ZNATE LI KO JE BIO ČOVEK KOJI JE OSMISLIO SLOGAN – SAMO SLOGA SRBINA SPASAVA? Zaboravljeni velikan srpske istorije

U pravoslavnom predanju i liturgijskom životu, zajedništvo i sloga nisu samo ljudske vrline – oni su odraz božanske ljubavi i jedinstva Presvete Trojice. Sloga je tiha nit koja povezuje vernike, domove, narode – snaga koja čuva od unutrašnje podele i spoljašnje propasti. Jer gde su dvojica ili trojica sabrana u ime Hristovo, tamo je i On među njima. Tako nas Crkva uči, i ne prođe liturgija a da sveštenici ne pozovu vernike na ljubav, mir i jedinstvo.

Na bogosluženjima, u crkvenim besedama, ali i van hrama, u svakodnevnom govoru naroda, često se čuje rečenica: „Samo sloga Srbina spasava.“ Ona se duboko usadila u narodnu svest, gotovo kao zapovest. Često je uzimamo zdravo za gotovo, kao da je oduvek bila tu – uklesana u kamen, urezana u grb, zapečaćena u krvi i vremenu. Međutim, malo ko zna da iza ove snažne rečenice stoji ime jednog čoveka – srpskog generala, pesnika, naučnika i velikog rodoljuba: Jovana Dragaševića.

General, pesnik i vizionar

Na parceli broj 9 na Novom groblju u Beogradu, pod tamnim granitom koji čuva tišinu večnosti, počiva Jovan Dragašević (1836–1915), čovek iz čijeg je pera proizašla rečenica koja je postala narodna zvezda vodilja.

JKP „Pogrebne usluge“ Beograd

 

Rođen u Požarevcu, školovan u Beogradu, Dragašević je bio više od vojnika. Bio je pesnik, pisac, naučnik, geograf i prvi srpski profesor koji je uveo sistemsku geografiju u naše škole. Njegova ljubav prema otadžbini bila je sveobuhvatna – izražena ne samo kroz vojnu službu, već i kroz pesmu, naučni rad, javnu reč i političko angažovanje.

Od mladosti je negovao dar za pesništvo. Još kao devetnaestogodišnjak počeo je da objavljuje stihove, ali tek u zrelim godinama nastaje pesma „Jeka od gusala“, iz koje su i čuveni stihovi:

Još utrubi šta sa neba trubi:
Samo sloga Srbina spasava,
Tako Srbu pisano na grbu...

Tu, u stihu što je iz grudi srpskog vojnika i pesnika potekao, rođena je parola koju danas doživljavamo gotovo kao svetinju.

Čovek ispred svog vremena

Dragašević nije bio tek pesnik rodoljublja, već i reformator znanja. On je prvi uveo fizičku i matematičku geografiju u srpske škole i pisao udžbenike koji su decenijama služili generacijama đaka. Njegovi izrazi kao što su „visija“ i „nizija“ postali su deo srpskog naučnog jezika. Bio je prvi naučni geograf u Srbiji, profesor Vojne akademije, pa čak i učitelj knezu Milanu Obrenoviću.

Osim što je uređivao i pokrenuo vojne listove Vojin i Ratnik, Dragašević je oštro kritikovao nepravilnosti u društvu, zbog čega je i zatvaran – ali nije ćutao. I u pesmi i u prozi, i kao vojnik i kao profesor, ostao je dosledan istini i narodu.

Okušao se Dragašević i u dramskoj umetnosti. Njegova drama Hajduk-Veljko, iako od stručne javnosti ocenjena kao „nevešto i neumetničko delo“, doživela je veliki uspeh kod publike – igrana je često i rado posećivana, jer je u narodu prepoznata snaga teme i emocije. Njegovo pero ostavilo je trag i kroz tri autobiografska dela: Istinske priče, Apodiksis i Uspomene na Berlinski kongres – neprocenjiva svedočanstva o vremenu, ljudima i događajima koji su oblikovali srpsku istoriju druge polovine 19. veka.

Njegov put – naš put

Njegov životopis je životopis Srbije – borbene, trpeljive, talentovane i prkosne. Bio je svedok i učesnik svih važnih trenutaka svog veka: od srpsko-turskih ratova, preko Berlinskog kongresa, do školovanja novih naraštaja. Bio je i pomoćnik načelnika Generalštaba i počasni general – odlikovan i poštovan, ali i zaboravljen.

JKP „Pogrebne usluge“ Beograd

 

Jovan Dragašević upokojio se 1. jula 1915. godine (po starom kalendaru) u Nišu, u vreme velikih stradanja i iskušenja za srpski narod. Njegovo telo preneto je već narednog dana u Beograd i sahranjeno u porodičnoj grobnici na Novom groblju, pod tamnim pločama koje danas čuvaju tišinu jednog velikog života, nepravdeno zaboravljenog, a duboko utemeljenog u temelje srpske duhovnosti, nauke i državnosti.

Danas, kada izgovaramo reči „Samo sloga Srbina spasava“, prisećamo se i vlastite potrebe za jedinstvom, ali retko znamo čije su one delo. A one su delo čoveka koji je Srbiju nosio u srcu i izražavao je rečima, znanjem i oružjem – Jovana Dragaševića.

Zaveštanje koje nas obavezuje

U svetu koji često podstiče razlike, razdore i zaborav, reči jednog pesnika-generala iz 19. veka odjekuju glasnije no ikada. One nisu samo pesnički stih – one su zavet, molitva i poziv. Ako sloga u sebi nosi i ljubav, i razumevanje, i krsnu žrtvu, onda je to više od narodne mudrosti – to je pravoslavno predanje.

Zato, sledeći reči Jovana Dragaševića, u svakom domu, crkvi, selu i gradu, podsetimo sebe i druge: Samo sloga Srbina spasava. Ne zato što je to rečeno – već zato što je to jedini put.

BONUS VIDEO

Crkva ne sme da ćuti pred savremenim izazovima: Otac Darko Đogo, profesor Bogoslovskog fakulteta

Ostavite komentar

Пошаљи коментар

Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.

0 Komentara