaju veliki značaj, ali neka nose posebnu težinu i dobro je učestvovati u njima:
7. april 2026. godine – Blagovesti Presvete Bogorodice (poželjno je pristupiti pričešću).
Ako nije moguće otići ni na najvažnija bogosluženja, događaji Strasne sedmice mogu se doživeti i na drugi način:
• na početku dana pročitati odgovarajući odlomak iz Svetog pisma i tumačenje, a zatim se tokom dana i uveče vraćati tim mislima;
• molitveno pratiti bogosluženja putem prenosa.
Po običaju, vaskršnja jela pripremaju se u četvrtak – tokom dana ili posle večernjeg bogosluženja. Kolači mogu se ispeći i u sredu. Da bi se izbegla nepotrebna žurba, najbolje je sve što može da se kupi nabaviti unapred.
Ako ne pripremate vaskršnju pogaču i kolače sami, možete ih kupiti. Važno je da priprema hrane i spremanje doma ne zamene bogosluženja Strasne sedmice.
Vaskršnja hrana se osveštava na Veliku subotu (11. aprila 2026. godine). Ako idete na liturgiju, ponesite sve sa sobom, bićete među prvima kojima će biti osveštane doneti kolači i jaja.
Namirnice možete poneti u korpi, torbi, kesi ili jednostavno u rukama – najvažnije je da vam bude praktično. Ako želite, možete osveštati i nešto drugo što planirate da iznesete na prazničnu trpezu, na primer vino ili meso.
Da biste se pričestili na Vaskrs, potrebno je:
• unapred u hramu saznati kada je poslednja ispovest pred Vaskrs, ako se niste redovno ispovedali tokom posta. U mnogim hramovima nema ispovesti neposredno pred vaskršnje bogosluženje, jer se podrazumeva da je vreme za pokajanje bio čitav Veliki post. Ako ste se ispovedali tokom posta, i to najkasnije do praznika Ulaska Gospodnjeg u Jerusalim (Cveti), uz blagoslov sveštenika možete pristupiti pričešću bez nove ispovesti, i u Strasnoj sedmici i na sam Vaskrs;
• pročitati molitveno pravilo pred pričešće;
• držati evharistijski post (ne jesti i ne piti) najmanje šest sati pre pričešća;
• pred noćno bogosluženje dobro se odmoriti, kako biste u njega ušli sabrani i budni.
Ako ne uspevate da postignete sve ili ne možete da budete na bogosluženjima onoliko često koliko drugi, pokušajte da svoju situaciju sagledate smireno i pošteno. Ako je u pitanju lenjost, nju treba savladavati. Ali ako je dete bolesno, brinete o nemoćnom ili imate ozbiljne obaveze na poslu, to je sasvim drugačije.
Pomolite se Gospodu, zamolite Ga za pomoć, izdvojte ono što je zaista najvažnije i potrudite se da to učinite sa zahvalnošću. I najzad, pokušajte da se od srca obradujete dugo čekanom i konačno dočekanom Vaskrsu.
Dok pravoslavci iščekuju silazak Blagodatnog ognja, pažnju dodatno privlače svedočanstva o njegovoj neobičnoj prirodi i strah da bi tok drevnog obreda mogao biti narušen.
Iza istog praznika kriju se potpuno različiti običaji - od stroge liturgijske tradicije do živopisnih narodnih rituala koji se vekovima prenose s kolena na koleno.
Višenedeljna neizvesnost okončana je dogovorom Jerusalimskog patrijarhata i izraelske policije - tradicionalne litije nema, a bogosluženja će biti, ali uz izmene.
Vernici svih generacija dobijaju priliku da zakorače u novi život po Hristovoj milosti - sveštenici pozivaju zainteresovane da se prijave do Velikog petka i pripreme sve što je potrebno za Svetu tajnu
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Svetog apostola Kodrata po starom kalendaru, dok po novom obeležavaju Svetog Jeroteja Atinskog. Katolička crkva slave Svetog Franju Asiškog, Jevreji obeležavaju Simhat Toru, dok muslimani nemaju veliki praznik.
