Jevanđeljska poruka otkriva šta čovek zaista može da izgubi dok juri za prolaznim stvarima, a snažna pouka iz svakodnevnog života upozorava koliko odlaganje duhovnog buđenja može biti kobno.
„Šta će dati čovek u zamenu za dušu svoju?“ (Jevanđelje po Marku 8, 37)
U čitanju Jevanđelja za danas, subotu četvrte sedmice Velikog posta, Gospod naš Isus Hristos ističe vrednost duše i ukazuje na ono što hrišćanin treba da čini kako bi zadobio njeno spasenje. Besmrtna duša jeste neprocenjivo blago čovekovo. Ništa u ovom prolaznom, taštom i ograničenom svetu ne može se meriti s njenom vrednošću. Bogatstvo, slava, moć i čitav svet – sve je to ništa pred vrednošću duše. „Kakva je korist čoveku ako zadobije sav svet, a duši svojoj naudi?“, kaže Gospod; „ili šta će dati čovek u zamenu za dušu svoju?“ Ne postoji nikakva nadoknada za besmrtnu i večnu dušu.
Pokušajmo, zato, da razumemo njenu neizmernu vrednost i brigu koju joj dugujemo.
Čovek je sastavljen od duše i tela. Telo je od zemlje, dok je duša nebeskog porekla i neuporedivo vrednija. Bog ju je stvorio kada je „udahnuo“ u lice Adamovo „dah života“ (Knjiga Postanja 2, 7). Upravo duša daje život telu. Kada se odvoji od tela, nastupa smrt. Ali i kada telo umre, besmrtna duša nastavlja da živi. Ona je plod delovanja Svetoga Duha. Stvoreni smo „po liku i подобију Božijem“. Darovani smo razumom, mišlju, govorom, slobodom i stvaralaštvom – darovima kojih nema kod životinja, jer one nemaju dušu.
Sveti Jefrem Sirin kaže da je briga o spasenju duše nalik trgovini. Kao što trgovac svake večeri svodi račune i preispituje dobitak i gubitak, tako i mi treba svakoga dana da načinimo svoj duhovni obračun. Da uđemo u dubinu srca i zapitamo se: da li sam danas na neki način razgnevio Boga? Da li sam izgovorio praznu reč? Da li sam uvredio bližnjeg? Da li sam nekoga osudio? Da li sam u sebi prihvatio neku telesnu želju sa zadovoljstvom? Da li sam bio obuzet prolaznim brigama?
Sveti Kozma Etolski, sa svojom prepoznatljivom jednostavnošću, govorio je u svojim ognjenim besedama: „Duša i Hristos su vam potrebni. Na to dvoje pazite da vam ih ne oduzmu.“ Sa sopstvenim spasenjem ne smemo postupati olako. Kada se Bog ovaploćuje, smiruje i žrtvuje radi spasenja naših duša, možemo li ostati ravnodušni i nepokrenuti? Ako je naša besmrtna duša ono što je u opasnosti, imamo li pravo da njeno spasenje dovodimo u pitanje?
Navešću jedan događaj o susretu lekara i bolesnika. Jedan verujući lekar nastojao je da pomogne svom pacijentu i duhovno, pa mu je savetovao da se ispovedi, govoreći mu da će ozdravljenje duše pomoći i telu. Pacijent ga je rado slušao, ali je stalno odlagao pokajanje. Tada je lekar pribegao malom lukavstvu. Kada ga je ponovo posetio, ostavio je lek i spremao se da ode.
„Kada da uzmem lek, doktore?“, upitao je bolesnik zabrinuto.
„Možeš… za mesec dana“, odgovori lekar.
„Kako to, doktore? Mogu do tada da umrem…“, uzvrati bolesnik.
„Onda ga uzmi sledeće nedelje.“
„Ali možda neću doživeti ni sledeću nedelju!“
„Dobro… ako ti ne bude bolje, uzmi ga sutra.“
„Doktore, da li mogu da ga uzmem danas?“
„Možeš – uzmi ga danas“, reče lekar, pa uz osmeh dodade: „Kada niko nije siguran ni za sledeći trenutak – ni bolestan ni zdrav, zašto se toliko brinemo o telu, a zanemarujemo spasenje duše? Takva odlaganja često su pogubna.“
Zato pazimo da ne izgubimo svoju dušu, nego da je zadobijemo. Starajmo se o svom osvećenju kako bismo napredovali u vrlini i dostigli duhovnu zrelost.
Zbog jedne jevanđeljske rečenice mnogi pomisle da vera traži odricanje od najbližih, ali ova beseda pokazuje da se iza tog poziva krije obećanje neuporedivo veće radosti i života koji ne prolazi.
