Kroz biblijske priče o Marti i Mariji otkrijte kako Hronos i Kairos oblikuju naš život, zašto stalno jurimo i propuštamo ono što nosi smisao, i kako svaka sekunda može postati dodir večnosti.
Hronos označava vreme koje se može izmeriti i posmatrati kao sled događaja. To je linearni tok sa kojim se susrećemo u svakodnevici. Unutar tog istorijskog vremena naša duša proživljava svoja osećanja, misli i reakcije na sve događaje koji se u njemu odvijaju.
Kairos je vreme kvaliteta. Doslovno označava "povoljan trenutak", trenutak delanja. To je vreme koje se ne određuje dužinom, nego značajem.
Grci su Kairosa u mitologiji prikazivali kao mladića sa jednim pramenom na čelu i potpuno obrijanom potiljkom. Time su simbolizovali prolaznost prilike. Mogao se uhvatiti samo za taj jedan pramen u trenutku kada se približava, ali kada bi prošao – više nije bilo ničega za šta bi se čovek uhvatio.
Klasičan primer odnosa Hronosa i Kairosa nalazimo u jevanđeljskom kazivanju o Marti i Mariji. Ono prikazuje sudar dva tipa vremena u okviru istog događaja. Marta je bila zauzeta služenjem i pripremama. Njene radnje bile su podređene Hronosu – nizu neophodnih, ali ometajućih obaveza. Marija je sedela kraj Isusovih nogu i slušala Njegovu reč. Spasitelj je rekao da je ona „izabrala dobar deo“. Tim izborom ona je prepoznala Kairos – da je neposredno prisustvo Mesije i Njegovo učenje jedinstven, neponovljiv trenutak koji ne sme biti propušten radi hronoloških briga.
Kada apostol piše: "Gledajte, dakle, da živite oprezno, ne kao nerazumni nego kao mudri, koristeći (otkupljujući) vreme – kairos" (Ef. 5:15–16), on daje jasnu pouku. Ne dopustiti da naše vreme (tok Hronosa) teče uzalud ili da bude progutano svetovnim, "lukavim" (tj. grešnim ili besmislenim) stvarima. Treba svesno tražiti i „otkupljivati“ trenutke Kairosa – povoljne prilike za duhovni rast i služenje.
Otkupljivanje Kairosa pretvara vreme iz neutralne pozadine (Hronosa) u prostor moralnog izbora. Često Kairos nije samo prilika, već i kriza koja čoveku omogućava da izađe na kvalitetno viši nivo duhovnog života.
Tema Hronosa i Kairosa slikovito je prikazana u filmu Dan mrmota. Glavni junak, Fil, upada u zamku Hronosa. Vreme se pretvara u besmisleno ponavljanje istih događaja. Pokušaj da iz te zamke izađe sebičnošću – pijanstvom, prevarama, samouništenjem – završava se neuspehom.
Stvari se menjaju tek kada Fil, gotovo doslovno po reči apostola, počne svesno da koristi svaki ponovljeni dan za kvalitetno unapređenje: uči jezike, svira klavir, pomaže nepoznatima i, najvažnije, uči da voli iskreno. Tada nastupa prelomni trenutak. Dan traje sve dok Fil ne proživi njegovu puninu – sa smislom i ljubavlju. Drugim rečima, dok ga ne ispuni Kairosom.
Najbolju ilustraciju odnosa između Kairosa i Hronosa pruža roman nemačkog pisca Mihaela Ende, objavljen 1973. godine. Iako se ubraja u klasike dečje i omladinske književnosti, nosi dubok filozofski sloj važan i za odrasle čitaoce.
U romanu se pojavljuju "Sivi Gospodari", predstavnici navodnog Banka za štednju vremena, koji ubeđuju ljude da štede svoje vreme i žive ubrzano, dok oni sami profitiraju od te "ušteđene sekunde". Ljudi postaju opsednuti Hronosom – rokovima, efikasnošću – i gube radost, stvaralaštvo, toplinu i ljudskost.
