Sveti Nikolaj Ohridski i Žički u svojoj besedi za 17. četvrtak po Duhovima vodi vernike kroz težinu Hristove patnje, pokazujući kako žrtva na Krstu postaje ključ spasenja za ceo svet.
U svojoj besedi za 17. četvrtak po Duhovima, vladika Nikolaj Velimirović nas suočava s tišinom Golgote, gde se Božansko i ljudsko spajaju u trenutku Hristove žalosti. Njegove reči otkrivaju ne samo težinu smrti i strah koji je došao, već i odlučnost koja je Hrista dovela do žrtve za spasenje sveta. Svaka rečenica podseća vernike da spasenje nije apstraktna istina, već stvarnost koja se ostvaruje kroz patnju i ljubav na Krstu.
„Sad je duša moja žalosna; i šta da kažem? Oče, sačuvaj me od ovoga časa; ali zato dođoh na čas ovaj.“ (Jov. 12, 27)
U ovaj svet zemaljski ništa realnije nije ušlo od Gospoda Isusa Hrista – ništa realnije kao Bog i ništa realnije kao čovek. U istini, sav ovaj svet izvan Isusa Hrista izgleda kao prizrak. Ni zemlja, ni voda, ni vazduh, ni svetlost nemaju ni približno tu realnost koju ima On.
Gle, sve će ovo proći, a On će ostati. Vaistinu, On je kamen temeljac jednog neprolaznog sveta, i samo onaj ili ono što se čvrsto pripije uz taj kamen, moći će sudelovati u tom neprolaznom svetu, u neprolaznoj realnosti.
Burni, ali nemoćni talasi vremena srdito su udarali, i danas udaraju, čas o realnost Božanstva Hristova, čas o realnost Čovečanstva Njegovog. Jer koliko je hrišćanima bilo potrebno truda da otvaraju oči bezbožnicima i dokazuju Božanstvo Hristovo, toliko im je bilo potrebno truda da otvaraju oči jereticima i dokazuju Njegovo Čovečanstvo. No Duh Sveti sveznajući postarao se unapred i preko Jevanđelista spremio oružje hrišćanskim borcima.
„Sad je duša moja žalosna.“ Zar bi Gospod osećao žalost da nije bio pravi čovek, podložan svim nemoćima telesne prirode izuzev greha? I ne samo žalost, već i strah: „Oče, sačuvaj me od ovoga časa.“ Ovo govori nemoćna priroda čovečja, koja se grozi smrti (jer o smrti je reč), ali ne grešna, nego bezgrešna, jer Gospod odmah dodaje: „ali zato dođoh na čas ovaj.“
Vidite li koliko je važna smrt Hristova? Mi smo njome iskupljeni, njome spaseni. Neka se niko, dakle, ne zaustavlja jedino na Hristovoj nauci, nego neka se prenese na Golgotu i posmatra sa užasom krvavu žrtvu na Krstu, prinetu za grehove naše, za spasenje naše iz smradne čeljusti zmije preispodnje.
O Gospode Isuse, postradavši nas radi i našega spasenja, pomiluj nas još jedanput, i još jedanput. Tebi slava i hvala vavek. Amin.
U besedi za 14. Četvrtak po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava kako kroz Duh Sveti i duhovni trud čovek prelazi sa starog u novi život u Carstvu Božjem
Kako Hristos prozire skrivene misli i dela, i zašto oni koji zlo čine često gaje mržnju prema svedocima greha – ohrabrujuća reč za svakog vernika suočenog s odbacivanjem sveta.
U svojoj besedi za 16. subotu po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički podseća da svetlost Gospodnja osvetljava srca hrabrih i razotkriva iluzije grešničkog uma.
U besedi za 17. ponedeljak po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički ističe da Isusova moć nije u prinudi i sili, već u dobrovoljnom daru ljubavi koji čoveku otvara put spasenja.
Današnja beseda Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog objašnjava dubinu Hristovih reči i vodi čitaoca do srca božanske tajne koja nadilazi ljudsko poimanje.
Beseda Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog za 17. sredu po Duhovima vodi nas kroz vaskrsenje duše i otkriva kako Hristova snaga menja naš pogled na smrt.
Sveti Nikolaj Ohridski i Žički u svojoj besedi za 17. četvrtak po Duhovima vodi vernike kroz težinu Hristove patnje, pokazujući kako žrtva na Krstu postaje ključ spasenja za ceo svet.
Ajet za 2. oktobar podseća nas da prava vlast pripada samo Alahu, dok spletke i zlo donose neizbežnu propast – lekcija koja pogađa svakog čoveka.
