Dok svet gubi vezu sa hrišćanskim vrednostima, mitropolit bački ističe da Srbija mora ostati verna pravoslavnom Istoku, upozoravajući na opasnosti neoliberalnih ideologija i dezintegraciju društva kroz sukobe i podele.
Mitropolit bački Irinej poručuje da Srbija, iako treba da zadrži vojnu neutralnost, ne može biti neutralna kada je reč o duhovnim, kulturološkim i civilizacijskim vrednostima. Prema njegovim rečima, srpski narod vekovima pokazuje trajnu orijentaciju ka pravoslavnom Istoku, a ta veza danas je važnija nego ikada, jer svet oko nas sve više gubi dodir sa hrišćanskim temeljnim vrednostima. Mitropolit upozorava da pokušaji da se narod dezorijentiše, da se prodube podele i nametnu strane ideologije ne mogu promeniti istorijsku i duhovnu sudbinu Srbije, jer je ona, kako kaže, ukorenjena u vekovnoj tradiciji i verovanju koje oblikuje njen identitet i budućnost.
Kako je naveo, duhovno, srpski narod se od vremena primanja i usvajanja pravoslavnog hrišćanstva odlikuje trajnom i istorijskom orijentacijom ka Istoku.
Foto: SPC
- Mi duhovno, a zatim i kulturološki, civilizacijski, što znači i istorijski pripadamo pravoslavnom Istoku, a ne savremenom Zapadu koji se ni u teoriji ni u praksi više ne nadahnjuje hrišćanstvom. Dozvolite mi da zaključim rečima besmrtnog Solženjicina: "Mi ne hrlimo ni nadesno ni nalevo, mi hrlimo uvis". Stoga smo uvek i svagda, tamo gde je, bez obzira na trenutne „političke odnose“, istinska pravoslavna vaseljena, "vizantijski Komonvelt" i velika pravoslavna Rusija, bez koje nas danas ne bi bilo, a uz čiju moćnu lađu će i naš mali srpski čamac, čun, kako je govorio moj blaženopočivši imenjak, patrijarh Irinej, ostati privezan na burnoj pučini današnjeg sveta - poručio je vladika Irinej u intervjuu za magazin „Pečat“.
Mitropolit je istakao kako veruje da je uprkos haosu koji je, prema njegovoj oceni, izazvan da potpuno dezorijentiše narod i da produbi stare i iskopa nove podele, spoljnopolitička orijentacija Srbije u osnovi uspela da se uskladi sa promenama.
Spoljnopolitički izazovi i loša iskustva sa Zapadom
- Ipak, neka kadrovska rešenja koja se odnose na osetljiva područja i neki politički potezi navode na utisak o briselskoj agendi. Zašto, nekome je možda i jasno, meni nije. Istovremeno, pak, neke druge odluke i postupci ukazuju na privrženost naše države tradicionalnoj liniji neprihvatanja briselskih uslova i ultimatuma po ključnim tačkama, kao što su nepriznavanje statusa države otetom Kosovu i Metohiji, otpor naporima nelegitimisanog i nelegalnog BiH gauleitera i njegovih pokrovitelja da faktički ukinu Republiku Srpsku, nepristajanje na sankcije Rusiji, antirusku histeriju i ratobornu retoriku onih koji nisu izvukli nikakvu pouku i poruku iz istorije pohoda na Rusiju, starijih (švedski, poljsko-litvanski) i novijih (Napoleonov, Hitlerov) - istakao je mitropolit.
Foto: SPC / Eparhija bačka
Patrijarh bački Irinej
Neoliberalizam i kriza vrednosti
Tužna istina, kako navodi mitropolit, jeste da je ideologija neoliberalizma svojom smrtonosnom rukom, preko svojih protagonista na Zapadu i kod nas, ščepala za gušu i zavela deo naše omladine, kao i deo obrazovanih ljudi, koji su spremni da joj sopstvenom i tuđom krvlju produže život.
Mitropolit Irinej dalje kaže da je Zapad prihvatio potpuno apsurdnu i lažnu tezu da se kroz sukobe, neslogu i podele može izgraditi stabilno i uređeno demokratsko društvo.
- Liberalizam, pogotovo onaj koji je samome sebi dodao prefiks neo, doveo je ljudsko društvo u krizu koja je zapravo nezapamćena u istoriji. To je kriza istine, kriza vrednosti i smisla. O tome se danas govori kao o "krizi liberalne demokratije", ali u osnovi je reč o krizi vere, o apostaziji ili bogootpadništvu kod jednog dela stanovništva koji je ideologiju komunizma svojih dedova i očeva zamenio ne manje bezbožnom ideologijom neoliberalizma - rekao je mitropolit bački Irinej.
Duševni život naroda i obnova vere
- Izgrađivati demokratsko društvo ne vodeći računa o duhovnom životu naroda isto je što i očekivati žetvu bez setve: rodiće korov. To danas doživljava Evropa, Zapad, nekadašnji hrišćanski svet. Proteran je Bog najpre sa univerziteta, a potom i iz čitavog javnog života, u domen privatnog. To je osnovni razlog "debilizacije" javne sfere: jer gde nema Boga, tu nema čoveka. Humanizam je propala ideologija i o tome treba javno govoriti. Jer, unapred je na potpuni neuspeh bio osuđen pokušaj da ih ljudi ostvare prethodno, "ubivši Boga" - smatra mitropolit bački.
