U mnogim hramovima šapatom se prenosi upozorenje da se ne ljubi ikona neposredno nakon primanja Svetih Tajni. Da li je to zaista crkveno pravilo ili samo lično tumačenje? Sveštenik Jevgenij Murzin daje jednostavan odgovor.
Među vernicima se često može čuti savet:
— Nemoj da ljubiš ikonu odmah posle pričešća!
U mnogim hramovima, osobito nedeljom i praznicima, ta rečenica šapatom prelazi od čoveka do čoveka. Jedni opominju druge, u želji da pokažu revnost; drugi sumnjičavo sležu ramenima, pitajući se — da li je to zaista pravilo Crkve ili samo ljudska nedoumica?
Odgovor na ovu čestu dilemu dao je sveštenik Jevgenij Murzin, jednostavno i smireno:
— Ne postoje pravila koja zabranjuju da vernici celivaju ikone nakon pričešća.
Pitanje bi, međutim, drugačije trebalo postaviti: zašto bi neko ko je upravo primio Telo i Krv Gospoda Isusa Hrista požurio da se celiva sa ikonom, pa makar ona bila i naročito poštovana? — istakao je otac Jevgenij.
U duhu liturgijskog reda i sabornog duha bogosluženja, otac Jevgenij podseća da u trenutku pričešćivanja postoji određena dinamika i poredak. Vernici se kreću ka čaši, zatim prilaze stolu za zapivku, pa se tiho udaljavaju prema izlazu iz hrama.
— Stoga, da se ne bi remetio taj poredak i uvodili elementi haotičnog kretanja, poželjno je da se izbegavaju dodatni, pa čak i pobožni postupci poput probijanja kroz redove pričesnika i molitvenika radi prilaska ikoni. Uvek se može sačekati da se bogosluženje završi, pa onda mirno prići časnom liku.
Duhovni mir koji se nastanjuje u čovekovoj duši nakon primanja Svete Tajne ne bi trebalo da bude narušen brigom o tome da li je uspeo da priđe i poljubi ikonu. Kao što kaže Jevanđelje, Bog ne gleda na spoljašnje izraze pobožnosti, već na srce čovekovo.
Otac Jevgenij je podsetio i na izazove koje je donela pandemija, kada su i najdrevnije crkvene prakse morale biti prilagođene okolnostima zaraze:
— Tokom pandemije pitanje ljubljenja ikona dobilo je i sanitarno-higijenski aspekt. Tako je u dokumentu Svetog Sinoda, usvojenom još tokom prvog talasa koronavirusa, vernicima preporučeno da se uzdrže od celivanja svetinja i ruku sveštenoslužitelja. Pristalicama „starog pobožnog običaja“ treba da bude jasno da preventivne mere u vreme pandemije nisu bile znak neverja, već neophodna opreznost, koja je primenjivana kroz celu istoriju Crkve.
Duh Crkve je uvek bio razuman, bogomudro promišljen. Prilagođavanja u spoljašnjim formama, bilo zbog epidemiološke situacije ili liturgijskog reda, nikada nisu bila znak slabljenja vere — naprotiv, često su poziv na dublje sabranje.
— Promene u spoljašnjem izrazu crkvene pobožnosti, koje su pritom privremenog karaktera, ne treba da utiču na duhovni život vernika. Potreba da se uzdržimo od ranije uobičajenih postupaka ne čini našu molitvu i veru slabijima i ništa ne menja u našem odnosu prema Bogu.
U tom svetlu, možda je bolje — umesto da se trudimo da po svaku cenu celivamo svaku ikonu odmah posle pričešća, da u duhu jevanđeljskog carinika stanemo sa strane, tiho i smireno, i u srcu izgovorimo molitvu zahvalnosti. Jer Hristos, Koga smo upravo primili, već prebiva u nama: živ, prisutan, stvaran. I to je najvažniji susret.
"Mnogi se ispovedaju, ali malo njih se kaje!” Ko je i kada naslikao ovu Kazansku ikonu – nije poznato. Najraniji opis sačuvan je u popisu crkvene imovine iz 1822. godine: Da se portal religija.rs čita i u Švedskoj svedoči naš sagovornik, fitnes instruktor iz Beograda, koji već četvrtu godinu taj deo Skandinavije zove drugi dom. Otac Viso je popravljao krov crkve kada se on urušio, a on propao unutar crkvenog objekta.
Foto: Eparhija mileševska
Duhovna riznica
13:00 | 05.05.2025
KAKO IZGLEDA ISPOVEST: Ovo svaki pravoslavni hrišćanin treba da zna - bez jedne stvari nije potpuna
Crkve i manastiri
16:22 | 09.05.2025
"OVDE SAM OSETILA BOŽIJU SILU, OZDRAVILA SAM PRED IKONOM": Neverovatno svedočanstvo Natalije o velikoj svetinji
Duhovna riznica
18:06 | 19.05.2025
ZBOG OVOG FITNES INSTRUKTORA IZ BEOGRADA, ŠVEĐANKA TEREZA PREŠLA U PRAVOSLAVLJE: Evo šta Stefan kaže o životu u dijaspori – dva praznika su ga posebno iznenadila
Duhovna riznica
19:49 | 19.05.2025
STRAHOTA U ALBANIJI! Poznati sveštenik pao sa krova crkve! U TEŠKOM STANJU, HELIKOPTEROM PREBAČEN ZA TIRANU!
