Dok svet gubi vezu sa hrišćanskim vrednostima, mitropolit bački ističe da Srbija mora ostati verna pravoslavnom Istoku, upozoravajući na opasnosti neoliberalnih ideologija i dezintegraciju društva kroz sukobe i podele.
Mitropolit bački Irinej poručuje da Srbija, iako treba da zadrži vojnu neutralnost, ne može biti neutralna kada je reč o duhovnim, kulturološkim i civilizacijskim vrednostima. Prema njegovim rečima, srpski narod vekovima pokazuje trajnu orijentaciju ka pravoslavnom Istoku, a ta veza danas je važnija nego ikada, jer svet oko nas sve više gubi dodir sa hrišćanskim temeljnim vrednostima. Mitropolit upozorava da pokušaji da se narod dezorijentiše, da se prodube podele i nametnu strane ideologije ne mogu promeniti istorijsku i duhovnu sudbinu Srbije, jer je ona, kako kaže, ukorenjena u vekovnoj tradiciji i verovanju koje oblikuje njen identitet i budućnost.
Kako je naveo, duhovno, srpski narod se od vremena primanja i usvajanja pravoslavnog hrišćanstva odlikuje trajnom i istorijskom orijentacijom ka Istoku.
Foto: SPC
- Mi duhovno, a zatim i kulturološki, civilizacijski, što znači i istorijski pripadamo pravoslavnom Istoku, a ne savremenom Zapadu koji se ni u teoriji ni u praksi više ne nadahnjuje hrišćanstvom. Dozvolite mi da zaključim rečima besmrtnog Solženjicina: "Mi ne hrlimo ni nadesno ni nalevo, mi hrlimo uvis". Stoga smo uvek i svagda, tamo gde je, bez obzira na trenutne „političke odnose“, istinska pravoslavna vaseljena, "vizantijski Komonvelt" i velika pravoslavna Rusija, bez koje nas danas ne bi bilo, a uz čiju moćnu lađu će i naš mali srpski čamac, čun, kako je govorio moj blaženopočivši imenjak, patrijarh Irinej, ostati privezan na burnoj pučini današnjeg sveta - poručio je vladika Irinej u intervjuu za magazin „Pečat“.
Mitropolit je istakao kako veruje da je uprkos haosu koji je, prema njegovoj oceni, izazvan da potpuno dezorijentiše narod i da produbi stare i iskopa nove podele, spoljnopolitička orijentacija Srbije u osnovi uspela da se uskladi sa promenama.
Spoljnopolitički izazovi i loša iskustva sa Zapadom
- Ipak, neka kadrovska rešenja koja se odnose na osetljiva područja i neki politički potezi navode na utisak o briselskoj agendi. Zašto, nekome je možda i jasno, meni nije. Istovremeno, pak, neke druge odluke i postupci ukazuju na privrženost naše države tradicionalnoj liniji neprihvatanja briselskih uslova i ultimatuma po ključnim tačkama, kao što su nepriznavanje statusa države otetom Kosovu i Metohiji, otpor naporima nelegitimisanog i nelegalnog BiH gauleitera i njegovih pokrovitelja da faktički ukinu Republiku Srpsku, nepristajanje na sankcije Rusiji, antirusku histeriju i ratobornu retoriku onih koji nisu izvukli nikakvu pouku i poruku iz istorije pohoda na Rusiju, starijih (švedski, poljsko-litvanski) i novijih (Napoleonov, Hitlerov) - istakao je mitropolit.
Foto: SPC / Eparhija bačka
Patrijarh bački Irinej
Neoliberalizam i kriza vrednosti
Tužna istina, kako navodi mitropolit, jeste da je ideologija neoliberalizma svojom smrtonosnom rukom, preko svojih protagonista na Zapadu i kod nas, ščepala za gušu i zavela deo naše omladine, kao i deo obrazovanih ljudi, koji su spremni da joj sopstvenom i tuđom krvlju produže život.
