Pesnik, general, naučnik i reformator – Jovan Dragašević je stvorio stih koji je prerastao u narodnu zapovest, ali njegovo ime danas retko ko zna. Njegova životna priča otkriva koliko snage može da nosi reč kada iza nje stoje znanje, vera i ljubav prema otadžbini.
U pravoslavnom predanju i liturgijskom životu, zajedništvo i sloga nisu samo ljudske vrline – oni su odraz božanske ljubavi i jedinstva Presvete Trojice. Sloga je tiha nit koja povezuje vernike, domove, narode – snaga koja čuva od unutrašnje podele i spoljašnje propasti. Jer gde su dvojica ili trojica sabrana u ime Hristovo, tamo je i On među njima. Tako nas Crkva uči, i ne prođe liturgija a da sveštenici ne pozovu vernike na ljubav, mir i jedinstvo.
Na bogosluženjima, u crkvenim besedama, ali i van hrama, u svakodnevnom govoru naroda, često se čuje rečenica: „Samo sloga Srbina spasava.“ Ona se duboko usadila u narodnu svest, gotovo kao zapovest. Često je uzimamo zdravo za gotovo, kao da je oduvek bila tu – uklesana u kamen, urezana u grb, zapečaćena u krvi i vremenu. Međutim, malo ko zna da iza ove snažne rečenice stoji ime jednog čoveka – srpskog generala, pesnika, naučnika i velikog rodoljuba: Jovana Dragaševića.
General, pesnik i vizionar
Na parceli broj 9 na Novom groblju u Beogradu, pod tamnim granitom koji čuva tišinu večnosti, počiva Jovan Dragašević (1836–1915), čovek iz čijeg je pera proizašla rečenica koja je postala narodna zvezda vodilja.
Rođen u Požarevcu, školovan u Beogradu, Dragašević je bio više od vojnika. Bio je pesnik, pisac, naučnik, geograf i prvi srpski profesor koji je uveo sistemsku geografiju u naše škole. Njegova ljubav prema otadžbini bila je sveobuhvatna – izražena ne samo kroz vojnu službu, već i kroz pesmu, naučni rad, javnu reč i političko angažovanje.
Od mladosti je negovao dar za pesništvo. Još kao devetnaestogodišnjak počeo je da objavljuje stihove, ali tek u zrelim godinama nastaje pesma „Jeka od gusala“, iz koje su i čuveni stihovi:
Još utrubi šta sa neba trubi: Tu, u stihu što je iz grudi srpskog vojnika i pesnika potekao, rođena je parola koju danas doživljavamo gotovo kao svetinju.
Čovek ispred svog vremena
Dragašević nije bio tek pesnik rodoljublja, već i reformator znanja. On je prvi uveo fizičku i matematičku geografiju u srpske škole i pisao udžbenike koji su decenijama služili generacijama đaka. Njegovi izrazi kao što su „visija“ i „nizija“ postali su deo srpskog naučnog jezika. Bio je prvi naučni geograf u Srbiji, profesor Vojne akademije, pa čak i učitelj knezu Milanu Obrenoviću.
Osim što je uređivao i pokrenuo vojne listove Vojin i Ratnik, Dragašević je oštro kritikovao nepravilnosti u društvu, zbog čega je i zatvaran – ali nije ćutao. I u pesmi i u prozi, i kao vojnik i kao profesor, ostao je dosledan istini i narodu.
Okušao se Dragašević i u dramskoj umetnosti. Njegova drama Hajduk-Veljko, iako od stručne javnosti ocenjena kao „nevešto i neumetničko delo“, doživela je veliki uspeh kod publike – igrana je često i rado posećivana, jer je u narodu prepoznata snaga teme i emocije. Njegovo pero ostavilo je trag i kroz tri autobiografska dela: Istinske priče, Apodiksis i Uspomene na Berlinski kongres – neprocenjiva svedočanstva o vremenu, ljudima i događajima koji su oblikovali srpsku istoriju druge polovine 19. veka.