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Među anđelima vlada savršeno jednomislije, jednodušnost i ljubav, a uz to još i potpuna poslušnost nižih činova višim činovima, i svih ukupno svetoj volji Božjoj.
Pred praznik Sabora Svetog arhangela Mihaila ponovo izbija rasprava o slavskom žitu: narodna predanja tvrde jedno, crkveni kanoni drugo — a mnogi domaćini ni ne slute da izostavljaju obavezan deo slave.
Objavljivanjem radne biografije na platformama za zapošljavanje, katolički sveštenik skrenuo je pažnju na pad priloga i finansijsku borbu svoje parohijske zajednice, o kojoj se već godinama gotovo i ne govori.
Duhovni oci podsećaju da molitva traži trud, sabranost i istrajnost, jer tek kad je srce uključeno, molitva postaje istinska veza sa Bogom.
Tradicionalna slika porodice, u kojoj je muškarac bio primarni zaštitnik i hranitelj, dok je žena bila čuvar doma, danas ustupa mesto novim obrascima funkcionisanja.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Od pažljivo prženog luka do mirisa ljute paprika - otkrijte tajnu starinskog monaškog ribljeg paprikaša koji spaja duh pravoslavnog života i prazničnih trpeza.
Skromne namirnice, otmen ukus – manastirski zapis iz 1855. godine vraća na trpezu zalogaj koji je nekada krasilo srpsko dvorsko posluženje.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Nekada nezaobilazna na prazničnim trpezama, ova poslastica se pravila sa strpljenjem i ljubavlju — donosimo autentičan recept koji će vaš dom ispuniti toplinom i mirisom svečanosti.
Svetitelj iz 18. veka i veliki duhovnik ističe da su uzdržanje, molitva i čistota srca neophodni uslovi za dostojno pristupanje Svetoj Tajni Pričešća.
Prepodobni Nikodim Svetogorac nas uči šta se dešava sa dušom i telom nakon pričešća, ali ukazuje i na situacije u kojima se može pričestiti i onaj kome je izrečena epitimija privremene odvojenosti od ove svete tajne.
Mnogi turisti iz pravoslavnih zemalja žele da prime Svete tajne u Sabornoj crkvi Svetog Jovana Vladimira, ali pravila su jasna – a za neke i iznenađujuća.
Kako se ponašati u crkvi da bi duša zaista bila spremna za susret sa Bogom — saveti jednog od najvećih pravoslavnih duhovnika 20. veka koji i danas pomažu vernom narodu širom vaseljene.
Pred praznik Sabora Svetog arhangela Mihaila ponovo izbija rasprava o slavskom žitu: narodna predanja tvrde jedno, crkveni kanoni drugo — a mnogi domaćini ni ne slute da izostavljaju obavezan deo slave.
Duhovni oci podsećaju da molitva traži trud, sabranost i istrajnost, jer tek kad je srce uključeno, molitva postaje istinska veza sa Bogom.
Tradicionalna slika porodice, u kojoj je muškarac bio primarni zaštitnik i hranitelj, dok je žena bila čuvar doma, danas ustupa mesto novim obrascima funkcionisanja.
Kroz biblijske priče o Marti i Mariji otkrijte kako Hronos i Kairos oblikuju naš život, zašto stalno jurimo i propuštamo ono što nosi smisao, i kako svaka sekunda može postati dodir večnosti.
Od prenosa posmrtnih ostataka pesnika iz Amerike do današnje uloge hrama na Crkvini kao duhovnog i kulturnog središta – priča o svetinji koja je postala znak prepoznavanja Trebinja.
U najvećoj medicinskoj ustanovi u zemlji proslavljena je krsna slava, a priča o hramu koji je preživeo rat, zaborav i preobražaj u mrtvačnicu otkriva koliko je ovo mesto važno za bolesnike, lekare i grad.
Kad su mu rekli da je jedina šansa transplantacija srca, brat Goran nije odustao. Iz bolničke sobe krenuo je na put duhovnog isceljenja ka Hilandaru, gde je pronašao snagu za novi život.
Na trpezi ljubavi u porti Crkve Ružica, poglavar Srpske pravoslavne crkve poručio je vernicima da najveća bitka svakog čoveka nije spoljašnja, već u srcu.
Kroz biblijske priče o Marti i Mariji otkrijte kako Hronos i Kairos oblikuju naš život, zašto stalno jurimo i propuštamo ono što nosi smisao, i kako svaka sekunda može postati dodir večnosti.
Jednostavan stari, provereni recept za penaste kore, bogat aromatični fil i nežnu glazuru koji vraćaju porodične uspomene.
U besedi za 24. četvrtak po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o tome kako su ljudi pre Isusovog dolaska živeli u mreži iskušenja i sablazni.