Jedan od najvećih učitelja Crkve otkriva zašto mrak dolazi kada zatvorimo oči i kako sloboda može da nas vodi ka blaženstvu ili nas ostavi da lutamo bez cilja.
Sva trojica su strala u trećem veku u stravičnim mukama.
Odluka suda o oduzimanju spomenika Pavlu Đurišiću izazvala je talas reakcija i otvorila pitanje odnosa države i Crkve u Crnoj Gori – dok policija pojačava prisustvo, narod i episkopat upozoravaju da je ovo mnogo više od pravnog spora.
U kuhinjama pravoslavnih domaćica, ova čorba se pripremala s ljubavlju – za praznike, slave i nedeljne porodične ručkove. Sada je pravo vreme da je ponovo otkrijete i spremite po originalnom receptu iz tradicije srpske kuhinje.
Otkrijte kako pivo pretvara ovo jednostavno jelo u ukusnu salatu sa istorijom dugom vekovima, zapisanu još 1855. u "Srbskom kuvaru" jeromonaha Jerotija iz Krušedola.
Od pažljivo prženog luka do mirisa ljute paprika - otkrijte tajnu starinskog monaškog ribljeg paprikaša koji spaja duh pravoslavnog života i prazničnih trpeza.
Skromne namirnice, otmen ukus – manastirski zapis iz 1855. godine vraća na trpezu zalogaj koji je nekada krasilo srpsko dvorsko posluženje.
Starinski specijalitet bez mesa osvojiće vas na prvi zalogaj, a možete ga jesti i u danima belog mrsа.
U svojoj besedi za 16. nedelju po Duhovima Sveti Nikolaj Ohridski i Žički otkriva kako se u jedinstvu Oca i Sina gasi svaka ljudska sumnja i rađa sila istine koja nadilazi razum.
Sveti Nikolaj Ohridski I Žički u svojoj besedi za 16. sredu po Duhovoma upozorava da duša koja ostaje gladna Isusove hrane nikada ne poznaje istinsku snagu, radost i večni život, dok primeri iz prirode i života otkrivaju granice prolaznog i veličinu Božanskog.
U svojoj besedi za 16. sredu po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički osvetljava tajnu večnog hleba – Hrista, koji jedini može da utoli glad ljudskog srca.
U svojoj besedi za 16. utorak po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski I Žički razotkriva zamku lakih užitaka i kako grešni biraju put koji miluje slabosti, dok težina Hristove istine odbija mnoge.
Jedan od najvećih učitelja Crkve otkriva zašto mrak dolazi kada zatvorimo oči i kako sloboda može da nas vodi ka blaženstvu ili nas ostavi da lutamo bez cilja.
Onaj koji trpi osudu, ogovaranje i klevetu, pozvan je da ne uzvraća istom merom, već da se brani smirenjem.
Bez ljubavi, svaki podvig postaje prazan, a svaka molitva – bez duše.
Mali Ilija bio je dete – nečiji sin, brat, rođak, prijatelj… Imao je samo devet godina kada je tog kobnog jula 1993. prekinuo svoju igru u dvorištu, i pitao oca, koji se spremao da ide poslom do susednog sela, može li da ide sa njim da se provoza.
Vaspitavati dete nije samo učiti ga da uspe, već ga naučiti da ostane smerno i u veri. Sveti Porfirije poručuje - lek je u molitvi, ne u pohvalama.
U grčkom selu Xyniada, zakopana ispod starog hrasta, otkrivena je čudotvorna ikona Majke Božije. Njena priča počinje viđenjem deteta, a nastavlja se kroz isceljenja.
Mitropoliti Nikanor i Lukijan služili su liturgiju pred prisustvom princa Nikolaja, dok patrijarh Porfirije poručuje da Bazjaš svedoči o vekovnoj veri i svetosavskim korenima Srba u Rumuniji.
Novi igumen manastira Svete Katarine na Sinaju, arhimandrit Simeon, javno se izvinjava vernicima i obećava jedinstvo, duhovnu obnovu i vernost vekovnoj pravoslavnoj tradiciji.
Otkrijte izuzetnu manastirsku poslasticu, u kojoj se med, orasi i pomorandža pretvaraju u slatki ritual koji spaja jednostavnost i duh monaške tradicije.
Stihovi 34:37-38 podsećaju muslimane da je pravi put do Božije milosti kroz iskrenu veru i dobra dela, dok oni koji poriču Njegovu poruku suočavaju se s ozbiljnim posledicama.
Od mladosti svedušno je pošao za Hristom, oslobodivši se dva teška bremena - bremena bogatstva i bremena tela.
