Praznični ručak Narodne kuhinje okupio korisnike u porti hrama Vaznesenja Gospodnjeg na Klisi u Novom Sadu, uz podršku volontera i dobrotvora koji delima svedoče hrišćansku ljubav.
Pored hrama Vaznesenja Gospodnjeg na Klisi u Novom Sadu, u tišini koja nije bila prazna, već ispunjena ljudima, Narodna kuhinja Eparhije Bačke priredila je vaskršnji ručak za svoje korisnike, beskućnike i sve potrebite koji su tog dana bili okupljeni u porti hrama.
U prostorijama Narodne kuhinje, gde se inače svakodnevno deli obrok onima kojima je to neophodno, vaskršnja trpeza dobila je poseban značaj. To nije bio samo praznični ručak, već susret ljudi koji se prepoznaju po potrebi, ali i po dostojanstvu koje niko ne može da im oduzme. Za one koji su ostali bez doma, bez sigurnosti ili osnovnih uslova za život, ovaj obrok stigao je kao znak da nisu zaboravljeni.
Istovremeno, vaskršnji ručak dostavljen je i redovnim korisnicima Narodne kuhinje, kojima se obroci inače svakodnevno isporučuju. Taj gest prevazilazi brigu o telesnim potrebama. On svedoči o zajedništvu koje se živi, o pažnji koja ne pravi razlike i o hrišćanskoj ljubavi koja se potvrđuje delima.
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
U pripremi praznične trpeze učestvovali su volonteri Dobrotvorne ustanove Eparhije Bačke, kao i brojni dobrotvori čija je nesebična pomoć omogućila da ova služba milosrđa neprekidno traje. Njihova imena često ostaju izvan javnosti, ali njihovo delo ostaje prisutno u svakom podeljenom obroku.
Vaskršnju trpezu je blagoslovio protojerej-stavrofor Branko Ćurčin, duhovnik terapijske zajednice „Zemlja živih“. Obraćajući se okupljenima, čestitao je praznik i poručio da Gospod nikada ne ostavlja čoveka. „Radujte se“, istakao je, podsećajući da Hristove reči odzvanjaju kao poziv na radost koja prevazilazi životne okolnosti. Dodao je i da život dobija puni smisao u svetlosti Vaskrsenja.
Narodna kuhinja Eparhije bačke osnovana je blagoslovom vladike bačkog Irineja, a sa radom je počela 9. novembra 2020. godine. Danas ima 195 korisnika, a od osnivanja do danas podeljeno je više od 260.000 obroka. Iza tih brojki stoje godine istrajnosti, truda i tihe brige koja ne traži priznanje.
Dobrotvorna ustanova Eparhije bačke uputila je zahvalnost svim volonterima, dobrotvorima i priložnicima iz zemlje i rasejanja, uz molitvene želje da im Vaskrsli Hristos podari mir, snagu i blagoslov.
I dok se trpeza polako praznila, ostajala je slika koja ne pripada samo jednom prazničnom danu: ljudi okupljeni oko zajedničkog stola, različitih životnih priča, ali u tom trenutku ujedinjeni istom potrebom, da budu viđeni, prihvaćeni i poštovani.
Na kraju, kao tihi pečat čitavog dana, ostala je poruka: Hristos voskrese - Vaistinu voskrese.
Iza istog praznika kriju se potpuno različiti običaji - od stroge liturgijske tradicije do živopisnih narodnih rituala koji se vekovima prenose s kolena na koleno.
U razgovoru koji nadilazi uobičajene novinarske priče, otac Dimitrije govori o smislu praznovanja, o radosti koja ne prolazi i o tome zašto se Vaskrs ne objašnjava, već prepoznaje u životu, odnosima i svakodnevnim susretima vernika.
U hramovima širom SAD, uz vaskršnje liturgije, stotine katekumena primile su krštenje i prvi put pristupile pričešću, dok je episkop Čikaga i Srednjeg Zapada poručio da pravi put tek počinje i da se vera potvrđuje životom.
U paraklisu posvećenom Vaskrsenju Hristovom liturgiju su služili sveštenik Branislav Jocić, koordinator Verskog dobrotvornog starateljstva za pomoć porodici, i sveštenik Gligorije Marković, duhovnik paraklisa i Specijalne zatvorske bolnice
Posle godina zatočeništva i tamnovanja, Sveti Nikita se povukao u jedno usamljeno mesto blizu Carigrada, gde je u molitvi i blagodarenju Bogu, proveo poslednje dane.
Čak i ako neko umre tokom ovih dana, ne pevaju se ni uobičajeni zaupokojeni za njega, peva se pashalni kanon, kaže otac Andrej.