Njegov put – naš put
Njegov životopis je životopis Srbije – borbene, trpeljive, talentovane i prkosne. Bio je svedok i učesnik svih važnih trenutaka svog veka: od srpsko-turskih ratova, preko Berlinskog kongresa, do školovanja novih naraštaja. Bio je i pomoćnik načelnika Generalštaba i počasni general – odlikovan i poštovan, ali i zaboravljen.
Jovan Dragašević upokojio se 1. jula 1915. godine (po starom kalendaru) u Nišu, u vreme velikih stradanja i iskušenja za srpski narod. Njegovo telo preneto je već narednog dana u Beograd i sahranjeno u porodičnoj grobnici na Novom groblju, pod tamnim pločama koje danas čuvaju tišinu jednog velikog života, nepravdeno zaboravljenog, a duboko utemeljenog u temelje srpske duhovnosti, nauke i državnosti.
Danas, kada izgovaramo reči „Samo sloga Srbina spasava“, prisećamo se i vlastite potrebe za jedinstvom, ali retko znamo čije su one delo. A one su delo čoveka koji je Srbiju nosio u srcu i izražavao je rečima, znanjem i oružjem – Jovana Dragaševića.
Tradicionalni srpski grb sa krstom i četiri ocila — simbola koji se ponekad tumače kao „četiri S“ — danas se neraskidivo vezuje za čuvenu krilaticu: „Samo sloga Srbina spasava.“ Ipak, sam simbol daleko je stariji od ovog tumačenja. Četiri ocila pojavljuju se još na pečatima cara Stefana Dušana, ali u tom vremenu nisu nosila značenje koje im danas pridajemo. Tek u novijem tumačenju, naročito u 19. i 20. veku, ova četiri znaka počinju se čitati kao početna slova narodne zapovesti, zadobijajući duhovno i nacionalno značenje koje u savremenoj svesti neretko dostiže nivo svetinje.
Zaveštanje koje nas obavezuje
U svetu koji često podstiče razlike, razdore i zaborav, reči jednog pesnika-generala iz 19. veka odjekuju glasnije no ikada. One nisu samo pesnički stih – one su zavet, molitva i poziv. Ako sloga u sebi nosi i ljubav, i razumevanje, i krsnu žrtvu, onda je to više od narodne mudrosti – to je pravoslavno predanje.
Zato, sledeći reči Jovana Dragaševića, u svakom domu, crkvi, selu i gradu, podsetimo sebe i druge: Samo sloga Srbina spasava. Ne zato što je to rečeno – već zato što je to jedini put.
BONUS VIDEO
Crkva ne sme da ćuti pred savremenim izazovima: Otac Darko Đogo, profesor Bogoslovskog fakulteta
Moram da kažem, da biste znali, a vi već znate, ali treba ponovo reći, da srpski narod gleda na ruski narod kao na jedan, rekao je patrijarh Putinu. Priča o proglašenju hrišćanstva za državnu religiju vezana je za dve ključne ličnosti jermenske istorije -kralja Tiridata III i Svetog Grigorija Prosvetitelja. U mnogim hramovima šapatom se prenosi upozorenje da se ne ljubi ikona neposredno nakon primanja Svetih Tajni. Da li je to zaista crkveno pravilo ili samo lično tumačenje? Sveštenik Jevgenij Murzin daje jednostavan odgovor. Posebno mesto u tome zauzimaju određeni psalmi, koji, kada se čitaju sa verom i smirenjem, donose duševni mir, radost i blagodat. Budi deo Religija.rs zajednice. Podsećajući na čuda iz Svetog pisma, veliki srpski duhovnik objašnjava šta znači glas Gospodnji na vodama i zašto su apostoli i svetitelji primer poslušnosti koju bi svaki hrišćanin trebalo da sledi. Pouka ruskog svetitelja ukazuje na razliku između želje da nas drugi poštede osude i spremnosti da se uz Božju pomoć uzdržimo od klevetanja, zlobe i osuđivanja bližnjih. Relikvijar ukrašen biserima i kristalima naručili su Stefan i Lazar Musić za manastir Novu Pavlicu, gde je počivala njihova majka Teodosija, sestra kneza Lazara. Poglavaru Carigradske patrijaršije dodeljeno je počasno zvanje doktora teologije na Univerzitetu Angelikum u Rimu. Ruski svetitelj, oslanjajući se na reči Svetog Vasilija Velikog, otkriva zašto nam je Bog dao slobodu da biramo između dobra i onoga što nas udaljava od Njega. Bog vidi i ono što mi ne možemo. Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti. Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše. Odgovor sveštenika otvara i važnije pitanje: kako da uspomena na preminule bude podsticaj za molitvu, a ne predmet sujeverja. Peticija je predata crnogorskim državnim zvaničnicima, dok istorijski navodi i pismo mitropolita Amfilohija svedoče o starom hramu Svete Trojice i litijskoj tradiciji koja je vekovima okupljala vernike na vrhu Rumije.