U tom svetu neprekidnog pritiska pojavljuje se devojčica Momo. Ona poseduje retki dar koji su odrasli već izgubili – ume da sluša. Kada ljudi razgovaraju s njom, njihova misao se usporava, smiruju se i, u suštini, ulaze u Kairos. Prestaјu da brinu o "ušteđenom vremenu" (Hronosu) i počinju da žive u Trenutku – gde se rađaju ideje, prijateljstvo i istinska sreća.
Ende pokazuje da opsesija količinom, štedljivim Hronosom, isušuje život od Kairosa, od njegove dubine i smisla. Pravo vreme je ono koje se proživljava svesno, u sadašnjosti.
Roman Momo je duboka alegorija koja potvrđuje prvenstvo kvaliteta života nad njegovim kvantitativnim merama i razotkriva prirodu savremenog zla. On poziva na etiku pažnje: istinsko vreme (Kairos) nije štedljivi resurs, već punina trenutka koji živimo – ispunjenog smislom, kreativnošću, radošću i ljubavlju.
Žurba koju nameću "Sivi gospodari" oblik je otuđenja koje čoveka pretvara u bezosećajni mehanizam. Zlo u ovom romanu nije prikazano kao demonska strast, već kao hladan, parazitski pragmatizam i praznina.
Momo i njen dar istinskog slušanja i prisutnosti predstavljaju vid blagodatne svetlosti koja ljudima vraća ukradene duše i sposobnost da stvarno žive. Sukob između Momo i Sivih gospodara zapravo je kosmička borba između Života (topline, boje, Kairosa) i Smrti (hladnoće, sivila, praznog Hronosa). Spasenje od ovog bezličnog zla i povratak pravom životu krije se u nesebičnoj ljudskosti, ljubavi i sposobnosti da se ceni svaki trenutak, bez trke za prividnom „efikasnošću“.
Pravoslavlje ne suprotstavlja Hronos i Kairos. Oboje su Božiji dar. Hronos meri naš zemaljski život, ispunjen brigama, trudom, očekivanjima i neizbežnim krajem. To je vreme koje je Bog milostivo dao čoveku za pokajanje i spasenje.
Pravoslavno predanje uči da se ova dva vremena ne suprotstavljaju: Hronos je prostor svakodnevnih obaveza, a Kairos trenutak u kojem se otvara prisustvo Božje. Čovek prestaje da „ubija vreme“ onda kada nauči da i najobičnije trenutke doživljava kao mogućnosti za molitvu, dobro delo ili unutrašnju trezvenost. Tako vreme postaje osvećeno. Jer trenutak koji posvetimo Bogu nikada nije izgubljen — on postaje mali dodir večnosti u našem prolaznom životu.
Sveti Pajsije Svetogorac objašnjava kako pojanje tropara oslobađa dušu od teskobe, donosi spokoj i pomaže da se prevaziđu iskušenja svakodnevnog života
Dok nama korica hleba izgleda obično, negde daleko njena vrednost može značiti nadu– pouka omiljenog srpskog patrijarha otvara oči i srce na ono što svakodnevno zanemarujemo.
Reči velikog duhovnika sa Svete Gore otkrivaju da najvažniji korak ka Bogu nije u mestima koja posećujemo, već u onome što činimo pred sopstvenom savešću.
Njegove reči probijaju svakodnevnu hladnoću: oproštaj, sažaljenje i ljubav prema bližnjima nisu samo vrlina – to je put ka istinskoj veri i unutrašnjem miru, koji menja srce i svet oko nas.
Jednostavan stari, provereni recept za penaste kore, bogat aromatični fil i nežnu glazuru koji vraćaju porodične uspomene.
Kroz biblijske priče o Marti i Mariji otkrijte kako Hronos i Kairos oblikuju naš život, zašto stalno jurimo i propuštamo ono što nosi smisao, i kako svaka sekunda može postati dodir večnosti.
U besedi za 24. četvrtak po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o tome kako su ljudi pre Isusovog dolaska živeli u mreži iskušenja i sablazni.
