Dok svet gubi vezu sa hrišćanskim vrednostima, mitropolit bački ističe da Srbija mora ostati verna pravoslavnom Istoku, upozoravajući na opasnosti neoliberalnih ideologija i dezintegraciju društva kroz sukobe i podele.
Mitropolit bački Irinej poručuje da Srbija, iako treba da zadrži vojnu neutralnost, ne može biti neutralna kada je reč o duhovnim, kulturološkim i civilizacijskim vrednostima. Prema njegovim rečima, srpski narod vekovima pokazuje trajnu orijentaciju ka pravoslavnom Istoku, a ta veza danas je važnija nego ikada, jer svet oko nas sve više gubi dodir sa hrišćanskim temeljnim vrednostima. Mitropolit upozorava da pokušaji da se narod dezorijentiše, da se prodube podele i nametnu strane ideologije ne mogu promeniti istorijsku i duhovnu sudbinu Srbije, jer je ona, kako kaže, ukorenjena u vekovnoj tradiciji i verovanju koje oblikuje njen identitet i budućnost.
Kako je naveo, duhovno, srpski narod se od vremena primanja i usvajanja pravoslavnog hrišćanstva odlikuje trajnom i istorijskom orijentacijom ka Istoku.
Foto: SPC
- Mi duhovno, a zatim i kulturološki, civilizacijski, što znači i istorijski pripadamo pravoslavnom Istoku, a ne savremenom Zapadu koji se ni u teoriji ni u praksi više ne nadahnjuje hrišćanstvom. Dozvolite mi da zaključim rečima besmrtnog Solženjicina: "Mi ne hrlimo ni nadesno ni nalevo, mi hrlimo uvis". Stoga smo uvek i svagda, tamo gde je, bez obzira na trenutne „političke odnose“, istinska pravoslavna vaseljena, "vizantijski Komonvelt" i velika pravoslavna Rusija, bez koje nas danas ne bi bilo, a uz čiju moćnu lađu će i naš mali srpski čamac, čun, kako je govorio moj blaženopočivši imenjak, patrijarh Irinej, ostati privezan na burnoj pučini današnjeg sveta - poručio je vladika Irinej u intervjuu za magazin „Pečat“.
Mitropolit je istakao kako veruje da je uprkos haosu koji je, prema njegovoj oceni, izazvan da potpuno dezorijentiše narod i da produbi stare i iskopa nove podele, spoljnopolitička orijentacija Srbije u osnovi uspela da se uskladi sa promenama.
Spoljnopolitički izazovi i loša iskustva sa Zapadom
- Ipak, neka kadrovska rešenja koja se odnose na osetljiva područja i neki politički potezi navode na utisak o briselskoj agendi. Zašto, nekome je možda i jasno, meni nije. Istovremeno, pak, neke druge odluke i postupci ukazuju na privrženost naše države tradicionalnoj liniji neprihvatanja briselskih uslova i ultimatuma po ključnim tačkama, kao što su nepriznavanje statusa države otetom Kosovu i Metohiji, otpor naporima nelegitimisanog i nelegalnog BiH gauleitera i njegovih pokrovitelja da faktički ukinu Republiku Srpsku, nepristajanje na sankcije Rusiji, antirusku histeriju i ratobornu retoriku onih koji nisu izvukli nikakvu pouku i poruku iz istorije pohoda na Rusiju, starijih (švedski, poljsko-litvanski) i novijih (Napoleonov, Hitlerov) - istakao je mitropolit.
Foto: SPC / Eparhija bačka
Patrijarh bački Irinej
Neoliberalizam i kriza vrednosti
Tužna istina, kako navodi mitropolit, jeste da je ideologija neoliberalizma svojom smrtonosnom rukom, preko svojih protagonista na Zapadu i kod nas, ščepala za gušu i zavela deo naše omladine, kao i deo obrazovanih ljudi, koji su spremni da joj sopstvenom i tuđom krvlju produže život.
Mitropolit Irinej dalje kaže da je Zapad prihvatio potpuno apsurdnu i lažnu tezu da se kroz sukobe, neslogu i podele može izgraditi stabilno i uređeno demokratsko društvo.
- Liberalizam, pogotovo onaj koji je samome sebi dodao prefiks neo, doveo je ljudsko društvo u krizu koja je zapravo nezapamćena u istoriji. To je kriza istine, kriza vrednosti i smisla. O tome se danas govori kao o "krizi liberalne demokratije", ali u osnovi je reč o krizi vere, o apostaziji ili bogootpadništvu kod jednog dela stanovništva koji je ideologiju komunizma svojih dedova i očeva zamenio ne manje bezbožnom ideologijom neoliberalizma - rekao je mitropolit bački Irinej.