JKP „Pogrebne usluge“ Beograd
Samo sloga Srbina spasava,
Tako Srbu pisano na grbu...
JKP „Pogrebne usluge“ Beograd
Kako su četiri ocila postala „četiri S“
O ČEMU JE PATRIJARH PORFIRIJE RAZGOVARAO SA PATRIJARHOM KIRILOM I PREDSEDNIKOM PUTINOM: Tajna moć crkvene diplomatije
OVO JE PRVA ZEMLJA KOJA JE HRIŠĆANSTVO PROGLASILA ZA DRŽAVNU RELIGIJU: Čovek koji je bio zatočen 13 godina u tamnici promenio tok istorije
DA LI JE ZABRANJENO CELIVATI I DODIRIVATI IKONE ODMAH POSLE PRIČEŠĆA? Evo šta govore vernici, a šta kaže Crkva
OVA MOLITVA JE MOĆNO ORUŽJE: Na Svetoj gori je izgovaraju svakodnevno - štit protiv svakog zla
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
“MORE SE RASTUPI I OTVORI PUT NARODU BOŽJEM”: Vladika Nikolaj uputio je opomenu koja i danas odzvanja
ZA ŠTA SE BOGU MOLE SLABI, A ZA ŠTA HRABRI: Prepodobni Amvrosije Optinski objašnjava šta tražimo od Gospoda kada nas neko povredi
ČASNI KRST KOJI USKORO STIŽE U SRBIJU KRIJE PRIČU O SESTRI KNEZA LAZARA: Srebrni relikvijar u kome se čuva svetinja potiče iz doline Ibra
Patrijarh Vartolomej postao počasni doktor nauka u Vatikanu
KAKO NASTAJE ZLO? Sveti Filaret otkriva zašto nekada sami biramo ono što nas udaljava od dobra
KADA VAS STIGNU NEVOLJE, TUGE I BOLESTI, SAMO OVO URADITE! Savet mati Antonije zlata vredan!
AKO OVO NEMATE U KUĆI, ODMAH GA UNESITE! Mati Antonija kaže da će vas odmah zapljusnuti Božja blagodat i doneti mir celoj porodici!
KAKO PREPOZNATI KOJI LJUDI SU BLAGORODNI, A KOJI SU ZLORODNI: Sveti Nektarije objašnjava da se to lako može utvrditi po osobinama koje neko poseduje
GDE U DOMU TREBA DA STOJI FOTOGRAFIJA POKOJNIKA: Otac Stefan upozorava da joj na jednom zidu nikako nije mesto
ALBANCI TRAŽE DA SE SRUŠI CRKVA NA RUMIJI: Za uklanjanje svetinje potpisalo blizu 1.000 građana, a narod je vekovima donosio kamen po kamen za njenu obnovu
Od bogoslovskih dela i knjiga o svetiteljima do naslova posvećenih istoriji i kulturi, posetioci mogu da otkriju bogatstvo pravoslavne duhovne baštine.
Podsećajući na čuda iz Svetog pisma, veliki srpski duhovnik objašnjava šta znači glas Gospodnji na vodama i zašto su apostoli i svetitelji primer poslušnosti koju bi svaki hrišćanin trebalo da sledi.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Svetog apostola Filipa, đakona, po starom kalendaru, dok po novom obeležavaju Svetog velikomučenika Aretu. Katolička crkva obeležava spomen na Svetog Antonija Mariju Klareta, dok Jevreji proslavljaju Šabat, a muslimani nemaju veći praznik.