Foto: preuzeto sa spc.rs
Vladika bački Irinej sa patrijarhom moskovskim i sve Rusije Kirilom
Vezanost za pravoslavni Istok i prijateljstvo sa Rusijom
Mitropolit bački je istakao i da tek objavljena Američka strategija nacionalne bezbednosti ruši osnovne pretpostavke poretka koji je nastao posle rušenja Berlinskog zida.
- Za početak, primera radi, navodim samo tri njene teze: svet jeste multipolaran, liberalizam kao doktrina više ne važi, Rusija nije ultimativni neprijatelj - naveo je on.
Mitropolit Irinej je porom ukazao:
- Bop sam počastvovan, kao retko kada u životu, što je bio prisutan kada je patrijarh Kiril, obraćajući se neposredno predsedniku Rusije, a narednog dana i čitavom svetu, rekao: "Od svih pomesnih Pravoslavnih crkava, Srpska crkva je najbliža Ruskoj crkvi – po kulturi, po jeziku". Pa i ako i jesu, bilo je to rame uz rame protiv zajedničkih neprijatelja. Ta ljubav prema ruskom narodu i Ruskoj crkvi organski je utkana i u kulturu Srbije, u srpski narod. Zato su nam to najbliži prijatelji, naša braća – i po duhu i po životnoj filozofiji. Sve što je tamo rečeno biće trajno upisano u istoriju naše Crkve i našeg pravoslavnog naroda - zaključio je mitropolit bački Irinej.
Dvodnevni skup posvećen Prvom vaseljenskom saboru – 1.700 godina trajnog nasleđa na Pravoslavnom bogoslovskom fakultetu okupio je teologe, istoričare i crkvene velikodostojnike, uz izložbu umetničkih dela i bogat program predavanja.
Božićno pojanje u dvorani „Lisinski“ najavljeno je kao praznični susret vere i muzike, ali se ubrzo otkrilo da iza događaja stoji projekat vezan za obnovu tzv. Hrvatske pravoslavne crkve – ideje koja ponovo otvara pitanje sudbine Srba, Crkve i istorijskog pamćenja.
Većina ga je videla bezbroj puta na ikonama, kupolama i bogoslužbenim predmetima, ali retko ko zna kako je ovaj drevni simbol postao jedno od najvažnijih znamenja pravoslavlja.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
Dok ga kritičari optužuju za preveliki uticaj i "moć iz senke", pristalice ističu njegovu ulogu u očuvanju crkvenog jedinstva i stabilnosti, a autorski tekst Spasoja Tomića, koji prenosimo u celosti, dodatno osvetljava ove podele i tumačenja.
Na osnivačkoj skupštini Ruskog istorijskog društva u Beogradu istaknuto je da novoformirana institucija ima misiju da čuva istorijsku istinu i jača duhovne veze srpskog i ruskog naroda.
Za Kanađanina čačanskih korena i njegovu izabranicu iz Azije, odluka da izgovore „da“ upravo u Srbiji predstavlja simbol ljubavi koja prevazilazi granice, čuva tradiciju i spaja porodice kroz veru i zajedništvo.
Od slovenske reči „ljubav“ u srcu rumunskog jezika, do ćiriličnih tragova u manastirima Vlaške — fascinantna priča o vekovima duhovne, jezičke i kulturne bliskosti koje današnje elite često previđaju ili brišu.
Većina ga je videla bezbroj puta na ikonama, kupolama i bogoslužbenim predmetima, ali retko ko zna kako je ovaj drevni simbol postao jedno od najvažnijih znamenja pravoslavlja.
Mozaična ikona Presvete Bogorodice Odigitrije, pred kojom je, prema predanju, poslednje trenutke proveo otac Svetog Save, prvi put je izneta iz riznice Manastira Hilandar i predstavljena javnosti u prestonom gradu Srbije.
Kada je mali Vukan odlučio da pomogne čoveku kome je pomoć bila potrebna, nije ni slutio da će njegovo delo pokrenuti stari zvonik i promeniti srca svih ljudi oko njega.
Svetiteljka je govorila o vremenu velikih nevolja, mogućem svetskom ratu i moralnom posrnuću ljudi, ali je njena najvažnija poruka bila da se čovek spasava ljubavlju, smirenjem, trpljenjem i čvrstom verom u Boga.
Društvene mreže, pa i neki sajtovi, puni su „pravila“ koja se predstavljaju kao pravoslavna tradicija. Otkud toliko zabrana, zašto ih ljudi prihvataju kao istinu i šta zapravo poručuje Crkva o postu, praznicima i hrani?
Nešad Durmić iz susednog sela podržao je podizanje pravoslavne crkve brvnare u Priboju, a njegov gest postao je primer dobrosusedstva, poštovanja i pomoći koja prevazilazi verske razlike.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