Mitropolit Irinej dalje kaže da je Zapad prihvatio potpuno apsurdnu i lažnu tezu da se kroz sukobe, neslogu i podele može izgraditi stabilno i uređeno demokratsko društvo.
- Liberalizam, pogotovo onaj koji je samome sebi dodao prefiks neo, doveo je ljudsko društvo u krizu koja je zapravo nezapamćena u istoriji. To je kriza istine, kriza vrednosti i smisla. O tome se danas govori kao o "krizi liberalne demokratije", ali u osnovi je reč o krizi vere, o apostaziji ili bogootpadništvu kod jednog dela stanovništva koji je ideologiju komunizma svojih dedova i očeva zamenio ne manje bezbožnom ideologijom neoliberalizma - rekao je mitropolit bački Irinej.
Duševni život naroda i obnova vere
- Izgrađivati demokratsko društvo ne vodeći računa o duhovnom životu naroda isto je što i očekivati žetvu bez setve: rodiće korov. To danas doživljava Evropa, Zapad, nekadašnji hrišćanski svet. Proteran je Bog najpre sa univerziteta, a potom i iz čitavog javnog života, u domen privatnog. To je osnovni razlog "debilizacije" javne sfere: jer gde nema Boga, tu nema čoveka. Humanizam je propala ideologija i o tome treba javno govoriti. Jer, unapred je na potpuni neuspeh bio osuđen pokušaj da ih ljudi ostvare prethodno, "ubivši Boga" - smatra mitropolit bački.
Foto: preuzeto sa spc.rs
Vladika bački Irinej sa patrijarhom moskovskim i sve Rusije Kirilom
Vezanost za pravoslavni Istok i prijateljstvo sa Rusijom
Mitropolit bački je istakao i da tek objavljena Američka strategija nacionalne bezbednosti ruši osnovne pretpostavke poretka koji je nastao posle rušenja Berlinskog zida.
- Za početak, primera radi, navodim samo tri njene teze: svet jeste multipolaran, liberalizam kao doktrina više ne važi, Rusija nije ultimativni neprijatelj - naveo je on.
Mitropolit Irinej je porom ukazao:
- Bop sam počastvovan, kao retko kada u životu, što je bio prisutan kada je patrijarh Kiril, obraćajući se neposredno predsedniku Rusije, a narednog dana i čitavom svetu, rekao: "Od svih pomesnih Pravoslavnih crkava, Srpska crkva je najbliža Ruskoj crkvi – po kulturi, po jeziku". Pa i ako i jesu, bilo je to rame uz rame protiv zajedničkih neprijatelja. Ta ljubav prema ruskom narodu i Ruskoj crkvi organski je utkana i u kulturu Srbije, u srpski narod. Zato su nam to najbliži prijatelji, naša braća – i po duhu i po životnoj filozofiji. Sve što je tamo rečeno biće trajno upisano u istoriju naše Crkve i našeg pravoslavnog naroda - zaključio je mitropolit bački Irinej.
Dvodnevni skup posvećen Prvom vaseljenskom saboru – 1.700 godina trajnog nasleđa na Pravoslavnom bogoslovskom fakultetu okupio je teologe, istoričare i crkvene velikodostojnike, uz izložbu umetničkih dela i bogat program predavanja.
Božićno pojanje u dvorani „Lisinski“ najavljeno je kao praznični susret vere i muzike, ali se ubrzo otkrilo da iza događaja stoji projekat vezan za obnovu tzv. Hrvatske pravoslavne crkve – ideje koja ponovo otvara pitanje sudbine Srba, Crkve i istorijskog pamćenja.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog apostola Jakova Zevedejevog po starom i Svetu mučenicu Glikeriju po novom kalendaru. Katolici obeležavaju spomendan Blažene Djevice Marije Fatimske, dok Jevreji i muslimani nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
U vremenu kada se tuđi život sve češće posmatra kroz osuđujuću prizmu, staro pravilo iz pravoslavne duhovne tradicije podseća da brz sud ne govori o drugima koliko o stanju onoga ko sudi.
