NOVI SAD DOBIO NOVOG SVEŠTENIKA I IPOĐAKONA: Svetkovina vere u Sabornom hramu

Sabornim hramom Hrista Spasitelja u Novom Sadu odjekivala je duhovna radost i molitveni žar u prazničnom danu Sretenja Gospodnjeg. Svetu arhijerejsku liturgiju služio je mitropolit bački Irinej, uz sasluženje episkopa mohačkog Damaskina, sveštenstva i đakonstva Eparhije bačke, Eparhije sremske i Arhiepiskopije beogradsko-karlovačke. Hram je bio ispunjen vernicima svih generacija koji su došli da učestvuju u prazničnom sabranju i u liturgijskom rukopoloženju novih služitelja Crkve.

Foto: SPC

 

Posle pročitanih jevanđelskih začala, mitropolit Irinej je u svojoj besedi osvetlio dubinu praznika Sretenja Gospodnjeg. Istakao je da su svetitelj Simeon i proročica Ana više od svedoka jednog istorijskog događaja – oni su primer životnog posvećenja Bogu. „Presveta Bogomajka je neprekidno živela Duhom Svetim, živela po Bogu i u Bogu. Sveti Simeon je pravedno i bogougodno živeo i bio udostojen da vidi Pomazanika Božjeg, Hrista Gospoda. Proročica Ana je ostala mlada udovica i sav vek služila Bogu postom i molitvom. Njihov život je putokaz za naš život: verom, molitvom i ljubavlju primiti u sebe onu Božju ljubav kojom je Gospod zavoleo sve nas,“ naglasio je Mitropolit bački.

Rukopoloženje novih služitelja

U toku liturgije, mitropolit Irinej rukopoložio je protođakona Miroslava Nikolića u prezviterski čin, dok je Episkop mohački Damaskin rukopoložio ipođakona Vasilija Dragovića u đakonski čin. Ovi svečani čini ne označavaju samo početak novog duhovnog puta za rukopoložene, već i dodatnu duhovnu snagu za crkvenu zajednicu koja ih okružuje.

Verni narod je nakon Liturgije dobio priliku da lično čestita rukopoloženim služiteljima i podeli radost praznika. Mitropolit Irinej je vernicima i novoimenovanim ocima uputio tople čestitke, ističući značaj služenja Bogu i bližnjima kroz veru, molitvu i ljubav.

 

Sveti primeri i život u veri

Ova Liturgija nije bila samo obredna svečanost. Ona je podsetnik da je konačni cilj hrišćanskog života susret sa Božjom ljubavlju i sudom. Svaki vernik, prisustvujući Sretenju Gospodnjem i rukopoloženju, došao je pred podsećanje da život po veri znači neprekidno težiti dobroti, služiti bližnjima i rasti u ljubavi prema Bogu.

Sretenje Gospodnje u Novom Sadu tako je postalo više od liturgijskog čina – postalo je svetkovina vere, ljubavi i zajedništva Crkve, gde prošlost, sadašnjost i budućnost vernika susreću živu prisutnost Hrista u svakom srcu koje se otvara za Njega.

 

Ostavite komentar

Пошаљи коментар

Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.

0 Komentara