Pričanje o slabostima bližnjih ne donosi isceljenje, već može produbiti rane i narušiti poverenje koje je temelj svakog odnosa.
Praznični ručak Narodne kuhinje okupio korisnike u porti hrama Vaznesenja Gospodnjeg na Klisi u Novom Sadu, uz podršku volontera i dobrotvora koji delima svedoče hrišćansku ljubav.
Ono što obično ostane na kraju praznika u ovom receptu postaje brz, ukusan i praktičan obrok, baš onako kako su nekada znale naše bake - bez bacanja i bez komplikacija.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Recept iz "Srbskog kuvara" donosi miris cimeta, posne delicije i vekovnu tradiciju pravoslavnih kuhinja pravo na vaš sto.
Mi, naglašava otac Ljubo, ne služimo bogu vatre!
Nakon prazničnih bogosluženja na Kosovu i Metohiji, poglavar SPC dolazi u beogradski Hram Svetog Save, gde prisustvuje prazničnoj svečanosti ispunjenoj horskim izvođenjem, duhovnom porukom i blagoslovom koji je posebno obradovao najmlađe učesnike programa.
U tišini manastira i među vernicima koji su slušali svaku reč, patrijarh je govorio o strahu koji prati svakog čoveka, o granicama ljudske moći i o pobedi koja se ne objašnjava teorijom, već verom i ličnim iskustvom vaskrsenja.
Hram ispunjen do poslednjeg mesta, deca u prvom planu, osveštana jaja kao dar radosti i liturgija koju je služio protojerej Dejan Vojisavljević učinili su da praznični dan preraste u snažno iskustvo zajedništva i vere.
Mitropolit mileševski pod svetlošću Belog Anđela govori o Vaskrsu kao sili koja ulazi u tamu ljudskog postojanja, razbija strah od smrti i poziva čoveka da postane učesnik i svedok nove, pobedonosne stvarnosti.
Snažna beseda arhijerejskog namesnika podgoričko-kolašinskog otvorila je pitanje suštine vere i upozorila da se susret sa Bogom ne svodi na spoljašnje oblike, već na živo učešće u liturgiji i delatnu ljubav prema Hristu.
U paraklisu posvećenom Vaskrsenju Hristovom liturgiju su služili sveštenik Branislav Jocić, koordinator Verskog dobrotvornog starateljstva za pomoć porodici, i sveštenik Gligorije Marković, duhovnik paraklisa i Specijalne zatvorske bolnice
Nakon prazničnih bogosluženja na Kosovu i Metohiji, poglavar SPC dolazi u beogradski Hram Svetog Save, gde prisustvuje prazničnoj svečanosti ispunjenoj horskim izvođenjem, duhovnom porukom i blagoslovom koji je posebno obradovao najmlađe učesnike programa.
Episkop osečkopoljski i baranjski govori o raspadu porodičnih temelja, gubitku poverenja među ljudima i obrazovanju koje stvara uspešne pojedince, ali ne i zrele ličnosti sposobne za zajednicu i veru.
U razgovoru koji nadilazi uobičajene novinarske priče, otac Dimitrije govori o smislu praznovanja, o radosti koja ne prolazi i o tome zašto se Vaskrs ne objašnjava, već prepoznaje u životu, odnosima i svakodnevnim susretima vernika.
Hram ispunjen do poslednjeg mesta, deca u prvom planu, osveštana jaja kao dar radosti i liturgija koju je služio protojerej Dejan Vojisavljević učinili su da praznični dan preraste u snažno iskustvo zajedništva i vere.
Plato zavetnog hrama na Vračaru ispunjen svećama i tišinom očekivanja – Blagodatni oganj stigao iz Svete zemlje, a ponoćnu liturgiju služi vladika toplički Petar
Blagodatni oganj prenet specijalnim letom u Beograd, vernici u molitvenoj tišini pale sveće, episkop toplički Petar služiće ponoćnu vaskršnju liturgiju u najvećem srpskom hramu.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetlu sredu i Prepodobnog Tita Čudotvorca po starom, i Svetlu sredu i Svete apostole Aristarha, Puda i Trofima po novom kalendaru. Katolici obeležavaju spomendan Svetog Krescencija, dok Jevreji i muslimani nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
U vremenu unutrašnjeg pritiska i nevidljivih lomova, pravoslavno učenje otkriva dve potpuno suprotne duhovne sile koje deluju gotovo isto, ali vode u različitim pravcima.
U jeku žestokih optužbi predsednika Sjedinjenih Američkih Država na račun poglavara Rimokatoličke crkve, Masud Pezeškijan iznenadio je javnost podrškom Svetom Ocu, uz oštru osudu korišćenja vere u političko-religijskim porukama.