Duševni život naroda i obnova vere
- Izgrađivati demokratsko društvo ne vodeći računa o duhovnom životu naroda isto je što i očekivati žetvu bez setve: rodiće korov. To danas doživljava Evropa, Zapad, nekadašnji hrišćanski svet. Proteran je Bog najpre sa univerziteta, a potom i iz čitavog javnog života, u domen privatnog. To je osnovni razlog "debilizacije" javne sfere: jer gde nema Boga, tu nema čoveka. Humanizam je propala ideologija i o tome treba javno govoriti. Jer, unapred je na potpuni neuspeh bio osuđen pokušaj da ih ljudi ostvare prethodno, "ubivši Boga" - smatra mitropolit bački.
Foto: preuzeto sa spc.rs
Vladika bački Irinej sa patrijarhom moskovskim i sve Rusije Kirilom
Vezanost za pravoslavni Istok i prijateljstvo sa Rusijom
Mitropolit bački je istakao i da tek objavljena Američka strategija nacionalne bezbednosti ruši osnovne pretpostavke poretka koji je nastao posle rušenja Berlinskog zida.
- Za početak, primera radi, navodim samo tri njene teze: svet jeste multipolaran, liberalizam kao doktrina više ne važi, Rusija nije ultimativni neprijatelj - naveo je on.
Mitropolit Irinej je porom ukazao:
- Bop sam počastvovan, kao retko kada u životu, što je bio prisutan kada je patrijarh Kiril, obraćajući se neposredno predsedniku Rusije, a narednog dana i čitavom svetu, rekao: "Od svih pomesnih Pravoslavnih crkava, Srpska crkva je najbliža Ruskoj crkvi – po kulturi, po jeziku". Pa i ako i jesu, bilo je to rame uz rame protiv zajedničkih neprijatelja. Ta ljubav prema ruskom narodu i Ruskoj crkvi organski je utkana i u kulturu Srbije, u srpski narod. Zato su nam to najbliži prijatelji, naša braća – i po duhu i po životnoj filozofiji. Sve što je tamo rečeno biće trajno upisano u istoriju naše Crkve i našeg pravoslavnog naroda - zaključio je mitropolit bački Irinej.
Dvodnevni skup posvećen Prvom vaseljenskom saboru – 1.700 godina trajnog nasleđa na Pravoslavnom bogoslovskom fakultetu okupio je teologe, istoričare i crkvene velikodostojnike, uz izložbu umetničkih dela i bogat program predavanja.
Božićno pojanje u dvorani „Lisinski“ najavljeno je kao praznični susret vere i muzike, ali se ubrzo otkrilo da iza događaja stoji projekat vezan za obnovu tzv. Hrvatske pravoslavne crkve – ideje koja ponovo otvara pitanje sudbine Srba, Crkve i istorijskog pamćenja.
Praznički dani obeleženi su životom pod otvorenim nebom, simbolima zahvalnosti i sećanjem na put kroz pustinju, dok se porodice okupljaju uz molitve, prazničnu trpezu i drevne običaje.
Hristovo učenje nije bilo i nije ni danas prilagođeno ljudskim željama, već je pozivalo i poziva na promenu iznutra, što savremenom čoveku nimalo ne odgovara.
U besedi za petak 17. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava zbog čega čovekov unutrašnji rast zavisi od onoga čime ispunjava svoje srce i kakvu ulogu u tome ima Hristos.
Veliki srpski duhovnik 20. veka govorio je o trenucima kada čovek više ne razume zašto mu se teškoće događaju i kako upravo tada može da sačuva poverenje u Gospoda.
Crkva Pokrova Presvete Bogorodice podignuta je na mestu za koje predanje kaže da je kneginja Milica na njemu podigla oltar u spomen na kosovske junake, a sada je dobila dar koji treba da traje generacijama.
Mila i Anja kreću sa majkom i bakom do stare crkve, ali kada iz šume začuju neobično zvonce, njihovo putovanje pretvara se u uzbudljivu avanturu koja će ih odvesti do svetog izvora i otkriti dragocenu porodičnu uspomenu.
U besedi za petak 17. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava zbog čega čovekov unutrašnji rast zavisi od onoga čime ispunjava svoje srce i kakvu ulogu u tome ima Hristos.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