U besedi za petak prve sedmice Velikog posta, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava zašto Hristove reči o prvima i poslednjima razotkrivaju zabludu o uspehu, časti i moći i pokazuju po čemu se čovek zaista prepoznaje pred Bogom.
Incident u poznatom manastiru na Kosmaju otvara pitanje discipline i unutrašnjeg reda u monaškim zajednicama.
Svi su bili vojnici u rimskoj vojsci i svi su tvrdo verovali u Isusa.
Jevanđeljska poruka otkriva šta čovek zaista može da izgubi dok juri za prolaznim stvarima, a snažna pouka iz svakodnevnog života upozorava koliko odlaganje duhovnog buđenja može biti kobno.
Sveta tajna braka gubi na značaju, a problemi koji su nekada rešavani strpljenjem i verom, sada se često završavaju razlazom.
U pravoslavnom predanju često se naglašava da se najveći blagoslovi kriju upravo iza najvećih iskušenja.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Hleb blagoslova, molitve i tišine po receptu jednog od najstarijih kuvara na Atosu.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Recept iz "Srbskog kuvara" donosi miris cimeta, posne delicije i vekovnu tradiciju pravoslavnih kuhinja pravo na vaš sto.
Jedan od najvećih učitelja Crkve otkriva zašto mrak dolazi kada zatvorimo oči i kako sloboda može da nas vodi ka blaženstvu ili nas ostavi da lutamo bez cilja.
I najverniji hrišćani ponekad se nađu pred dilemom: gde prestaje poverenje, a gde počinje lična odgovornost, a veliki svetitelji pravoslavlja nude trezven, dubok i iznenađujuće savremen odgovor o odnosu prema svešteniku.
Obnovitelj i iguman brojnih srpskih manastira objašnjava kako mala svakodnevna dela mogu osloboditi čoveka od nevidljivih sila koje ga drže u haosu.
Svetitelji podsećaju da početak godine nije pitanje slavlja, već trenutak u kojem se preispituju savest, navike i odnos prema Bogu — jer od toga zavisi kakav će trag ostaviti dani koji dolaze.
Od rimskog vojnika koji je postao svetac do imperija i vođa koji su u njemu tražili moć - trag ove svetinje vodi od Jerusalima do Beča, Vatikana i Jermenije, dok nauka još nije dala poslednju reč.
Susreti sa srpskim svetinjama i razgovori sa monaštvom pokreću lične odluke koje prevazilaze vojnu misiju – jedan od njih već se priprema za krštenje u manastiru Draganac.
U nekoliko pažljivo biranih rečenica otvoren je prostor za razumevanje i priznanje duhovnog truda. Istovremeno, podseća se da poštovanje ne poznaje granice među ljudima.
Od Jalovika do Amerike, protojereja Petra Miloševića vodio je put vere i služenja – osnivač prve srpske pravoslavne crkve u Majamiju, duhovnik kome se verovalo i čovek čije delo nastavlja da živi kroz generacije koje je okupljao i učio.
Predsednik Vrhovnog sabora Islamske zajednice Srbije otvara lične i duhovne teme – od značenja praznika, preko tišine posta i borbe sa sopstvenim egom, do sećanja na svoje odrastanje i poruka o snazi zajedništva među ljudima.
Od zajedničke molitve na musali do susreta za porodičnom trpezom, praznični dani donose posebnu kulturu ophođenja u kojoj svaka izgovorena čestitka nosi poruku poštovanja, vere i bliskosti među ljudima
U manastiru Svetog Aleksandra Nevskog u Ugljeviku okupio se veliki broj vernika da se pokloni mirotočivoj ikoni „Umekšanje zlih srca“
Ketrin Krik je od audicija za filmove došla do punih arena i miliona pregleda, uz egzorcizme obećava isceljenja, dok verski analitičari upozoravaju da iza svega stoji zloupotreba vere i profit.
Od rimskog vojnika koji je postao svetac do imperija i vođa koji su u njemu tražili moć - trag ove svetinje vodi od Jerusalima do Beča, Vatikana i Jermenije, dok nauka još nije dala poslednju reč.
Mnogi vernici ne znaju da morski plodovi bez kičme, poput lignji, nisu zabranjeni u danima posta na ulju – isprobajte tradicionalni recept koji spaja post i gozbu.
U besedi za subotu četvrte sedmice Velikog posta, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički nas vodi kroz granice telesnog pogleda, otkrivajući kako duh razotkriva ono što očima ostaje skriveno i otvara vrata unutrašnjih tajni.