Stihovi sure Ar-Rahman 55:1–13 povezuju Božiju blizinu, ljudsko poreklo i kosmički poredak, podsećajući da najvažnije često primetimo tek kada se um utiša.
Njegove reči probijaju svakodnevnu hladnoću: oproštaj, sažaljenje i ljubav prema bližnjima nisu samo vrlina – to je put ka istinskoj veri i unutrašnjem miru, koji menja srce i svet oko nas.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Od pažljivo prženog luka do mirisa ljute paprika - otkrijte tajnu starinskog monaškog ribljeg paprikaša koji spaja duh pravoslavnog života i prazničnih trpeza.
Skromne namirnice, otmen ukus – manastirski zapis iz 1855. godine vraća na trpezu zalogaj koji je nekada krasilo srpsko dvorsko posluženje.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Nekada nezaobilazna na prazničnim trpezama, ova poslastica se pravila sa strpljenjem i ljubavlju — donosimo autentičan recept koji će vaš dom ispuniti toplinom i mirisom svečanosti.
U pouci otac Nektarije (Morozov) govori o greškama koje izranjaju iz brzopletosti i objašnjava zašto je jedna duhovna navika ključna za svaki budući izbor.
Ako zanemarimo prve duhovne rane koje nanosi zlo, pravoslavni svetac upozorava da nečastivi nastavljaju napade sve do poslednjeg daha – reči Svetog Jovana Zlatoustog mogu potpuno promeniti vaš pogled na veru i pokajanje.
Jedan od najvećih učitelja Crkve otkriva zašto mrak dolazi kada zatvorimo oči i kako sloboda može da nas vodi ka blaženstvu ili nas ostavi da lutamo bez cilja.
Od Svetog Jovana Kronštatskog do Starca Emilijana – saznajte zašto ni najveći svetitelji nisu mogli uvek prosuditi ljudska srca i kako čistota duše otvara pogled na istinsku prirodu ljudi.
U besedi za 24. četvrtak po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o tome kako su ljudi pre Isusovog dolaska živeli u mreži iskušenja i sablazni.
Njegove reči probijaju svakodnevnu hladnoću: oproštaj, sažaljenje i ljubav prema bližnjima nisu samo vrlina – to je put ka istinskoj veri i unutrašnjem miru, koji menja srce i svet oko nas.
Dok su svetinje padale i ljudi bežali sa Kosmeta, mati Fevronija je ostala, spašavala izbeglice, molila se neprestano i postala simbol vere, snage i majčinske ljubavi.
Njihove sudbine spoj su posvećenosti, žrtve i istorijskih tragedija koje su obeležile prve vekove hrišćanstva.
Od prenosa posmrtnih ostataka pesnika iz Amerike do današnje uloge hrama na Crkvini kao duhovnog i kulturnog središta – priča o svetinji koja je postala znak prepoznavanja Trebinja.
U najvećoj medicinskoj ustanovi u zemlji proslavljena je krsna slava, a priča o hramu koji je preživeo rat, zaborav i preobražaj u mrtvačnicu otkriva koliko je ovo mesto važno za bolesnike, lekare i grad.
Kad su mu rekli da je jedina šansa transplantacija srca, brat Goran nije odustao. Iz bolničke sobe krenuo je na put duhovnog isceljenja ka Hilandaru, gde je pronašao snagu za novi život.
Na trpezi ljubavi u porti Crkve Ružica, poglavar Srpske pravoslavne crkve poručio je vernicima da najveća bitka svakog čoveka nije spoljašnja, već u srcu.
Dok su svetinje padale i ljudi bežali sa Kosmeta, mati Fevronija je ostala, spašavala izbeglice, molila se neprestano i postala simbol vere, snage i majčinske ljubavi.
Njihove sudbine spoj su posvećenosti, žrtve i istorijskih tragedija koje su obeležile prve vekove hrišćanstva.
Razvaljena vrata i razbacani bogoslužbeni predmeti sablaznili su jutros građane Ulcinja, dok Crkvena opština traži hitno otkrivanje počinilaca i jasnu poruku da se udar na svetinju neće tolerisati.