Pouka ruskog svetitelja ukazuje na razliku između želje da nas drugi poštede osude i spremnosti da se uz Božju pomoć uzdržimo od klevetanja, zlobe i osuđivanja bližnjih.
Pomagao je siromašnima i udovicama, a svojim svedočenjem Hrista priveo je veri i one koji su se ranije bavili čarobnjaštvom.
Relikvijar ukrašen biserima i kristalima naručili su Stefan i Lazar Musić za manastir Novu Pavlicu, gde je počivala njihova majka Teodosija, sestra kneza Lazara.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
Priprema se bez komplikovanih postupaka, a najvažniji korak dolazi kada se izvadi iz rerne i prelije mirisnom mešavinom peršuna, ulja i belog luka.
Od slovenske reči „ljubav“ u srcu rumunskog jezika, do ćiriličnih tragova u manastirima Vlaške — fascinantna priča o vekovima duhovne, jezičke i kulturne bliskosti koje današnje elite često previđaju ili brišu.
U strahu od nove državne podele i potrage za sigurnim osloncem, deo stanovnika dalmatinskog ostrva prešao je u pravoslavnu veru, što je pokrenulo niz reakcija, sukoba i dugotrajan proces koji će se završiti tek posle Drugog svetskog rata.
Dok svet gubi vezu sa hrišćanskim vrednostima, mitropolit bački ističe da Srbija mora ostati verna pravoslavnom Istoku, upozoravajući na opasnosti neoliberalnih ideologija i dezintegraciju društva kroz sukobe i podele.
Za Kanađanina čačanskih korena i njegovu izabranicu iz Azije, odluka da izgovore „da“ upravo u Srbiji predstavlja simbol ljubavi koja prevazilazi granice, čuva tradiciju i spaja porodice kroz veru i zajedništvo.
Podsećajući na čuda iz Svetog pisma, veliki srpski duhovnik objašnjava šta znači glas Gospodnji na vodama i zašto su apostoli i svetitelji primer poslušnosti koju bi svaki hrišćanin trebalo da sledi.
Pouka ruskog svetitelja ukazuje na razliku između želje da nas drugi poštede osude i spremnosti da se uz Božju pomoć uzdržimo od klevetanja, zlobe i osuđivanja bližnjih.
Relikvijar ukrašen biserima i kristalima naručili su Stefan i Lazar Musić za manastir Novu Pavlicu, gde je počivala njihova majka Teodosija, sestra kneza Lazara.
Poglavaru Carigradske patrijaršije dodeljeno je počasno zvanje doktora teologije na Univerzitetu Angelikum u Rimu.
U okviru pokloničkog putovanja, posetili smo manastir u podnožju Prokletija, poklonili se moštima Svetog kralja Stefana Dečanskog i upoznali se sa duhovnim i kulturnim nasleđem jedne od najznačajnijih srpskih zadužbina.
Na praznik Svetog apostola Tome, Teodora i Luka kreću u neobičnu avanturu koja će ih naučiti da iza tuđeg ćutanja ponekad stoji priča koju ne smemo da prekinemo pre nego što je saslušamo.
U ovu svetinju na Kosovu i Metohiji svakodnevno stižu poklonici iz svih krajeva, a gostoljubivi domaćini poručuju da im ništa nam ne trebate, samo Srbi posećuju svetinje u što većem broju.
Na Miholjdan su Vuk, Teodora i Lazar krenuli tragom neobičnog pisma, a susret sa usamljenim starcem i zapuštenim voćnjakom naučio ih je da se najveće bogatstvo krije u dobroti, prijateljstvu i delima ljubavi.
Relikvijar ukrašen biserima i kristalima naručili su Stefan i Lazar Musić za manastir Novu Pavlicu, gde je počivala njihova majka Teodosija, sestra kneza Lazara.
Jerej Hrama Svetog Ilije u Mirijevu objašnjava zašto su vera i praštanje važniji od raskošne trpeze i velikih troškova i kako porodično okupljanje može da pomiri i one koji godinama ne razgovaraju.
Poglavaru Carigradske patrijaršije dodeljeno je počasno zvanje doktora teologije na Univerzitetu Angelikum u Rimu.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
Google News