Kod Trebinja se nalazi Tvrdoš, jedna od najstarijih pravoslavnih svetinja na Balkanu, mesto koje su obnavljali mitropolit Amfilohije i vladika Atanasije, vraćajući mu nekadašnji značaj.
U prestonicu stižu relikvije neprocenjive vrednosti, vezane za Svetog Savu i najdublje slojeve srpske tradicije, uoči izložbe koja će trajati do sredine leta i koja se već najavljuje kao događaj koji prevazilazi uobičajene kulturne okvire.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Dok ga kritičari optužuju za preveliki uticaj i "moć iz senke", pristalice ističu njegovu ulogu u očuvanju crkvenog jedinstva i stabilnosti, a autorski tekst Spasoja Tomića, koji prenosimo u celosti, dodatno osvetljava ove podele i tumačenja.
Na osnivačkoj skupštini Ruskog istorijskog društva u Beogradu istaknuto je da novoformirana institucija ima misiju da čuva istorijsku istinu i jača duhovne veze srpskog i ruskog naroda.
Za Kanađanina čačanskih korena i njegovu izabranicu iz Azije, odluka da izgovore „da“ upravo u Srbiji predstavlja simbol ljubavi koja prevazilazi granice, čuva tradiciju i spaja porodice kroz veru i zajedništvo.
Od slovenske reči „ljubav“ u srcu rumunskog jezika, do ćiriličnih tragova u manastirima Vlaške — fascinantna priča o vekovima duhovne, jezičke i kulturne bliskosti koje današnje elite često previđaju ili brišu.
U vremenu kada se tuđi život sve češće posmatra kroz osuđujuću prizmu, staro pravilo iz pravoslavne duhovne tradicije podseća da brz sud ne govori o drugima koliko o stanju onoga ko sudi.
U molitvi upućenoj jednom od najvoljenijih srpskih svetitelja sabrane su nade, zahvalnosti i molbe koje vernici izgovaraju u najtežim životnim trenucima, tražeći mir u duši, zdravlje i duhovnu podršku.
U besedi za utorak 5. sedmice po Vaskrsu, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o Hristovoj ljubavi koja ne prolazi kroz filter ljudskog razuma i pokazuje šta se u čoveku zapravo opire onome što bi ga moglo preobraziti.
Kod Trebinja se nalazi Tvrdoš, jedna od najstarijih pravoslavnih svetinja na Balkanu, mesto koje su obnavljali mitropolit Amfilohije i vladika Atanasije, vraćajući mu nekadašnji značaj.
U Sabornom hramu Hristovog Vaskrsenja služena zaupokojena liturgija za Jovana Kneževića, uz prisustvo mitropolita Joanikija i brojnih vernika; emotivni oproštaj nastavljen molitvom i ispraćajem ka manastiru Kosijerevo.
Eparhija zagrebačko-ljubljanska ne ostavlja prostor za relativizaciju – traži odgovornost, upozorava na posledice i ukazuje da je pogođeno nešto mnogo dublje od same svetinje
Starinsko jelo od pšenice, kajmaka i mleka otkriva kako su pravoslavni domovi spajali post i mrs, ali i kako je jedna jednostavna trpeza postajala simbol zajedništva, obilja i života u skladu sa crkvenim ritmom.
Od siromašnog dečaka iz Hercegovine do ostroškog čudotvorca čije mošti posećuju pravoslavci, katolici i muslimani — život Svetog Vasilija Ostroškog ostao je simbol istrajnosti, vere i nade u najtežim vremenima.
U molitvi upućenoj jednom od najvoljenijih srpskih svetitelja sabrane su nade, zahvalnosti i molbe koje vernici izgovaraju u najtežim životnim trenucima, tražeći mir u duši, zdravlje i duhovnu podršku.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
