Jedan od najvećih učitelja Crkve otkriva zašto mrak dolazi kada zatvorimo oči i kako sloboda može da nas vodi ka blaženstvu ili nas ostavi da lutamo bez cilja.
Često se u životu susrećemo sa pitanjem kako i zašto nastaje zlo. Pravoslavna misao nas podseća da zlo nije samostalna tvorevina, već posledica naših izbora i udaljavanja od Božanskog svetla.
Sveti Vasilije Veliki, jedan od najvećih učitelja Crkve, odgovara na ovo pitanje jednostavnom, ali dubokom slikom:
„Zlo je nastalo onako kako nastaje mrak kada zatvoriš oči. Onaj ko je stvorio oko nije kriv što si ti zažmurio i što je za tebe nastupila tama.
Čemu služi sloboda? Ona služi tome da možeš da izabereš dobro i da uživaš u blaženstvu, kao anđeo i kao čovek, a ne da samo lutaš po zemlji kao životinja, ili da vegetiraš kao trava.“
Ova pouka nas podseća da je sloboda koju nam je Bog dao dar, a ne teret. Ona nas poziva da svojim odlukama težimo ka svetlosti, a ne mraku, i da u svakom trenutku biramo život u skladu sa Božanskom voljom.
shutterstock.com/Mircea Moira
Jevanđelje
ČITANJE JEVANĐELJA ZA 17. UTORAK PO DUHOVIMA
Poslanica Svetog apostola Pavla Efescima (4,14–19)
14. Da ne budemo više mala deca, koju ljulja i zanosi svaki vetar učenja, obmanom ljudskom i lukavstvom radi dovođenja u zabludu. 15. Nego da budemo istinski u ljubavi, da u svemu uzrastemo u Onoga koji je glava – Hristos. 16. Od koga sve telo, sastavljano i povezivano pomoću svih zglavaka, tako da jedan drugog potpomaže po meri svakog pojedinog člana, čini da telo raste na izgrađivanje samoga sebe u ljubavi. 17. Ovo, dakle, govorim i svedočim u Gospodu da više ne živite kao što žive i ostali neznabošci u praznoumlju svom, 18. pomračenih misli, otuđeni od života Božijega zbog neznanja koje je u njima, zbog okamenjenosti srca njihovoga. 19. Oni otupevši, predadoše sebe razuzdanosti, pa čine svaku nečistotu s pohlepom.
Jevanđelje po Marku, začalo 52 (11,27–33)
27. I dođoše opet u Jerusalim; i kad hodjaše po hramu, dođoše njemu prvosveštenici i književnici i starešine.
28. I rekoše mu: „Kakvom vlasti to činiš, ili ko ti dade tu vlast da ovo činiš?” 29. A Isus odgovarajući reče im: „I ja ću vas da upitam jednu reč, i odgovorite mi, pa ću vam kazati kakvom vlasti ovo činim. 30. Krštenje Jovanovo da li bi s neba ili od ljudi? Odgovorite mi.” 31. I pomišljahu u sebi govoreći: „Ako rečemo: 'S neba'; reći će: 'Zašto mu, dakle, ne verovaste?' 32. A da rečemo: 'Od ljudi?' — bojahu se naroda; jer svi mišljahu za Jovana da zaista prorok beše.33. I odgovarajući rekoše Isusu: „Ne znamo.” A Isus odgovarajući reče im: „Ni ja vama neću kazati kakvom vlasti ovo činim.”
Sveti Nikolaj Ohridski I Žički u svojoj besedi za 16. sredu po Duhovoma upozorava da duša koja ostaje gladna Isusove hrane nikada ne poznaje istinsku snagu, radost i večni život, dok primeri iz prirode i života otkrivaju granice prolaznog i veličinu Božanskog.
Kako Hristos prozire skrivene misli i dela, i zašto oni koji zlo čine često gaje mržnju prema svedocima greha – ohrabrujuća reč za svakog vernika suočenog s odbacivanjem sveta.
Jedan od najvećih svetitelja pravoslavlja podseća da vera nije samo molitva – ona zahteva svakodnevni trud i aktivno delovanje, jer bez njega ni najiskrenija molitva ne donosi plod. U nastavku pročitajte oblomak iz Svetog pisma za 17. sredu po Duhovima.
Beseda Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog za 17. sredu po Duhovima vodi nas kroz vaskrsenje duše i otkriva kako Hristova snaga menja naš pogled na smrt.
Razgovor u Novom Sadu obuhvatio je i pitanje vrednosti koje mladi usvajaju tokom školovanja, kao i budućnost visokoškolske ustanove koja bi nosila ime prvog srpskog arhiepiskopa.
Od Začeća Svetog Jovana Preteče do Svetog Luke, porodični praznici nižu se tokom celog meseca, a jedan od najpoznatijih datuma ove godine pada u sredu i obeležava se uz post na ulju.
U besedi za 18. sedmicu po Duhovima, svetitelj podseća na Hristove reči „Ja sam vaskrsenje i život“ i govori o razlici između nade u buduće vaskrsenje tela i potrebe da se unutrašnji život probudi još ovde, dok za to imamo vremena.
Jedna jevanđelska priča ruši uverenje da možemo znati ko je izgubljen, a ko će se promeniti, jer ono što danas vidimo kod nekoga ne mora biti njegova poslednja stranica.
Jedan od najvećih crkvenih učitelja objasnio je kako se ova unutrašnja slabost ne zadržava samo na čoveku koji je nosi, već se širi i na njegove odnose.
U besedi za četvrtak 5. sedmice po Duhovima veliki srpski svetitelj objašnjava zbog čega osveta nikada ne donosi pobedu i kako se čuva mir čak i kada nas drugi povrede.
U besedi za 18. sedmicu po Duhovima, svetitelj podseća na Hristove reči „Ja sam vaskrsenje i život“ i govori o razlici između nade u buduće vaskrsenje tela i potrebe da se unutrašnji život probudi još ovde, dok za to imamo vremena.
Da li je dovoljno da čoveku bude žao zbog učinjenog ili se od njega traži mnogo dublja promena? Svetogorski starac ukazuje gde počinje istinsko preobraženje i čemu ono vodi.
Posle razaranja 2004. godine, u Prizren su se vratili učenici, nastava i crkveno pojanje, a obnovljeni kompleks danas ponovo služi svojoj prvobitnoj nameni.
Crkva Pokrova Presvete Bogorodice podignuta je na mestu za koje predanje kaže da je kneginja Milica na njemu podigla oltar u spomen na kosovske junake, a sada je dobila dar koji treba da traje generacijama.
Mila i Anja kreću sa majkom i bakom do stare crkve, ali kada iz šume začuju neobično zvonce, njihovo putovanje pretvara se u uzbudljivu avanturu koja će ih odvesti do svetog izvora i otkriti dragocenu porodičnu uspomenu.
Da li je dovoljno da čoveku bude žao zbog učinjenog ili se od njega traži mnogo dublja promena? Svetogorski starac ukazuje gde počinje istinsko preobraženje i čemu ono vodi.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