Jedna od pouka svetogorskog starca otkriva zašto i mali prinos pred Bogom ima posebnu vrednost kada se uz sveću setimo onih koji prolaze kroz patnju, nevolju i teške životne trenutke.
Jedan od Sedamdesetorice nije pred rimskom vlašću branio samo sebe, već je sastavio odbranu hrišćanske vere i zatražio da se vernici ne gone bez stvarne krivice.
U izraelu se obeležava se 3. oktobra 2026. godine, a u dijaspori se Simhat tora slavi dan kasnije; evo zbog čega se osmi dan razlikuje od prethodnih sedam i kakvu simboliku nosi ovaj praznični datum.
Poslednji ispraćaj Maise i Meri Daoud okupio je porodicu, prijatelje i vernike u Hramu Svetog Porfirija u Gazi, dok je Jerusalimska patrijaršija uputila molitvu za pokoj njihovih duša i utehu najbližima.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
Grigorije S. Deboljski u svom delu "Dani bogosluženja (Knjiga o postu) Pravoslavne saborne istočne crkve" sažeo je tumačenja Svetih Otaca o Velikom postu i Strasnoj sedmici.
Dok vernici u hramove donose jaja i prazničnu hranu na osvećenje, Crkva čuva neobičan ritam ovog dana – između groba i vaskrsenja odvija se tihi događaj sa snažnom porukom hrišćanstva
Molitva sabranih vernika, bogosluženje i poruke o pokajanju, nadi i duhovnoj odgovornosti u drevnoj svetinji na Kosovu i Metohiji.
Dok traje rasprava kada farbati jaja, stručnjaci upozoravaju da je izbor boje presudan, a Crkva podseća da je smisao praznika iznad običaja
Jedna od pouka svetogorskog starca otkriva zašto i mali prinos pred Bogom ima posebnu vrednost kada se uz sveću setimo onih koji prolaze kroz patnju, nevolju i teške životne trenutke.
Poslednji ispraćaj Maise i Meri Daoud okupio je porodicu, prijatelje i vernike u Hramu Svetog Porfirija u Gazi, dok je Jerusalimska patrijaršija uputila molitvu za pokoj njihovih duša i utehu najbližima.
Sveštenik Andrej Tkačov objašnjava kako iskušenja počinju, zašto čovek na putu ka Bogu nailazi na prepreke i na koji način se protiv zla može boriti.
Crkva predviđa jedan jedini izuzetak od redovnog načina vršenja Svete tajne krštenja, koji je strogo regulisan crkvenim zakonom.
Na Belom kamenu iznad metohijske ravnice čuva se priča o srednjovekovnom čudu, starim rukopisima koji su stigli do Sankt Peterburga, ikonama iz različitih epoha i monahinjama koje danas čuvaju ovu svetinju.
Posle razaranja 2004. godine, u Prizren su se vratili učenici, nastava i crkveno pojanje, a obnovljeni kompleks danas ponovo služi svojoj prvobitnoj nameni.
U Pećkoj patrijaršiji raste crni dud star oko 750 godina koji čuva narodna kazivanja o opstanku i obnovi srpskog naroda na Kosmetu.
Crkva Pokrova Presvete Bogorodice podignuta je na mestu za koje predanje kaže da je kneginja Milica na njemu podigla oltar u spomen na kosovske junake, a sada je dobila dar koji treba da traje generacijama.
Crkva predviđa jedan jedini izuzetak od redovnog načina vršenja Svete tajne krštenja, koji je strogo regulisan crkvenim zakonom.
Od Hristovih reči o Pričešću do Tomine sumnje i pažljivo usmerene svetlosti, svaki prizor na čuvenom remek-delu ima svoje značenje, a perspektiva stvara utisak da se i posmatrač nalazi za trpezom.
U besedi za subotu 18. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički donosi snažno razmišljanje o onome što ljudi smatraju najvećim blagom i o putu kojim se, prema Hristovim rečima, dolazi do Oca.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
